Подешавања / Settings

До сада је светска јавност имала прилику да се увери како изгледа великоалбански пројекат посматрајући на небу дрон на коме је била прикачена црна застава са обрисима те замишљене државне творевине, а затим је слушајући позив албанског премијера да се призна Косово имала прилику и да чује како изгледа пут ка њеном стварању.

Човек би помислио да ће са таквом победом Руси једва чекати да је мало образложе, па и да од тога направе какав добар ПР.

Украјина се није догодила одједном. Да је елита у Кијеву била довољно зрела да препозна макар мали део онога што надолази, данас земља не би била на коленима.

Ако све то није Србину довољно да се опасуљи, ево му онда још мало статистике за живцирање, кратког описа те лажи о том Граду светлости у који ћемо да уђемо кад испегламо шаре, исперемо затуцани мозак и променимо националну свест, како то и тражи наш председник владе.

Током владавине цара Николаја II у Русији је створено најбоље, до тога времена, радничко законодавство које је омогућавало нормирано радно време, избор радничких старешина, накнада за повреде и инвалидност на послу, обавезно здравствено осигурање од болести, инвалидности и након престанка рада због старости.

Постаће јасно да је цена послушничког односа према Вашингтону све већа, и да САД, паралелно са све мањим могућностима услед сопственог економског и другог слабљења, да суштински нешто пружају европским земљама, заправо све више одузимају („продаја цигле“) својим сталним затезањем ситуације у свету и уценама и све нерееалнијим захтевима које испостављају европској породици народа, сада и у њиховом исфорсираном сукобу са Русијом.

Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.

Књига Фрица Фишера о политици ратних циљева Царске Немачке у време Првог светског рата (Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitik des kaiserlichen Deutschland 1914−1918) од првог њеног немачког издања 1961. утицала је на развој српске науке, посебно оног њеног дела који се односи на питање одговорности за избијање Великог рата 1914. године. Можда је то још више случај са његовом другом књигом „Савез елита: о континуитету структура моћи у Немачкој 1871−1945“.

Русију све више стискају кљештима блокаде, али ће Владимир Путин 1. децембра посетити Турску, кроз две недеље Индију, а ускоро председника Русије очекују и у Египту.

Ако би последња дешавања требало сажети у облику народне изреке, онда би она вероватно гласила: „Љуљају се темељни принципи Европске уније, а баба се чешља“. Наиме, основне слободе које су заложене у европски фундамент, скоро истовремено су доведене у питање у изјавама највиших домаћих и страних државника, али мало ко се осврнуо на изречене сумње да у Европској унији не постоје – ни слободна тржишна конкуренција, ни слобода одбране ставова, нити слободно кретање људи.

На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.

Док администрација у Бриселу, уз помоћ Американаца, (без)смислено ратује око чувеног „Трећег енергетског пакета“ и „Јужног тока“, највећег европског гасовода, Руси и Кинези су, у Пекингу, као увертиру у отварање самита АТЕС, приредили потписивање, другог за последњих шест месеци, мега споразума о градњи гасовода „Алтај“.

Као и у мају ове године, када су, такође уз присуство председника Владимира Путина и Си Цинпина у Пекингу, потписали споразум о првом сибирском гасоводу, потписе су ставили шефови две државне акционарске компаније „Гаспрома“ и ЦНПЦ, Алексеј Милер и Чоу Ципин.

У Александру Вучићу је велики број бирача видео новог Јосипа Броза Тита који ће решити све њихове проблеме, а то је била једна велика утопија која се руши пред нашим очима. Ово у великом интервјуу за „Србин инфо” поручује Бошко Обрадовић, један од лидера покрета „Двери” и истиче да су патриотске партије једина права опозиција СНС режиму.

Обележавање изузетно значајне стоте годишњице почетка Првог светског рата – у највећој мери исказано кроз лични ентузијазам појединаца – у исти мах представља и време у којем је потребно присетити се које су најбитније одлике тадашње Србије.

Европу чекају ратови и распад, на Балкану ће опет бити масовног крвопролића – сви ће једни друге клати

Тома је збрисао на Хиландар да се мисаоно и духовно окрепи, Вучић је баш имао нека посла тог дана у Бору, па су тако Шешеља на аеродрому сачекали радикалски четници, новинари и нешто мало полицајаца.