Прочитај ми чланак
Потресна исповест: Били смо у „Жутој кући“ на Космету
Успешни немачки бизнисмен и сиромашна руска имигранткиња, Валтер и Вера, оперисани су на клиници „Медикус“ у Приштини. Новинари „Шпигла“, истраживајући њихове приче дошли су до стравичних сазнања како су целу криминалну мрежу организовале и помагале шиптарске власти са Космета.
Име ове установе редовно се помиње у вези с трговином органа киднапованих Срба на Космету, али и многих других жртава такозване медицинске мафије.
Језива истина, посматрано из угла српских жртава и њихових породица, састоји се у претпоставци која је предмет свих истрага у овом предмету. Органи Срба отетих на Косову, за време ратних операција 1999. године и касније, послужили су као „улазница” клинике „Медикус” у круг болница познатих по пракси илегалне трансплантације органа.
Случајеви сиромашне руске имигранткиње и успешног немачког бизнисмена, Вере и Валтера, показују колико је илегална трговина органима у свету успешна. Новинари немачког „Шпигла“ сазнали су да су ово двоје људи оперисани у клиници „Медикус“ у Приштини, која је имала дозволу за рад и у којој је урађено на десетине сличних илегалних трансплантација.
Валтер је 74 – годишњи немачки бизнисмен који се, из очаја због свог све горег здравственог стања, одлучио да игнорише закон и морал како би спасио свој живот.
Патећи од високог крвног притиска, био је приморан да пије јаке лекове 20 година, због чега је један од бубрега почео да му отказује. Лекари су морали и да му уграде стент како би му побољшали циркулацију, али је убрзо морао још неколико пута да се оперише.
Због процене доктора да му је остало још само неколико месеци да живи уколико му се не уради трансплантација бубрега и чињенице да се налазио на дну листе за органе, његов син и жена почели су да траже друге начине да му продуже живот.
После пар месеци трагања Валтер се укрцао на лет за Цариград, где се састао са посредником, којег је његова породица контактирала. Одатле су га пребацили на Космет.
Вера Шведко, 50 – годишња руска имигранткиња била је у истом авиону за Косово. Пошто се налазила у дуговима и тешкој финансијској ситуацији одлучила се да прода свој бубрег.
Криминалне организације трговаца органима прилично лако проналазе муштерије – људе попут Вере, сиромашне, очајне и спремне да продају делове тела за неколико хиљада евра. Наравно, трговци се труде да остану у сенци, па њихове илегалне и неморалне активности се ретко кад у потпуности разоткривају, а судске пресуде су још ређе, пише немачки лист.
Али у случају клинике „Медикус“ у Приштини, криминална мрежа је сада веома подробно документована. Канадски тужилац Џонатан Рател дошао је на Космет 2010. Године да помогне у успостављању уставног система у склопу Еулекс мисије. Није требало да прође дуго времена да тужилац Рател усмери своју пажњу на илегалне активности трговине органима у клиници „Медикус“.
Рател је, како каже, сигуран да су бескрупулозни хирурзи у овој клиници одстранили бубреге са најмање 20 или 30 људи и трансплантирали их богатим пацијентима из друге клинике која је делимично у немачком власништву.
Посредник је био из Израела, донори из целог света, а хирург Јусуф Сонмез, познат под називом „доктор Франкенштајн“, из Турске. Цео систем је могао да функционише, како каже Рател, само уз велику помоћ власти. Репортери „Шпигла“ провели су месеце пратећи трагове који су их одвели до Израела, Турске, Белорусије и Немачке.
Преко Филипина до Космета
После неуспелог покушаја да све заврши на Филипинима, Валтеров син наставио је потрагу где би његов отац могао да нађе бубрег. Према речима канадског тужиоца на Космету истрага је показала да је Валтер уплатио 81. 892 евра на рачун Израелца, са којим је његова породица успела да контактира после велике потраге.
Вера је у авиону за Истанбул била са још две жене које су путовале истим поводом. Када су стигле пришао им је непознати мушкарац, узео пасоше и док су биле у хотелу дале су узорак крви. Четири дана касније отишле су за Приштину.
По доласку на Космет албански цариници су били помало сумњичави. Зашто би жена из Израела путовала на уролошку клинику у Приштини. Вера је рекла оно што су јој пренели да каже – да је третман бољи у Приштини. Цариници, и даље сумњичави, окренули су неке телефоне, а након разговора су јој дозволили пролаз.
Двоје кола су чекала на аеродрому, једна за доноре и једна за примаоце. После дуге вожње, кола су на крају стала испред модерне, розе, двоспратне зграде. На натпису је писало „Клиника Гјермане“ (немачка клиника). Човек по имену Манфред Бер, за пребивалиштем у Берлину, регистрован је као власник клинике у регистру компанија у Приштини.
Према информацијама „Шпигла“ Манфред Бер стварно постоји. Он је професор урологије у ради као главни шеф одсека и болници „Франзискус“.
Према Верином сведочењу ствари су постале горе у Приштини. Прво је морала да потпише формуларе на енглеском које није разумела. Једном приликом јој је речено да ће њен и други органи отићи Американцима. Али на столу поред ње није стајао плави, амерички, пасош, већ тамно црвени попут немачког.
Вера је тада у соби поново видела човека са аеродрома, заједно са својом женом. Деловали су, како каже, као пристојни људи. Истражитељи Еулекса реконструисали су ко је и када био у клиници. Верују да је старији човек у соби са Вером био Валтер.
„Тело ми се тресло пред операцију. Хтела сам да побегнем, али сам знала да ме неће пустити. Платили су моје летове, дочекали ме на аеродрому. Без обзира шта да урадим, дали би ми инјекцију и свеједно ме оперисали. Тада сам схватила да сам се упетљала са мафијом“, присећа се Вера.
За Ратела случај се проширио далеко изван клинике у Приштини – сада је то питање у склопу глобалне мреже илегалне трговине органима
Откривање клинике „Медикус“
Стварност понекад поприма изглед хорор прича. Ујутру 4. Новембра 2008. Године турски држављанин Јилман Алтун срушио се на аеродрому у Приштини. Крв је лила кроз његову мајицу. Одведен је код аеродромског лекара који је констатовао да му је недавно извађен бубрег – на клиници „Медикус“, одговорио је Алтун.
Полиција је убрзо стигла у клинику, али тада је већ било прекасно, једина особа која се још налазила унутра био је 74 – годишњи израелски рецепционар. Алтун се вратио у Турску, али од тада нико није успео да га контактира. Истражитељи мисле да је мртав.“Веома смо забринути за неке од наших сведока“, каже тужилац Рател, додајући да су неки од донора већ умрли током истраге.
Судови би вероватно окренули главу да канадски тужилац није узео под своју јурисдикцију случај турског држављанина Алтуна. Рател је окупио тим који је клинику повезао са конекцијама широм света – од Израела до Јужне Африке, од Турске до Русије и од САД до Шри Ланке.
За Ратела случај се проширио далеко изван клинике у Приштини – сада је то питање у склопу глобалне мреже илегалне трговине органима.
„Летећи доктори“
Рател сматра да се мала група хурурга специјализовала као „летећи доктори“ и сада раде на свим континентима. Доктори лете где год могу да одстране и трансплантирају органе. Уколико власти упадну у клинику у Јужној Африци или Бразилу, они се једноставно пребаце у следећу земљу. Стручњаци кажу да су тренутно веома популарне клинике на Кипру и у Казахстану.
Како би одвратили могућност да муштерије упозоре власти пацијентима кажу где ће их оперисати тек пред полазак.
У Приштини је од 2011. Године у току суђење против четворице доктора и бившег државног секретара повезаних са клиником „Медикус“. Оптужбе укључују трафикинг, организовани криминал и пружање лекарских услуга без дозвола.
Још једна особа осумњичена је Лутфи Дервиш, професор који је, према регистру компанија, био овлашћени агент клинике. Он је, према тврдњама, такође учествовао у најмање једној операцији.
Према оптужници Дервиши је повезан за високим званичницима косовских власти. Он се наводно лично срео са министром здравља и саветником премијера.
Тужбе су такође поднесене против бившег државног секретара у министарству здравља, који је, како се тврди, издао клиници „Медикус“ дозволу за пресађивање органа, која, судећи према околностима, никада није требала да буде издата.
(Vesti online, КиМ радио)
