Србија се суочава са економским и политичким изазовима који снажно подсећају на бурне деведесете године прошлог века.
Несташице горива и девиза, америчке санкције према Нафтној индустрији Србије (НИС), масовни протести и повратак БК телевизије Богољуба Карића стварају слику друштва које се враћа у прошлост, док кључни политичари попут Александра Вучића, Ивице Дачића и Војислава Шешеља и даље доминирају сценом.
Према најновијим извештајима, Рафинерија нафте у Панчеву обуставила је рад због недостатка сирове нафте услед санкција САД-а према НИС-у, што је довело до несташице горива у чак 51 месту широм Србије. Грађани се суочавају са ограничењима у снабдевању, а шверц бензина из суседних земаља попут Румуније, Бугарске и Републике Српске ускоро би могао да постане стварност.
Истовремено, Народна банка Србије објавила је ослабљен курс динара према евру – пад од 0,2 одсто у односу на претходни месец и 0,3 одсто на годишњем нивоу. У мењачницама у Београду влада несташица евра, где клијенти морају остављати бројеве телефона како би били обавештени о доласку валуте.
Политички лидери опозиције упозоравају на дубину кризе. Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас истиче да се курс динара одржава вештачки стабилним захваљујући обиљу евра из кредита и обвезница, али да Србија постаје презадужена земља.
„Да објасним доста поједностављено како се одређује курс и зашто стоји на 118 кад је инфлација за пет година бар 50% и најмање толико динара је штампано. Новац има своју цену као и свака друга роба. Што је мање динара то динар више вреди, што је више динара, то би цена требало да му пада. Али се то код нас не дешава. Зашто? Зато што стално имамо и пуно евра. Одакле нам када привреда не ради баш најбоље? Па из кредита и издавања обвезница. И тако ће курс да стоји све док једног тренутка више не будемо могли да позајмимо нове милијарде евра. А то време нам се приближава јер смо већ презадужена земља. И тек ћемо бити. Живи били па видели“, рекао је Ђилас.
Он се такође запитао: „Због чега у српским мењачницама влада несташица евра?“ Слична упозорења долазе и од председника Демократске странке Срђана Миливојевића, који је изјавио да се „не могу купити еври у мењачницама“, наглашавајући несташицу евра.
У политичком амбијенту, повратак БК телевизије представља још један симболичан корак уназад. Богољуб Карић, контроверзни бизнисмен, објавио је на друштвеној мрежи X да БК телевизија поново креће са радом у Србији.
„Ево нас поново уз наш понос, нашу БК Телеком телевизију, чувену српску, југословенску, балканску и европску кућу која је променила историју медија на овим просторима“, поручио је Карић.
Ова телевизија, некада позната по политичкој пристрасности, изгубила је дозволу 2006. године, а покушаји повратка 2017. и 2020. нису успели због недостатка националне фреквенције.
Криза се појачава масовним протестима који трају више од годину дана, покренути трагичним падом надстрешнице у Новом Саду у којем је погинуло 16 људи. Демонстранти траже ванредне изборе, али Александар Вучић одбија да их расписује.
Локални избори у пет општина обележени су неправилностима, подсећајући на доба Слободана Милошевића. Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ оптужује студенте и учеснике протеста да су „усташе“, док министар полиције Ивица Дачић брани акције снага реда, тврдећи да нема прекомерне силе и да су окупљања „уредно пријављени јавни скупови“.
За 2026. годину прогнозе су још црње: нови талас инфлација, девалвација динара и додатно снижен стандард грађана.






