Прочитај ми чланак

Вести са разапетог Космета: Шиптари приватизацијом отимају српску земљу

0

Лапље село: Приватизовано друштвено предузеће „Ратар“
КИМ радију, међутим, није одговорено на питање коме је и за колику суму новца „Ратар“ продат.

Како КИМ радио незванично сазнаје, радницима„Ратара“ исплаћена је отпремнина зависно од година радног стажа, па су поједини добили и по неколико десетина хиљада евра.

У Косовској агенцији за приватизацију кажу да су отпремнину добили радници који су испунили критеријуме из УНМИК-ове уредбе 2003/13.

„Од 9. маја 2003 године, радницима приватизованих друштвених предузећа који испуњавају критеријуме одређене чланом 10.4 ове уредбе, припада 20% од продајне цене“, објашњавају у КАП-у и додају да су у случају „Ратара“ радници добили отпремнину за део имовине овог предузећа који је продат до сада.

Такође се наводи да је Унија синдиката Косова у складу са чланом 10.5 ове УНМИК-ове уредбе обавезна да изврши пренос на лични рачун сваког квалификованог радника.

У овом предузећу је пре рата на Космету било запослено 80 радника а до недавно су ту радило само тридесетак радника.

Из Косовске агенције за приватизацију је потврђено да је „Ратар“ био под управом ове агенције па је с тога уведен у процес приватизовања. Такође је наведено да су од овог предузећа настала два нова.

Бивши директор ДП „Ратар“ из Лапљег Села Момчило Трајковић није желео да коментарише продају овог предузећа, јер како нам је рекао, он није био на челу Ратара од новембра прошле године.

Друштвено предузеће „Ратар“ је до 1999. године располагало земљиштем површине од 1100 хектара. Након сукоба узурпиран је део земљишта па је „Ратару“ на коришћење остало преко 700 хектара.

После нелегалне шиптарске приватизације „Ратара” албански окупатор за само пар десетина хиљада евра дошао је у посед најквалитетније косметске земље. Србима, којима је егузистенција примарно зависила од пословања „Ратара”, приватизацијом одузета је могућност запослење у овом комбинату. Због тога, проценат незапослености Срба у овом делу Космета биће скоро 100 процетни.

 

Зидојче цајтунг: Немачки војници Кфора незадовољни условима на КиМ.
Немачки војници у саставу Кфора недавно су се пожалили делегацији Министарства одбране Немачке на услове на Космету, пише немачки дневник „Зидојче цајтунг“.

Војници су се жалили, како додаје дневник, на опрему, новац и признања.

Тако је један официр, чије се име не наводи, пренео да је са својим војницима уочи избора у Србији провео шест недеља буквално лежећи у блату обезбеђујући административни прелаз Јариње, то јест Капију 1.

Војници су имали на располагању само шест мобилних тоалета за 150 војника и шаторе за 12 људи, пренео је он делегацији.

Официр, који је шеф снага за брзу интервенцију која делује свуда где је несигурно на Космету, а који је желео да остане анониман због, како наводи лист, ранијих претњи смрћу, навео је да се војници осећају као „пасторчићи политике“, те да им је битно да буду примећени.

Војници су се даље жалили на лошу интернет-везу за комуникацијом са домовином.

Када је реч о примањима, немачки војници добијају додатак у зависности од опасности.

Тако у Авганистану, преноси „Зидојче цајтунг“, војска исплаћује додатак у висини од 110 евра дневно, док на Космету добијају само 62 евра.

Та разлика у висини додатка међу припадницима Кфора немачког контингента сматра се неправедном.

Официр је навео да су војници почетком јуна приликом уклањања једне барика били суочени са пуцњавом и један војник је за мало био погођен.

„И ми се суочавамо са тешком стварношћу“, додао је он указујући да овај инцидент показује да Космет може бити исто толико опасно као и Авганистан.

Даље, у вези са додатком, војнике љути једнаки статус оних који патролирају ван безбедних војних кампова где су стално изложени опасностима, и оних који имају сталне обавезе у камповима.

Државни секретар у Министарству одбране Кристијан Шмит, који је предводио делегацију која је недавно боравила на Космету, изразио је сумњу да се по овом питању нешто може много применити.

Међутим он је рекао да има више простора за флексибилност код одређивања износа додатка за ангажовање ван земље, истичући да додатак мора бити усклађен са ситуацијом, преноси дневник.

 

(Танјуг, Ким радио,нпсм)