Прочитај ми чланакСамо у прва три месеца 2026. године дефицит буџета Србије достигао је 96 милијарди динара, односно 818 милиона евра.
То је за 245 одсто више него у истом периоду прошле године, када је минус износио свега 27,8 милијарди динара. Према подацима до којих је дошао „Радар“, ово је уједно и највећи дефицит у првом кварталу од 2018. године, односно од када је Синиша Мали постао министар финансија.
За поређење, у прва три месеца пандемијске 2020. године, када је држава издвајала огромна средства за борбу против вируса корона, дефицит је износио 46,3 милијарде динара. Овогодишњи минус је дакле дупло већи, иако се тада говорило о „новцу из хеликоптера“ и ванредним мерама.
Проблем није само у смањењу акциза на гориво, које је Влада увела због раста цена енергената. Јавне финансије су почеле да „посрћу“ још раније. У јануару 2026. забележен је дефицит од 37,6 милијарди динара, док је исти месец 2025. завршен са суфицитом од 5,5 милијарди. Само у јануару ове године направљен је минус који је двоструко већи него у цела прва три месеца 2024. године.
Највећи део одговорности лежи на капиталним издацима који су у прва три месеца износили чак 67,3 милијарде динара. Лавовски део отишао је на плаћање рате за набавку француских борбених авиона „рафал“. До сада је за ову набавку вредну 2,75 милијарди евра државна каса исплатила више од милијарду и по евра.
И поред тога што су приливи у прва два месеца били већи за 20,5 милијарди динара у односу на 2025. годину, расходи су расли знатно брже – са 361,5 на 426,7 милијарди динара. Крајем фебруара дефицит је био 70,5 милијарди, а већ крајем марта скочио је на 96,1 милијарду. Само у марту забележен је минус од око 27 милијарди динара, што је 13,5 пута више него у марту прошле године.
Извори тврде да је ребаланс буџета само питање дана. Министар Синиша Мали ће, како се очекује, убрзо морати да предложи корекцију овогодишњег буџета и пред посланицима у Скупштини.
Упркос тешкој ситуацији у каси, новца није недостајало за „министарства силе“. Расходи за одбрану, полицију и сличне секторе наставили су да расту без ограничења, док се остали делови буџета суочавају са све већим притиском.
Економски аналитичари упозоравају да би овакав тренд, уколико се настави, могао озбиљно да угрози макроекономску стабилност и планове за даљи раст. За сада, једино је сигурно – државна каса је дубље у минусу него икада у првом кварталу модерне историје српских јавних финансија.
