Спровођење извршења за исплаћен и преплаћен дуг

ОТП банка преко извршитеља Марка Вукићевића спроводи извршење у коме покушава да отуђи једини дом мајци са двоје малолетне деце за непостојећи и измишљени дуг. Наиме, они потражују од „извршног дужника“ (име познато редакцији) 130.000 евра. Међутим, тај дуг не постоји, напротив, банка дугује новац наводном дужнику. Наиме, 2008. године, извршни дужник ког сад банка неосновано терети за дуг, је узела кредит на 15.768.090,00 динара. Из званичних банкарских извода произилази математички чист доказ кумулативне отплате: банци је уплаћено укупно 21.903.683,40 динара. Из тога је јасно да је дуг исплаћен и преплаћен. Тема посебног текста, како би смо на то упозорили грађане, биће начин на који је банка незаконито, попут зеленаша, обрачунавала камате.

Испалту дуга доказује и „Потврда о гашењу рачуна“ коју је издао сам извршни поверилац ОТП банка дана 08.03.2023. године. У наведеној јавној исправи, извршни поверилац под пуном кривичном и материјалном одговорношћу изричито потврђује: „Све обавезе власника рачуна према Банци, у вези са отварањем, вођењем и гашењем овог рачуна, су измирене.“ Имајући у виду да је наступио раскидни услов, да је цео правни посао апсолутно ништав, у овом тренутку банка отима једини дом од лица коме она дугује. Чиста главница преплате износи 6.135.593,40 РСД.

Применом члана 214. ЗОО на бази несвесности повериоца, на чисту главницу преплате обрачуната је законска затезна камата у износу од 6.585.112,79 РСД, па укупно противпотраживање дужника према банци износи 12.720.706,19 РСД. И поред тога што је дуг угашен и преплаћен, и што је ОТП банка у ствари дужна новац из овог правног посла, поменута банка и јавни извршитеља Марко Вукићевић отимају не само једини дом наводном дужнику, него и имовину трећих лица која са банком нису ни у каквом правном односу.

Пред вишим судом у Београду већ 10 година траје парница управо по основу овог кредита, где је ОТП банка тужена, и само захваљујући опструкцији банке још увек нема првостепене пресуде. И тај детаљ довољно говори о стању у правосуђу. У том поступку постоји налаз и мишљење вештака, одбрањено на суду, које банка никад није на законом прописани начин оспорила, по коме је још 2013. године, пре закључења уговора о реструктурирању, дуг био исплаћен и преплаћен. Овакве ситуације су могуће само у Србији са оваквим правосуђем, где у судовима можете добити све осим правде. Судија Вишег суда у Београду Александра Босиоковић, која суди у овом предмету, је школски пример судије која не суди на основу закона, већ на основу интереса банке.

Спровођење извршења за угашен правни наслов (новација и раскид)

Дошло је до гашења основног дуга из 2008. године новацијом (преновом): Потписивањем Уговора о реструктурирању бр. 391453 дана 28.05.2013. године, извршни поверилац (банка) и извршни дужник су извршили новацију целокупног међусобног правног односа. Сходно одредбама Закона о облигационим односима (ЗОО), основни стамбени кредит из 2008. године је тим потписом правно угашен и конзумиран. Извршни поверилац нема законско право да покреће и води поступак извршења, нити да захтева принудну продају на основу правног односа који је споразумно и по сили закона престао да постоји.

Наступање раскидног услова и аутоматски престанак Уговора из 2013. године: Чланом 19. став 19.1. Уговора о реструктурирању бр. 391453 од 28.05.2013. године, уговорне стране су изричито прописале раскидни услов: уговор престаје да важи уколико друготужена банка у року од три (3) месеца не изврши упис нове хипотеке. Тај преклузивни рок је изричито и неповратно истекао дана 28.08.2013. године, а друготужена банка је упис хипотеке извршила тек 14.05.2014. године (са драстичним закашњењем од безмало 9 месеци). Сходно члану 74. став 3. ЗОО, Уговор из 2013. године је аутоматски престао да важи у поноћ 28.08.2013. године, чиме је извршни поверилац остао без важећег правног основа за потраживање, а пратећа Заложна изјава постала правно ништава, на основу које сада јавни извршитељ незаконито спроводи поступак извршења.

Спровођење извршења за ништав посао

Посебан проблем овог извршног поступка је чињеница да се он спроводи на основу, по сили закона, апсолутно ништавог уговора и заложне изјаве, због непостојања законског реципроцитета за стицање права својине, и у току је парница пред Вишим судом у Београду.

Поставља се питање како је могуће да банка, као високо стручна установа, не познаје закон, и пласира кредит страном држављанину које не може да стекне право својине на непокретности купопродајом, због непостојања реципроцитета. Пошто на ништавост суд пази по службеној дужности, морао би самим тим и јавни извршитељ, али он и поред тога насилно спороводи овај извршни поступак. А посбна тема којом ћемо се бавити је колико таквих апсолутно ништавих уговора о кредиту има ОТП банка, и које су последице за њихово пословање и бонитет због тога.

Посебан случај, који најбоље илуструје професионалност, стручност и законитост рада ОТП банке, јесте чињеница да су са једном особом закључили уговор, а од против друге спроводе извршење за тај уговор. Наиме, уговор о стамбеном кредиту из 2008. и Анекс бр. 1 тог уговора банка је закључила особом са једним ЈМБГ – ом, а уговор о реструктурирању са особом са другим ЈМБГ – ом и против те особе се спроводи извршни поступак. Потребно је да се установи ко је особа која је закључила уговор о кредиту, а чије су обавезе пренели извршном дужнику, јер то није иста особа, пошто нико не може имати два различита јединствена матична броја.

Спровођење извршења на предбрачној имовини сувласника

Поред имовине „извршног дужника“ коју банка неосновано отуђује, у овом извршном поступку јавни извршитељ Марко Вукићевић и ОТП банка покушавају да отму имовину лица које нема никакав правни однос са банком. Једно од њих је бивши супруг извршног дужника, и уједно сувласник непокретности која се продаје, који је из сопствених, личних предбрачних средстава исплатио износ од 39,06% укупне купопродајне цене, као и пратећи порез на пренос апсолутних права, и преко 11.000.000,00 динара на име отплате кредита који је предмет овог поступка. Ова средства сходно члану 168. став 1. Породичног закона представљају искључиву посебну имовину, те је банка успоставила хипотеку на туђој имовини без икакве сагласности сувласника, и преко извршитеља Марка Вукићевића покушава да отме и ту имовину, за непостојећи дуг.

Наставиће се…