Pročitaj mi članakUvođenje digitalnog evra moglo bi drastično da promeni način na koji Evropljani pristupaju svom novcu i finansijama. Dok Evropska centralna banka (ECB) ubrzano radi na implementaciji ove digitalne valute, mnogi stručnjaci upozoravaju na dalekosežne posledice koje bi CBDC (digitalna valuta centralne banke) mogla imati na privatnost i finansijsku slobodu građana.
Шта је дигитални евро и зашто се развија?
Дигитални евро представља дигиталну верзију евра коју би издавала и контролисала ЕЦБ. За разлику од физичког новца, који је такође јавни новац који издаје централна банка, дигитални евро би омогућио потпуно нови ниво контроле над финансијским трансакцијама грађана.
ЕЦБ наводи неколико разлога за увођење дигиталног евра. Пре свега, употреба готовине у Европи континуирано опада, што значи да приватне институције (комерцијалне банке и процесори плаћања) преузимају све већу контролу над дигиталним плаћањима. Из перспективе ЕЦБ-а, ово је проблем јер многе од ових институција нису европске, што смањује утицај ЕЦБ-а на монетарну политику Европске уније.
Међутим, иза званичне реторике крије се забрињавајућа реалност. Аугустин Карстенс, генерални директор Банке за међународна поравнања (БИС), отворено је признао да би централне банке могле имати „апсолутну контролу“ над употребом ЦБДЦ-а. Ова изјава није теорија завере, већ директна потврда потенцијала за надзор и контролу који дигитални евро нуди.
Контрола и праћење у срцу дигиталног евра
Документи које је објавила ЕЦБ о дигиталном евру откривају забрињавајуће могућности контроле. Разматране су опције као што су ограничења држања, ограничења потрошње, замене физичког новца, па чак и замене злата. Такве идеје су посебно опасне у контексту ЕЦБ, чија монетарна политика није ограничена на инфлацију и незапосленост, већ укључује и питања животне средине и обезбеђивање стабилности евра као валуте.
Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард је у интервјуу 2023. године потврдила да ће дигитални евро бити контролисан, што само додатно појачава забринутост да би се ова валута могла користити за ограничавање путовања или потрошње грађана у одређеним земљама ЕУ. Њене изјаве о коришћењу штедње грађана за финансирање војне и еколошке политике ЕУ звуче још алармантније у контексту дигиталног евра.
Дигитални евро би могао да омогући увођење негативних каматних стопа на европске штедне рачуне, приморавајући грађане да улажу у другу имовину као што су зелене обвезнице ЕУ, а истовремено спречавајући улагања у алтернативне валуте и имовину.
Еволуција дигиталног евра током времена
ЕЦБ је почела озбиљно да разматра ЦБДЦ након што је Фејсбук 2019. године објавио своју дигиталну валуту Либру. Централне банке широм света схватиле су да дигитална валута коју је покренула велика технолошка компанија може угрозити њихове националне валуте. За ЕЦБ, раст криптовалута 2021. године био је кључни подстицај за почетак рада на дигиталном евру.
ЕЦБ је 2022. године објавила прелиминарне документе о свом дигиталном евру који су садржали дистопијске идеје попут укидања готовине и замене злата. До 2023. године, ЕЦБ је ублажила свој тон, делом зато што је схватила да су јој потребне комерцијалне банке и процесори плаћања да би дигитални евро функционисао, а делом због претежно негативне перцепције јавности.
ЕЦБ је такође направила мање измене у дизајну дигиталног евра како би изгледао мање дистопијски него што заиста јесте. Најбољи пример су „условна плаћања“ која су идентична програмабилности, али их спроводе комерцијалне банке користећи алате које је обезбедила ЕЦБ, при чему ЕЦБ пребацује одговорност ако се примене ограничења као што су емисије или локација.
Када ће бити покренут дигитални евро?
Супротно популарним извештајима, дигитални евро неће бити покренут у октобру 2025. Уместо тога, његов коначни облик биће представљен европским политичарима који ће потом гласати о његовој имплементацији. Овај процес би могао да траје 2-3 године, што значи да дигитални евро можда неће бити покренут до краја 2027. или 2028. године, под претпоставком да европски политичари гласају за то.
Тренутно није јасно колико европских политичара подржава дигитални евро, првенствено зато што његов технички дизајн још није финализован. Међутим, коначна верзија ће вероватно бити толико разводњена да неће бити оно што тренутно мислимо, јер они који је стварају добро знају да секу грану на којој седе.
Стабилекоини као алтернатива – боље или лошије решење?
Алтернатива дигиталном евру могла би бити стабилна валута (stablecoin) повезана са евром. Тренутно, стабилне валуте су подржане државним дугом, али у будућности би могле бити подржане депозитима комерцијалних банака или чак резервама централних банака.
Истраживачи Светског економског форума (WEF) извештавају да су стабилни коини доживели значајан раст последњих година, а владе широм света развијају регулаторне оквире за њихову употребу. Јасна и доследна правила могу помоћи у проширењу употребе стабилних коина, а у јулу су направили значајан корак ка масовном усвајању у Сједињеним Државама након што је влада усвојила значајан закон којим се регулишу стабилни коини везани за амерички долар.
Америчка политика снажно подстиче иновације – домаће, наравно, јер стране гуше. Она тежи да САД остане привлачна за финтех компаније и да ојача глобалну улогу долара. Стејблкоини су крипто средства која издају приватне компаније, често делујући као посредник између крипто света и традиционалног финансијског система.
Међутим, систем заснован на стабилним коинима могао би бити гори од ЦБДЦ-а јер би могао довести до истог дистопијског финансијског система, само са различитим ентитетима који вуку конце. Могло би се тврдити да би систем стабилних коина био гори јер не би било начина да се промени осим ако нисте извршни директор издаваоца стабилних коина, а чак и тада бисте вероватно одговарали највећим акционарима.
Импликације по финансијску стабилност
Финансијски монополисти упозоравају да би дигиталне валуте централних банака могле да угрозе финансијску стабилност. У већини економија, депозити становништва су главни извор јефтиног и стабилног финансирања за локалне банке. Када клијенти замене своје депозите за ЦБДЦ, банке губе своје депозите становништва, као и резерве централне банке. Због тога је финансирање банака мање стабилно и ликвидно, што повећава ризике финансирања.
ЕЦБ је свесна овог ризика и планира да постави ограничење на држање дигиталних евра. Уколико дође до кризе, верује се да би већина Европљана заменила своје редовне евре за дигиталну верзију јер би било безбедније их држати. Ово би могло да исцрпи резерве централне банке, што би потенцијално могло да изазове банкарску кризу.
Закључак: Борба за будућност новца
Како се свет креће ка све дигиталнијим облицима новца, борба између ЦБДЦ-а и приватних стабилних коина могла би да одреди будућност финансијског система. Економисти објашњавају како ће се стабилни коини евра уклопити у дигитални новчани пејзаж будућности, испитујући различите дизајнерске изборе и карактеристике стабилних коина и како би они интераговали са ЦБДЦ-има.
У будућности бисмо могли да завршимо са глобалним системом који се састоји од више ЦБДЦ-а или глобалним системом стабилних коина са једним или два издаваоца. Иронично, систем са више ЦБДЦ-а би вероватно био мање дистопијски од глобалног система стабилних коина, јер бисте у систему са више ЦБДЦ-а и даље могли да се преселите у другу земљу ако вам се не свиђа политика централне банке.
Како се дебата о дигиталним валутама наставља, важно је да грађани буду информисани и укључени у одлуке које ће обликовати будућност њиховог новца и финансијске слободе.
