Pročitaj mi članakVlada Srbije je 2018. poklonila Rudarsko-topioničarski basen Bor kineskoj kompaniji Zi Đin, a već sledeće godine je od nje kupila devet tona zlata. Ove godine, Srbija je od te kompanije kupila 4,1 tonu zlata po ceni koja je duplo veća od prošlogodišnje. Kinezi su na taj način reketirali Srbiju jer nije isplatila prispele rate za stare kredite. Narodna banka Srbije predstavlja rupu bez dna, iz koje Aleksandar Vučić izvlači novac za svoje megalomanske koruptivne projekte. Zlatne rezerve trenutno iznose skoro šest milijardi evra, odnosno 20 odsto ukupnih deviznih rezervi. Ipak, to je duplo manje od javnog duga. Uskoro, kad dođe do totalnog raspada privrednog i finansijskog sistema, zajedno sa Vučićem moraće da odgovornost snosi i Jorgovanka Tabaković, zvana Cica.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u odličnom stanju, iznose čak 29,3 milijarde evra. Srbija je 10. juna ove godine od kompanije ZiJin Copper Serbia kupila 37 zlatnih poluga, ukupne težine 464,2 kilograma, čime je povećala zlatne rezerve za 394,2 miliona evra i dostigla rekordni nivo od 52,1 tone, vredne 5,8 milijardi.
Ukupno, ove godine je NBS kupila 4,1 tonu zlata. Guvernerka Jorgovanka Tabaković, zvana Cica, ističe da ovaj uspeh predstavlja „rezultat vizije, političke odgovornosti i institucionalne vizije“. Zaista, to tako izgleda, ali samo u izveštajima režimske propagandne mašinerije.
U stvarnosti, Vlada Srbije bila je prinuđena da plati reket kineskoj kompaniji Zi Đin.
Zlato iz kineskih zaliha, koje Zi Đin nije uspeo da proda na svetskom tržištu, NBS je morala da kupi po najvišoj ceni u istoriji. Ista količina zlata, kod istog proizvođača i prodavca prošle godine je koštala 218 miliona evra, a Srbija ga je sada platila skoro duplo više. To nije „rezultat institucionalne vizije“, nego klasično reketiranje.
Režim Aleksandra Vučića je bankrotirao. Republički budžet je ovu godinu završio u deficitu od 2,5 milijarde evra, sa neisplaćenim dugovima za prispele rate starih kredita, u iznosu oko šest milijardi, koji su preneti u sledeću fiskalnu godinu. Vladajuća koalicija je usvojila set zakona, kojima se omogućava rasprodaja javnih preduzeća, nacionalnih parkova, šuma, rudnika i ostalih državnih resursa, kako bi napabirčila novac da isplati bar deo dugovanja kineskim bankama i investicionim fondovima. Pošto taj proces ne ide željenom brzinom, Kinezi su zahtevali od Vlade Srbije da kupi zlato po ceni koja je 40 posto veća od prošlogodišnje.
Zi Đin je 2018. godine preuzeo Rudarsko-topioničarski basen Bor. Već sledeće godine, NBS je od te kompanije kupila čak devet tona zlata. I ta transakcija nije ništa drugo do reketaška prevara. Zi Đin nije iskopao i preradio to zlato, već ga je zatekao u zalihama, koje su mu poklonjene zajedno sa celim RTB Borom. Od trenutka preuzimanja do januara 2025. godine, Zi Đin je proizveo ukupno 12,4 tone zlata. Prošle godine, nakon modernizacije rafinerije, kineska kompanija je proizvela 2,6 tona zlata, a Srbija je tada od nje kupila 3,2 tone. Od 2019, Srbija je kupila ukupno 20,5 tona zlata, većinom od Zi Đina.
Drugim rečima, naprednjačka vlast je Kinezima poklonila zlato iz RTB Bor, koje je potom otkupljivala po najvišim tržišnim cenama. Vučić je novcem građana kupovao kinesku podršku, koja mu je neophodna za realizovanje nepotrebnih i preskupih koruptivnih infrastrukturnih projekata, uključujući i EXPO. Bez kineskih kredita od tog megalomanskog koruptivnog projekta neće biti ništa. A, usluga košta. Ne košta Vučića, nego građane Srbije.
Na globalnom tržištu, vrednost zlata je ove godine 13 puta pomerala istorijske rekorde. Prosečna kvartalna cena je iznosila 3.450 dolara po unci, što je za 40 odsto više nego u istom periodu 2024. godine. U takvim uslovima, kad je cena dostigla maksimum, prezadužena, opljačkana i osiromašena Srbija uvećava zlatne rezerve, koje će rasprodavati kad im padne vrednost.
U organizaciji švajcarske Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS) 25. novembra 2025. godine održan je Izvršni forum Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC), na kome je govorila i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. I tamo, pred vodećim ljudima centralnih banaka najmoćnijih svetskih država, Tabaković je ponovila floskule o „zlatu kao simbolu i instrumentu monetarnog suvereniteta, otpornosti i poverenja“. Dok su normalni guverneri i bankari debatovali o posledicama koje će po državne ekonomske sisteme izazvati promene na tržištu zlata, Cica Tabaković je iskoristila priliku da hvali samu sebe.
– Oni koji me poznaju, znaju da sam žena od integriteta, održane reči, odgovornosti i sa ciljem da svojim delovanjem i odlukama obezbedim stabilnost kako bi se moja zemlja razvijala, a građani u njoj živeli bolje – rekla je Tabaković.
O integritetu, odgovornosti i ostalim elementima samohvalisavog nastupa dovoljno govori stanje ekonomskog i finansijskog sistema Srbije, koju je opljačkao kartel u kome ona ima značajnu ulogu. Tačno je samo da je učinila sve što može da građani žive bolje. Ne svi građani, nego njene ćerke i ostali članovi familije. Obezbedila im je državne funkcije i unosne poslove, sve o trošku građana.
Pritom, sve zločine nad državom i narodom, Cica Tabaković predstavlja kao uspehe naprednjačke vlasti. Kad je ona postavljena na mesto guvernera NBS-a, u avgustu 2012. godine, količina zlatnih rezervi je iznosila 14,8 tona, a njihova tržišna vrednost je bila oko 600 miliona evra. Učešće zlata u ukupnim rezervama tada je bilo oko šest odsto.
Međutim, Tabaković ne pominje da je javni dug tada bio samo 14,7 milijardi evra, dakle za 30 milijardi evra manji nego danas. Narodna banka Srbije nije tada kupovala zlato, kad je njegova cena bila na istorijskom minimumu, već to radi sada, na istorijskom maksimumu.
Danas bruto devizne rezerve NBS-a iznose 29,3 milijarde evra. Neto devizne rezerve, umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu za određene aranžmane, iznose 24,9 milijardi evra.
Do povećanja od 482 miliona došlo je usled pozitivnih tržišnih efekata, koji su rezultat kretanja na međunarodnom tržištu zlata od 4,9 odsto i jačanja dolara u osnosu na evro. Iako se Tabaković, kao i ostali predstavnici Vučićevog režima, hvale količinom deviznih rezervi, one su i dalje duplo manje od javnog duga.
U poslednjih deset godina, na veštačko održavanje fiksnog kursa dinara, Narodna banka Srbije je, prema procenama finansijskih stučnjaka, potrošila oko 42 milijarde evra. Bez priliva novca iz realnih izvora, taj balon je pred pucanjem, što će se uskoro i desiti. Već ovog meseca, usled prestanka rada pančevačke Rafinerije, prepoloviće se stopa rasta industrijske proizvodnje. Kolaps privrednog i finansijskog sistema neće moći da se spreči ni uz sve moguće intervencije iz deviznih rezervi.
Pre tridesetak godina, kad je ista ova crno-crvena koalicija bila na vlasti, Srbija je imala oko 26 tona zlata. Usled međunarodnih sankcija, nije mogla da raspolaže sa zlatnim rezervama koje su bile deponovane u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu. Tek 2001. godine, posle podele zamrznutih sredstava bivše SFRJ, među kojima je bilo i 46,07 tona zlata, SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) dobila je 36,52 odsto udela u toj imovini, uključujući i 16,82 tone zlata. Nova vlast, DOS-ova, ekspresno je, 2002. godine, prodala oko 14 tona tog zlata, kao i sve zlatne poluge koje su bile deponovane u Srbiji.
Sredinom 2006. godine, kad se raspala državna zajednica Srbije i Crne Gore, iz Beograda je u Podgoricu prebačeno 1,2 tone zlata, tako da je u trezorima NBS-a ostala samo jedna tona zlatnih poluga. Mlađan Dinkić, guverner NBS u vreme prve DOS-ove vlade, rekao je da „zlatno nije nestalo, nego je prodato“. Kori Udovički, njegova naslednica na mestu guvernera, tvrdi da se „ne seća zlatnog epiloga“. Naravno da se ne seća epiloga jer ga nije ni bilo. U arhivi NBS-a postoje samo rešenja o povlačenju odluka o prodaji, ali nema ugovora, kao što nema ni zlata.
Jorgovanka Tabaković je 2016. godine ukazala na tu lopovsku aferu i najavila da će se „ozbiljni i odgovorni ljudi u Srbiji još dugo baviti traganjem za tim zlatom“. No, nikad niko nije ni pokušao da otkrije ko je ukrao i prodao državno zlato. Nije, jer se zna da su svi lopovi uvezani interesima.
U prvoj vladi u kojoj je učestvovala Srpska napredna stranka, Mlađan Dinkić je bio ministar finansija. Kad je SNS formirala drugu vladu, sa Vučićem kao premijerom, Kori Udovički je dobila funkciju ministra za lokalnu samoupravu. Zlato je nestalo, a svi učesnici u njegovoj prodaji su još na slobodi, bogati i moćni.
Uskoro, kad se definitivno raspadne Vučićev režim, nova vlast moraće da sprovede seriju istraga o poslovanju Narodne banke Srbije. Moraće da se otkriju i kazne svi lopovi, koji su prodali dvadesetak tona zlata, nasleđenog od SFRJ, kao i devet tona iz vremena Slobodana Miloševića, pa i malverzacije koje je kreirao naprednjački kartel. Iza Vučića će ostati prazna državna kasa, očerupane devizne rezerve i nagomilani spoljni dug, koji će otplaćivati sledeće generacije.
Borislav Novaković, narodni poslanik iz Narodnog pokreta Srbije, na poslednjoj skupštinskoj sednici narugao se Marijanu Rističeviću, za koga je tvrdio da je upropastio sve što je radio, pa i kafanu „Cicina rupa“. Kao Rističevićeva kafana, proći će i bankarska rupa Cice Tabaković.
Na kritiku rada NBS-a, Tabaković odgovara kafanskim stilom: „Nekima ni zlato nije dovoljno sjajno, a mi sa zlatom imamo samo tehnički problem, imamo ga toliko da nemamo dovoljno mesta u Trezoru da ga smestimo“.
Kad Srbija izađe iz mračne rupe, u koju ju je gurnuo Vučićev režim, neće biti dovoljno mesta u zatvorima za sve njegove saučesnike u zločinačkom poduhvatu protiv države i naroda.
