Међугодишња инфлација у мају је износила 3,5 одсто, што је раст већ четврти месец за редом!
Инфлација је од јануара месеца у сталном порасту. У јануару је износила 2,4 одсто, у фебруару 2,5 одсто, у марту 2,8 одсто, у априлу 3,3 одсто и на крају прошлог месеца 3,5 одсто. Имајући у виду да је у децембру 2025. године инфлација у Србији износила 2,7 одсто, од почетка године она је укупно порасла за 0,8 одсто.
Како је навела Народна банка Србије, на месечном нивоу, раст потрошачких цена је у мају износио 0,3 одсто, уз највећи допринос цена производа и услуга унутар базне инфлације и цена нафтних деривата.
У оквиру цена хране, које су у просеку имале готово неутралан допринос месечној инфлацији, цене непрерађене хране су у мају снижене за 0,6 одсто (по основу снижења цена свежег поврћа и меса), док су цене прерађене хране порасле за 0,4 одсто.
Расту цена у оквиру базне инфлације од 0,4 одсто на месечном нивоу, у готово подједнакој мери допринеле су цене производа и цене услуга.
Цене енергената су, под утицајем поскупљења нафтних деривата, на месечном нивоу повећане за 0,8 одсто, док је међугодишње посматрано, раст цена енергената у мају убрзао на 10,3 одсто.
Економиста Махмуд Бушатлија за Директно.рс каже да Народна банка Србије не успева да обузда ценовне притиске.
- Ми штампамо новац који нисмо зарадили. Централна банка на тај начин подстиче инфлацију, уместо да је сузбија, што би требало да буде њен основни задатак – каже Бушатлија.
Он истиче да га изненађује званичан податак да је међугодишња инфлација у мају износила свега 3,5 одсто.
- Нисам сигуран да је та цифра реална. Истина је да су поједини производи нешто јефтинији него прошле године, попут трешања, али то није довољно да би се говорило о стабилним ценама. Чуди ме да је инфлација само 3,5 одсто а не више – наводи он.
Нафта на светском тржишту појефтинила преко 1.300 динара! Зашто не падају цене горива и у Србији?!
Према његовим речима, Србија нема довољно развијену домаћу производњу која би дугорочно обезбедила стабилност цена.
- Нема разлога да се хвалимо тим резултатима. Да бисмо имали ниску и одрживу инфлацију, потребни су нам снажна индустрија и већа домаћа производња, а тога тренутно нема у довољној мери – закључује Бушатлија.
С друге стране, економиста Љубомир Маџар за Директно.рс оцењује да овај раст инфлације и није претерано велик имајући у виду чињеницу да је генерално светска привреда била изложена великим ударима.
- Она америчка будала (прим.аут. председник САД Доналд Трамп) је направила такав кошмар у свету да се он осети у економијама свих земаља! Да сам унапред предвиђао какве ће последице да буду, рекао бих да ће инфлација бити и већа од ове коју тренутно имамо. Тако да од разних зала која су нас могла задесити, ово је једно од мањих које је пре добра него лоша вест – казао је Маџар.
Извор: Директно
