Pročitaj mi članakUvođenje digitalnog evra moglo bi drastično da promeni način na koji Evropljani pristupaju svom novcu i finansijama. Dok Evropska centralna banka (ECB) ubrzano radi na implementaciji ove digitalne valute, mnogi stručnjaci upozoravaju na dalekosežne posledice koje bi CBDC (digitalna valuta centralne banke) mogla imati na privatnost i finansijsku slobodu građana.
Šta je digitalni evro i zašto se razvija?
Digitalni evro predstavlja digitalnu verziju evra koju bi izdavala i kontrolisala ECB. Za razliku od fizičkog novca, koji je takođe javni novac koji izdaje centralna banka, digitalni evro bi omogućio potpuno novi nivo kontrole nad finansijskim transakcijama građana.
ECB navodi nekoliko razloga za uvođenje digitalnog evra. Pre svega, upotreba gotovine u Evropi kontinuirano opada, što znači da privatne institucije (komercijalne banke i procesori plaćanja) preuzimaju sve veću kontrolu nad digitalnim plaćanjima. Iz perspektive ECB-a, ovo je problem jer mnoge od ovih institucija nisu evropske, što smanjuje uticaj ECB-a na monetarnu politiku Evropske unije.
Međutim, iza zvanične retorike krije se zabrinjavajuća realnost. Augustin Karstens, generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja (BIS), otvoreno je priznao da bi centralne banke mogle imati „apsolutnu kontrolu“ nad upotrebom CBDC-a. Ova izjava nije teorija zavere, već direktna potvrda potencijala za nadzor i kontrolu koji digitalni evro nudi.
Kontrola i praćenje u srcu digitalnog evra
Dokumenti koje je objavila ECB o digitalnom evru otkrivaju zabrinjavajuće mogućnosti kontrole. Razmatrane su opcije kao što su ograničenja držanja, ograničenja potrošnje, zamene fizičkog novca, pa čak i zamene zlata. Takve ideje su posebno opasne u kontekstu ECB, čija monetarna politika nije ograničena na inflaciju i nezaposlenost, već uključuje i pitanja životne sredine i obezbeđivanje stabilnosti evra kao valute.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard je u intervjuu 2023. godine potvrdila da će digitalni evro biti kontrolisan, što samo dodatno pojačava zabrinutost da bi se ova valuta mogla koristiti za ograničavanje putovanja ili potrošnje građana u određenim zemljama EU. Njene izjave o korišćenju štednje građana za finansiranje vojne i ekološke politike EU zvuče još alarmantnije u kontekstu digitalnog evra.
Digitalni evro bi mogao da omogući uvođenje negativnih kamatnih stopa na evropske štedne račune, primoravajući građane da ulažu u drugu imovinu kao što su zelene obveznice EU, a istovremeno sprečavajući ulaganja u alternativne valute i imovinu.
Evolucija digitalnog evra tokom vremena
ECB je počela ozbiljno da razmatra CBDC nakon što je Fejsbuk 2019. godine objavio svoju digitalnu valutu Libru. Centralne banke širom sveta shvatile su da digitalna valuta koju je pokrenula velika tehnološka kompanija može ugroziti njihove nacionalne valute. Za ECB, rast kriptovaluta 2021. godine bio je ključni podsticaj za početak rada na digitalnom evru.
ECB je 2022. godine objavila preliminarne dokumente o svom digitalnom evru koji su sadržali distopijske ideje poput ukidanja gotovine i zamene zlata. Do 2023. godine, ECB je ublažila svoj ton, delom zato što je shvatila da su joj potrebne komercijalne banke i procesori plaćanja da bi digitalni evro funkcionisao, a delom zbog pretežno negativne percepcije javnosti.
ECB je takođe napravila manje izmene u dizajnu digitalnog evra kako bi izgledao manje distopijski nego što zaista jeste. Najbolji primer su „uslovna plaćanja“ koja su identična programabilnosti, ali ih sprovode komercijalne banke koristeći alate koje je obezbedila ECB, pri čemu ECB prebacuje odgovornost ako se primene ograničenja kao što su emisije ili lokacija.
Kada će biti pokrenut digitalni evro?
Suprotno popularnim izveštajima, digitalni evro neće biti pokrenut u oktobru 2025. Umesto toga, njegov konačni oblik biće predstavljen evropskim političarima koji će potom glasati o njegovoj implementaciji. Ovaj proces bi mogao da traje 2-3 godine, što znači da digitalni evro možda neće biti pokrenut do kraja 2027. ili 2028. godine, pod pretpostavkom da evropski političari glasaju za to.
Trenutno nije jasno koliko evropskih političara podržava digitalni evro, prvenstveno zato što njegov tehnički dizajn još nije finalizovan. Međutim, konačna verzija će verovatno biti toliko razvodnjena da neće biti ono što trenutno mislimo, jer oni koji je stvaraju dobro znaju da seku granu na kojoj sede.
Stabilekoini kao alternativa – bolje ili lošije rešenje?
Alternativa digitalnom evru mogla bi biti stabilna valuta (stablecoin) povezana sa evrom. Trenutno, stabilne valute su podržane državnim dugom, ali u budućnosti bi mogle biti podržane depozitima komercijalnih banaka ili čak rezervama centralnih banaka.
Istraživači Svetskog ekonomskog foruma (WEF) izveštavaju da su stabilni koini doživeli značajan rast poslednjih godina, a vlade širom sveta razvijaju regulatorne okvire za njihovu upotrebu. Jasna i dosledna pravila mogu pomoći u proširenju upotrebe stabilnih koina, a u julu su napravili značajan korak ka masovnom usvajanju u Sjedinjenim Državama nakon što je vlada usvojila značajan zakon kojim se regulišu stabilni koini vezani za američki dolar.
Američka politika snažno podstiče inovacije – domaće, naravno, jer strane guše. Ona teži da SAD ostane privlačna za finteh kompanije i da ojača globalnu ulogu dolara. Stejblkoini su kripto sredstva koja izdaju privatne kompanije, često delujući kao posrednik između kripto sveta i tradicionalnog finansijskog sistema.
Međutim, sistem zasnovan na stabilnim koinima mogao bi biti gori od CBDC-a jer bi mogao dovesti do istog distopijskog finansijskog sistema, samo sa različitim entitetima koji vuku konce. Moglo bi se tvrditi da bi sistem stabilnih koina bio gori jer ne bi bilo načina da se promeni osim ako niste izvršni direktor izdavaoca stabilnih koina, a čak i tada biste verovatno odgovarali najvećim akcionarima.
Implikacije po finansijsku stabilnost
Finansijski monopolisti upozoravaju da bi digitalne valute centralnih banaka mogle da ugroze finansijsku stabilnost. U većini ekonomija, depoziti stanovništva su glavni izvor jeftinog i stabilnog finansiranja za lokalne banke. Kada klijenti zamene svoje depozite za CBDC, banke gube svoje depozite stanovništva, kao i rezerve centralne banke. Zbog toga je finansiranje banaka manje stabilno i likvidno, što povećava rizike finansiranja.
ECB je svesna ovog rizika i planira da postavi ograničenje na držanje digitalnih evra. Ukoliko dođe do krize, veruje se da bi većina Evropljana zamenila svoje redovne evre za digitalnu verziju jer bi bilo bezbednije ih držati. Ovo bi moglo da iscrpi rezerve centralne banke, što bi potencijalno moglo da izazove bankarsku krizu.
Zaključak: Borba za budućnost novca
Kako se svet kreće ka sve digitalnijim oblicima novca, borba između CBDC-a i privatnih stabilnih koina mogla bi da odredi budućnost finansijskog sistema. Ekonomisti objašnjavaju kako će se stabilni koini evra uklopiti u digitalni novčani pejzaž budućnosti, ispitujući različite dizajnerske izbore i karakteristike stabilnih koina i kako bi oni interagovali sa CBDC-ima.
U budućnosti bismo mogli da završimo sa globalnim sistemom koji se sastoji od više CBDC-a ili globalnim sistemom stabilnih koina sa jednim ili dva izdavaoca. Ironično, sistem sa više CBDC-a bi verovatno bio manje distopijski od globalnog sistema stabilnih koina, jer biste u sistemu sa više CBDC-a i dalje mogli da se preselite u drugu zemlju ako vam se ne sviđa politika centralne banke.
Kako se debata o digitalnim valutama nastavlja, važno je da građani budu informisani i uključeni u odluke koje će oblikovati budućnost njihovog novca i finansijske slobode.
