Прочитај ми чланакВласт за њој најважнији пројекат ове године од планираних 42,6 милијарди динара из буџета исплатила мање од шест одсто, иако рок за завршетак свих објеката истиче за шест и по месеци.
Нешто очито није у реду са јавним финансијама земље. Власт не крије да јој је ове године највећи приоритет изградња објеката у којима би за годину дана, 15. маја 2027, требало да буде отворена специјализована међународна изложба Експо. Председник Александар Вучић је 29. априла по ко зна који пут поновио да сви радови морају бити завршени до 1. децембра и да би евентуално кашњење представљало „озбиљан неуспех за државу“.
Но, за разлику од Вучића, који тврди да се радови одвијају „планираном динамиком“, подаци из буџета то баш и не потврђују. Законом о буџету за ову годину за Експо је планирано 42,6 милијарди динара, а Радар открива да су до краја априла из државне касе за то исплаћене само две и по милијарде динара или мање од шест одсто предвиђене суме. А до истека рока за завршетак свих објеката остало је још само шест и по месеци.
Дупло више пара за пругу до Експа него за објекте у којима ће се изложба одржати
Тај податак сам по себи не мора да значи да толико касне и радови, јер је све више незваничних информација да се од извођача, углавном компанија блиских СНС-у, тражи да раде на „вересију“, а да ће им новац бити касније исплаћен. Неки од њих, међутим, плаше се да би пре 1. децембра могли бити организовани ванредни парламентарни избори и да ако СНС изгуби можда нова власт неће бити баш рада да плаћа „туђе“ рачуне. Тим пре што се велики државни пројекти углавном уговарају мимо Закона о јавним набавкама, директном погодбом.
Да се нешто необично дешава види се и по томе што је држава за Експо у 2024. исплатила 49,7 милијарди, прошле године 43,7 милијарди, а у прва четири месеца ове само 2,5 милијарди динара. Све заједно око 815 милиона евра, а процењује се да ће бар још 500 милиона коштати радови који би требало да буду завршени до 1. децембра. То значи да ће у преосталих шест и по месеци држава за њихово финансирање издвојити 25 пута више новца него у прва четири.
Извори Радара истичу, међутим, да би ове године потрошеној суми требало придодати још 1,8 милијарди динара, колико је из буџета исплаћено за градњу „објеката“ А и Б, који су такође део Експа, али се воде одвојено. Као што је и у децембру прошле године трошак од 22,3 милијарде књижен као посебна ставка, за финансирање „објеката“ Б и Е.
У сваком случају, може се очекивати да ће се због појачаног финансирања Експа у наредном периоду продубити и минус у државној каси, који је на крају априла, како ексклузивно сазнаје Радар, достигао скоро 100 милијарди динара и за 22 одсто је већи него у истом периоду прошле године. Конкретно, у прва четири месеца у буџет су се слиле непуне 754 милијарде, док су расходи достигли 853,4 милијарде динара. Поређења ради, у истом периоду прошле године дефицит је био 78 милијарди.
Рупа у буџету из месеца у месец све је дубља. У односу на прва четири месеца прошле, ове године приходи су повећани за 10,2 одсто, али су расходи расли брже, по стопи од 12 процената. Оно због чега би министра финансија Синишу Малог могла додатно да заболи глава је што су мале шансе да се понови 2025, када су у мају, јуну и јулу укупни приходи били за 55 милијарди већи од расхода. Ни највећи оптимисти не верују да ће тај филм бити репризиран ове године. Да из минуса пређе у плус тешко да ће бити довољно то што је 8. маја у буџет државна Банка Поштанска штедионица по основу дивиденде, како Радар сазнаје, уплатила скоро три милијарде динара.
Цена Моравског коридора достигла две милијарде евра
Тим пре што се до краја априла од акциза на нафтне деривате у буџет слило само 63 милијарде динара, за чак 10,3 милијарде мање него у истом периоду лане. Номинално, ти приходи смањени су за 14,5 и реално за 16,7 одсто. Притом, Влада је акцизе смањила тек средином марта, па се може претпоставити да је месечни губитак по том основу већи од пет милијарди динара. Ако се тај тренд настави до краја године, буџет би само по том основу могао остати „краћи“ за скоро пола милијарде евра. Аутоматски би за толико порастао и дефицит у односу на планираних 2,9 милијарди евра, уколико се за толико не смање неки расходи.
Индикативно је, међутим, да на неким другим пројектима Влада није била тако штедљива као у случају Експа. По Закону о буџету, на разделу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ове године је за изградњу саобраћајница за потребе Експа резервисано седам, а наредне године још 5,1 милијарда динара. А већ до краја априла само за пругу од Земун Поља до Аеродрома „Никола Тесла“ и будућег комплекса Експо из државне касе исплаћено је 5,8 милијарди или чак 82 одсто планиране суме за ову годину, сазнаје Радар. Укупно је трошак те пруге до сада премашио 30 милијарди динара или 256 милиона евра.
Дупло више пара него за Експо власт је до краја априла усмерила за брзу саобраћајницу од Новог Сада до Руме и тиме досадашњи трошак Фрушкогорског коридора увећала на 570 милиона евра. За наставак радова на Моравском коридору ове године исплаћено је 11,2 милијарде динара, тако да је његова цена нарасла на 232,8 милијарди динара или две милијарде евра. Прилично чудно, али ове године више него за Експо потрошено је чак и за Национални стадион, који је државну касу до сада олакшао за 415 милиона евра.
