Србију због овогодишње екстремне суше и критично ниског водостаја река, посебно Дунава, очекује поскупљење хране, раст опште инфлације и значајно слабљење привредне активности. Док се у Европској унији већ сабирају огромне штете и упозорава да суша може готово да поништи очекивани привредни раст, у Србији власти и даље ћуте о размерама проблема и последицама које ће осетити грађани.
Поједини сектори попут енергетике и пољопривреде директно су погођени. Смањени приноси кукуруза, воћа и других култура директно утичу на понуду хране и неизбежно ће довести до раста њених цена. Једино сунцокрет за сада изгледа сигуран. Истовремено, критично низак водостај Дунава отежава речни транспорт робе, што повећава трошкове и додатно гура цене нагоре.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић ситуацију описује као елементарну непогоду каква раније није виђена у овом обиму. Он упозорава да ће смањена понуда хране, скупљи транспорт и проблеми у Немачкој – највећем спољнотрговинском партнеру и инвеститору Србије – створити снажан инфлаторни притисак. Како већина европских земаља дели сличне проблеме, поремећаји добијају глобални карактер и преливају се и на домаће тржиште.
Привредници већ осећају последице. Председник Металац групе Драгољуб Вукадиновић наводи да их је недостатак воде приморао да смање производњу, укину једну смену и раде са знатно мањим капацитетом. Највећа бојазан је раст инфлације и пад куповне моћи грађана, јер ће људи мање трошити. Додатни проблеми долазе и из енергетског сектора: смањен рад хидроелектране Ђердап, која производи трећину струје, хаварије у термоелектрани Костолац и велики увоз електричне енергије.
Економисти упозоравају да пројектовани раст БДП-а од три одсто ове године долази под озбиљан знак питања. Штета у пољопривреди и индустрији може знатно успорити привредну активност. За разлику од ЕУ, где се процењује штета од око 180 милијарди евра, у Србији је ситуација додатно отежана запостављеном инфраструктуром, проблемима у производњи струје који трају од 2022. године и санкцијама против НИС-а.
Док грађани већ добијају поруке да штеде воду и струју, званичници избегавају да јавно говоре о инфлацији као директној последици суше. Народна банка и Влада ћуте, иако је јасно да ће раст цена хране и енергената погодити најшире слојеве становништва. Уместо благовремене реакције и мера за ублажавање последица, проблеми се нижу један за другим – од поремећаја у снабдевању до одласка инвеститора.
Све ово долази у тренутку када је српска привреда већ под притиском вишеструких удара. Суша и низак водостај нису само временска непогода – они прете да додатно ослабе ионако крхку економију, повећају сиромаштво и додатно смање животни стандард грађана у наредним месецима.
(Србин инфо)
