Прочитај ми чланак

Домагој: Напади на Србе у Хрватској нису спонтани, већ организовани од власти ХДЗ

0

Док део хрватских медија тврди да су недавни напади на догађаје у оквиру „Дана српске културе“ били спонтани и без политичке позадине, новинар и истраживач Домагој Маргетић износи супротно становиште. Према његовим речима, у питању су организоване групе блиске структурама власти у Хрватској, а не изоловани инциденти навијача или појединаца.

Према писању листа Јутарњи, позивајући се на неименоване изворе из безбедносних служби, напади на српске културне манифестације у Сплиту, Загребу, Вуковару и Ријеци наводно су настали спонтано, без политичке координације, страног утицаја или умешаности организованих група. Наводи се да су учесници делом малолетни, део навијачи, а да поједини актери имају раније осуде за хулиганизам.

Ипак, медији истичу да су полиција и обавештајне службе појачале надзор над навијачким групама како би се предупредили нови инциденти.

Маргетић, међутим, тврди да нападима не управљају спонтани актери, већ организоване структуре које делују у складу са интересима владајуће странке.

„То није никакав спонтани навијачки фолклор, већ организовано усташко подземље које контролише власт у Хрватској, на челу са ХДЗ-ом и Пленковићем“, наводи он.

Он сматра да се ради о систематском застрашивању српске заједнице, што, према његовој оцени, има елементе политичког тероризма.

„Свако организовано застрашивање мањине јесте терор над том заједницом, а не инцидент.“

Према Маргетићу, групе које нападају српске догађаје носе црне мајице, маске и симболе који подсећају на усташку традицију. Он такве појаве назива „нацистичким фолклором“, са јасним политичким кључем.

Маргетић указује да је паралелно са нападима присутна медијска кампања умањивања историјског значаја Срба у развоју хрватских градова.

„Сплит, Ријека, Далмација, Загреб — то су градили Срби и Јевреји. То није политичка теза, него чињеница. Фактографија,“ истиче он.

Маргетић је подсетио да је и сам био мета напада након што је износио информације против хрватског генерала повезаног са логором Лора током рата.

„Када сам раскринкао генерала који је био умешан у Лору, а који се крио шест година, на моју кућу је бачена бомба. То није био инцидент, него порука.“

Док званични хрватски наратив нападе представља као изоловане поступке хулигана, Маргетић их види као део дубље политичке структуре са јасном идеолошком позадином. Питање које остаје отворено је да ли је држава немоћна да реагује или постаје саучесник ћутањем.