Прочитај ми чланакТржиште нафте се практично преко ноћи преокренуло, а све је кренуло од једне тачке која се ретко помиње без напетости – Ормушког пролаза.
Када је извоз из Персијског залива кроз ту руту стао, ланац снабдевања је почео да пуца, а последице су брзо стигле до Азије.
Нафта је одједном постала роба које нема довољно, и то у тренутку када су две највеће економије региона – Индија и Кина – већ биле под притиском да обезбеде стабилне испоруке.
У том вакууму, руска нафта је изронила као кључна алтернатива. Важно је нагласити да су Сједињене Америчке Државе привремено изузеле руску нафту из санкција до 17. маја, што је додатно отворило простор за трговину.
Управо тај моменат покренуо је оштру конкуренцију између Индије и Кине, која се, према проценама аналитичара, неће смирити ни у наредним месецима.
Како је за ЦНБЦ рекао старији аналитичар компаније Кплер, Мјују Сју, конкуренција за руску нафту између Индије и Кине већ сада је веома интензивна и остаће напета и за јунске испоруке.
Бројеви то потврђују без много дилеме. Према подацима Кплер-а, кинески увоз преко Ормушког пролаза пао је у априлу чак 40 пута, док је Индија забележила пад од десет пута. То није само статистика – то је сигнал да је тржиште озбиљно поремећено.
У таквој ситуацији, руска нафта постаје не само алтернатива, већ практично ослонац. Представник Кплер-а указује да затварање Ормушког пролаза приморава азијске земље да траже јефтину и лако доступну нафту, а руска управо спада у ту категорију. То објашњава зашто се трка за тим ресурсом заоштрава из дана у дан.
Али није све исто за обе стране. Индија се налази у осетно рањивијем положају. Њене резерве не могу да се пореде са кинеским, које премашују 1,3 милијарде барела – више од 30 пута више него што Индија има.
Уз то, индијске власти нису подизале цене горива, па потражња остаје стабилна, без простора за смањење потрошње.
Истовремено, Кина има своје разлоге за агресивно позиционирање. Главни аналитичар компаније XАналyстс, Мукеш Сахдев, наглашава да Пекингу треба континуиран увоз сирове нафте како би одржао огромну извозну и петрохемијску индустрију.
Ту је и додатни фактор – стратешке резерве које Кина жели да повећа у случају дуготрајног конфликта. Другим речима, није у питању само тренутна потрошња, већ и дугорочна калкулација.
У међувремену, Индија је већ направила конкретан потез. Још у марту, одмах након почетка сукоба повезаног са Ираном, оборила је рекорд у увозу руске нафте.
Дневне испоруке достигле су 2,25 милиона барела и чиниле су половину укупног увоза из иностранства. То јасно показује колико је руска нафта већ постала кључна за индијску енергетску сигурност.
Руски амбасадор у Индији, Денис Алипов, потврдио је за индијску телевизију НДТВ да Индија у последње време купује велике количине руске нафте и да Москва жели да одржи такав ниво сарадње и убудуће.
Он је америчке тарифе и санкције назвао нелегитимним притиском, чиме је додатно нагласио политичку димензију целе приче.
Ипак, ситуација за Њу Делхи није једноставна. С једне стране, постоји потреба да се постигне повољан споразум са Сједињеним Државама, а с друге, руска нафта је постала практично незамењива у тренутним околностима на Блиском истоку.
ЦНБЦ истиче да је Индија посебно погођена недавним поремећајима управо због своје веће зависности од нафте из тог региона и релативно скромних резерви.
На то се надовезује и оцена Лин Је, потпредседнице компаније Рyстад Енергy, која отворено каже да је Индији руска нафта потребнија него Кини. Међутим, проблем је у томе што кинеске државне компаније, након ублажавања санкција, поново агресивно улазе на тржиште и додатно појачавају конкуренцију.
Све заједно, слика је прилично јасна: руска нафта постала је централна тачка борбе за енергенте у Азији. Индија и Кина више не играју само тржишну утакмицу, већ улазе у директну конкуренцију за ограничен ресурс који одлучује о стабилности њихових економија.
А када се таква трка покрене, ретко се завршава брзо – поготово када иза ње стоје и политички интереси, стратешке резерве и глобални поремећаји који тек показују своје право лице.
