Подешавања / Settings

Милијарде долара су потрошене на побуњенике у Сирији, али се не плашим судбине Моамера Гадафија и Садама Хусеина

Када се у светским медијима појавила оптужба да се на челу појединих чланица Европске уније налазе „неофашистички диктатори“, вероватно је прва мисао већине људи била да се ради тек о изјави неког гусара из Сомалије или екстремисте са Блиског Истока у тренуцима помућеног стања свести, али када се испоставило да је ту оптужбу сасвим озбиљно изрекао познати амерички сенатор Џон Мекејн, онда су сигурно сви са ужасом већ замислили фашистичку сценографију, диктаторску гестикулацију фирера и остале авете прошлости.

Подилажење најнижим поривима најнижих слојева друштва зарад веће гледаности, величање глупости, исмејавање поремећених особа и уживање у баналном примитивизму, свађа, туча, воајерисања, срамотних сцена крезавих, сисатих, полуписмених, изопачених, јесте квалитет који се Србији сервира перфидно кроз медије

Овдашњи „америчко-политички патуљци“, никад озбиљно схваћени и довољно прихваћени од САД, рекли су одмах за Шешеља: „Амерички човек“. Идиоти су рекли: „Корисни идиот за рушење Вучића“. Канибали: „Шешељ је луди Ханибал Лектор“.

Није случајно да постоје реакције на политику коју је институцијама ЕУ наметнула Немачка, чак и у моћним земљама попут Француске и Италије. Стекли су се услови за радикално престројавање унутар Европске уније

Рад на пројекту гасовода који иде дном Црног мора и заобилази територију Украјине започет је у јуну 2007, врло брзо после завршетка у то време последњег по реду „рата због гаса“ који је започео Кијев. Заједно са „Северним током“ који је постављан по дну Балтичког мора, „Јужни ток“ је требало да из шеме испорука руског […]

Ове 2014. године, у Европи и читавом свету обележава се стогодишњица од почетка Првог светског рата. Одржан је већи број научних скупова историчара, политиколога са циљем да се објасне узроци и поводи за отпочињање до тада највећег ратног сукоба у историји човечанства.

Све до друге половине ХХ века нико не оспорава српско порекло тих 7500 човека. На пописима у Хабзбуршком царству, као и пописима Румуније свугде се записују као Срби.

Roman Herzog, Antje Vollmer, Wim Wenders, Gerhard Schröder и многи други у свом апелу захтевају дијалог са Русијом. Zeit Online објављује овај позив.

Више од 60 личности из [немачке] политике, науке, културе и медија снажно упозоравају против рата са Русијом и захтевају нову политику смањивања напетости у Европи. Овај свој апел су упутили савезној влади Немачке, посланицима Бундестага и медијима.

Дознајем, иако непозват, да се ових дана обележава шездесет година од оснивања Филозофског факултета у Новом Саду. Вероватна шкиљава расвета жутих у нашем полумраку није огласила моју подобност. Или једноставно није било могуће уочити мојих седамнаест година наовамо од те позне јесени 1954. Не марим. Прошлост дуго траје. И нико неће моћи, онако ригидно и слабоумно, да избрише из нашег колективног памћења како се нико други до Александар Белић, у препуној дворани Соколског дома, на промотивном предавању заправо унапред борио за говор ћирилице.

Да је неко пре десет и више година, нарочито после Шешељевог одласка у Хаг, рекао да ће се водећа радикалска тројка наћи на потпуно различитим странама, и да ће тај сукоб снажно обележавати политичку сцену Србије, мало ко би му веровао. Али, после свих дешавања у међувремену јасно смо спознали колико је политички живот у Србији нажалост превртљив и због тога непредвидив. Његови махом непринципијелни обрти и заокрети нису мимоишли ни (некадашње) радикале.

Крајем новембра 2014. године у Подгорици су се појавили билборди са антируским порукама и НАТО симболима. Потписале су их такозване црногорске патриоте. На једном од њих је парола која ће сигурно ући у анале најступиднијих на постјугословенским просторимa. На билборду се поручује да је боље “банана у руци“ него “руска чизма за вратом“.

Изјаву председника Руске Федерације из Истанбула, поводом обуставе реализације пројекта „Јужни ток“ пренели су сви медији као главну вест која је протресла попут јаког тектонског поремећаја цели Стари континент.

Противници Јужног тока, под вођством САД, дочекали су с очекиваном френетичном острашћеношћу вест из Истанбула; док су заговорници пројекта енергетске стабилности дела Европе коме припада и Србија са зебњом кренули у контраофанзиву. Падају оптужбе са обе стране и све некако гравитирају око украјинске кризе. Да будемо прецизнији, грађанског рата у Украјини.

Дакле, хришћански морал и живот по заповестима јесу истина, љубав, слобода, чистота и светост. Ко може то да схвати, биће му лакше да учини главни избор у свом животу – бити са Богом или против Њега.

Заменик руског премијера добро разуме да када Запад прича о санкцијама Србије према Русији заправо приоритетно мисли на санкције Београда самој Србији. А то не само да је неморално – што важи и са санкције или било које друге негативне мере Београда према Москви и обрнуто – већ је и сумануто.

Кад год неко почне да нас напада прво што се запитам да није случајно из категорије „бивши Србин“. Категорија слична издајнику, само много више острашћена, изгубљеног духа, изгубљене душе, без могућности да се спасе.