Hapšenje studenata nikada nije imalo za cilj da se uvede nekakav red na ulicama. Misle da će strahom i represijom sprečiti da se šire ideje studenata i pobunjenog društva.

Međutim, što se više hapsi, to je svima jasnije da je sistem iznutra truo i da je proces buđenja društva nepovratan, kažu sagovornici Danasa komentarišući da li je hapšenje studenata u blokadi postalo kontraporoduktivno za vlast.

Režim Aleksandar Vučića, koji obavlja funkciju predsednika države, ni više godinu i po dna kasnije od početka velike studentske pobune, ne prestaje sa privođenjem i hapšenjem mladih ljudi u protestu sa ili bez zakonskog osnova i razloga.

Na ta hapšenja su građani, studenti i pripadnici opozicije burno reagovali i od tih policijsko-tužilačkih-sudskih akcija stvarao se novi razlog za protest.

Ako je to u početku bio način da se pripadnicima i simpatizerima vlasti pokaže da nema razloga za brigu, da postoji mehanizam kontrole, i kako Vučić govori da je “obojena revolucija” davno pobeđena, rejting stabilan, pitanje je da li su hapšanja za vlast sada postala politički kontraproduktivna.

Miloš Đajić, član Pobunjenog univerziteta, za Danas kaže da trenutna vlast zna da je, na ličnom planu, većina građana Srbije donela odluku da ih smeni i samo čekaju taj trenutak koji uskoro dolazi.

– Vidimo, poslednjih nedelja, trenutnu vlast u debeloj defanzivi. Ona nastavlja proganjanje, ispitivanje i hapšenje studenata, najčešće bez bilo kakvog osnova. Misle da će strahom i represijom sprečiti da se šire ideje studenata i pobunjenog društva. To je naročito vidljivo od početka akcije „studenti pobeđuju“ – navodi on.

Međutim, dodaje, svesni su da primena nasilnih mera zbog širenja poruka deluje nerazumno i da ima samo negativne posledice po njih.

– Taktizirajući sa datumom izbora trenutna vlast jednostavno nema više dobre opcije. Sve što učini samo ubrzava neizbežne promene. Građani to osećaju i brane sve uhapšene jer „niko nije sam“ – ističe Đajić.

Advokati Ivan Ninić i Vladimir Terzić smatraju da država koja se obruši na sopstvenu mladost, unuke i decu sopstvenih građana, počinje da ukida samu sebe i trenutak je kada gubi moralni i politički legitimitet.

Ninić kaže da hapšenje studenata nikada nije za cilj imalo da se uvede nekakav red na ulicama.

– To je od prvog dana akt očajničke samoodbrane aktuelnog režima, koji više nema odgovor na disperzovani građanski bunt. Za Aleksandra Vučića ova represija je već sada duboko kontraproduktivna, jer svaki pendrek i svaki neosnovani pritvor protiv mladosti ove zemlje deluju kao najjači mogući mobilizator otpora. Došli smo do tačke ključanja kada se više niko ne hapsi da bi bio kažnjen ili ponižen, već se isključivo simulira demonstracija moći, promoviše se teza da državni aparat prinude tobože uspešno odoleva otporu nekakvog stranog elementa – objašnjava on za Danas.

S pravne tačke gledišta, on kaže da je na delu je sistematska uzurpacija policije, tužilaštva i sudova od strane onih koji su generatori nasilja, korupcije, trgovine uticajem i razaranja svih društvenih vrednosti, ali i tekovina pravne države.

– Pošto se takvi pojedinci ne hapse, jer imaju partijsku knjižicu, sprovodi se represija nad najzdravijem jezgru u društvu, koje predstavlja političku pretnju režimu, ali to jezgro ne pokazuje strah, jer nemaju šta da izgube osim svoje budućnosti. Studenti su lišenih straha, jer su shvatili da zatvor nije najgora stvar koja može da im se dogodi u životu – gore od toga je da trajno žive u ovakvom blatu i oni se sa tim više ne mire – naglašava Ninić.

I konstatuje da je trenutak kada vlast počne da proganja i satanizuje unuke i decu sopstvenih građana, trenutak kada ona gubi moralni, ali i svaki politički legitimitet.

– Zato ovo nije Vučićeva demonstracija sile, već demonstracija nemoći jednog čoveka koji završava eru svoje vladavine. Što više hapsi, to je svima jasnije da je sistem iznutra truo i da je proces buđenja društva nepovratan. Pratiće izdraživanja javnog mnjenja i nastaviće sporadično sa hapšenjima studenata i fabrikovanjima tzv. državnih udara koje su navodno uspešno predupredili, ali taj nartiv je deplasiran i to će ih na kraju politički koštati svega – procenjuje Ivan Ninić.

Vladimir Terzić za Danas navodi da država koja se obruši na sopstvenu mladost, umesto da je čuje, počinje polako da ukida samu sebe, jer država bez mladih ljudi koji slobodno misle, govore i protestuju nema budućnost, već strah od budućnosti.

– Posebno zabrinjava to što se u ovim slučajevima krivično pravo očigledno koristi kao sredstvo političkog pritiska, a ne kao ultima ratio pravne države. Ogroman deo onoga što se studentima stavlja na teret deluje kao nategnuta i veštački konstruisana pravna kvalifikacija, često bez jasnih dokaza i bez stvarnih elemenata krivičnog dela propisanih Krivičnim zakonikom – pojašnjava on.

I dodaje da kada se krivični postupci pokreću da bi se poslala poruka pritiska, a ne da bi se utvrdila istina, onda pravo prestaje da bude zaštita građana i postaje mehanizam zastrašivanja.

– I to ne samo studenata koji danas protestuju, već i svih mladih ljudi koji bi sutra poželeli da se politički organizuju, javno govore i bore za svoja prava – kaže.

Terzić zaključuje da je istorija mnogo puta pokazala da vlast koja u studentima vidi pretnju, a ne korektiv društva, zapravo pokazuje da se najviše plaši upravo budućnosti, jer tamo nema mesta za kleptokratiju.

Izvor: danas

Oznake: Aleksandar Vučić, Ivan Ninić, hapšenje studenata