Прочитај ми чланак
Изјаву председника Руске Федерације из Истанбула, поводом обуставе реализације пројекта „Јужни ток“ пренели су сви медији као главну вест која је протресла попут јаког тектонског поремећаја цели Стари континент.
Противници Јужног тока, под вођством САД, дочекали су с очекиваном френетичном острашћеношћу вест из Истанбула; док су заговорници пројекта енергетске стабилности дела Европе коме припада и Србија са зебњом кренули у контраофанзиву. Падају оптужбе са обе стране и све некако гравитирају око украјинске кризе. Да будемо прецизнији, грађанског рата у Украјини.
Међутим, у какав се контекст (по)ставља Украјина када је енергетска стабилност Старог континента у питању?
Чини се да и једни и други (част изузецима) греше у поставци, да је ситуација у Украјини „подстакла и интезивирала“ најважније питање спољних политика великих сила а јесте енергетска безбедност. Истина је у потпуно другој димензији истог проблема: Украјина је настала крвави полигон управо да би се Стари континент гурнуо у потпуни енергетски рат који је корпоративна Америка повела против Русије. Украјина је тек (крвава) коцкица мозаика који се уклапа у очајнички покушај Вашингтона да „очува“ униполарну поставку света. Наравно, под америчком управом. Тај мозаик чине и Трећи енергетски пакет, и лансирање „шкриљачне“ грознице од стране Хилари Клинтон, и производња и дистрибуција течног природног гаса (ЛНГ) коначно, формирање енергетске линије раздвајања енергетских интереса на осовини Балтик-Јадран. За нас овде у Србији, и форсирање Хрватске као енергетског чворишта.
И, то је то!
Све претходно наведено, америчка корпоративна заједница преко својих лобиста на државним функцијама, радила је дуго и синхронизовано методологијом булдожера с коначним циљем: уништење Руске Федерације према давно утврђеном сценарију разбијања бивше Југославије (СФРЈ). И не само то! Корпоративна Америка, наравно, не планира да се заустави на Русији. Кина као и све оно што би на линији геостратешких интереса о(п)стало јесте део новог Уговора века! Тај дијаболични Уговор, не смемо то заборавити, потписао је паљење севера Африке као и пуштање пакла на улице градова Блиског и Средњег Истока.
Кренимо редом…
Иако би хронологија догађаја требало да изгледа другчије, простор нам дозвољава да поменемо тек неке од кључних догађаја који би требало да материјално докажу претходно постављену тезу: грађански рат у Украјини извезен је из Области Колумбија у којој је смештен Вашингтон (WashingtonD.C)да би америчко „вођство“ (овај пут) у извозу „енергетске стабилности“ за ЕУропљане постало императив!
Двадесетдругог новембра Бела кућа, односно кабинет америчког потпредседника Џозефа Бајдена под назнаком „хитно“објавила је „запажања потпредседника Џо Бајдена на економском самиту пред Атлантским већем а поводом европске енергетске сигурности одржаном у Истанбулу (Хотел Гранд Тарабија).
За Бајдена од изузетног значаја је био састанак у Турској јер је она „раскрсница Европе и Азије, витални део Медитерана и Средњег Истока“. С обзиром да је претходно био у Украјини, Бајден је присутне подсетио да „САД са Европским партнерима раде раме уз раме уз демократски изабрано руководство да подрже демократски развој Украјине и њене Еуропске аспирације“. Наравно, амерички потпредседник је, узгред, заборавио да помене да је Украјина дала концесије Шеврону и Ројал Дач Шелу. Као и да је његов син Хантер Бајден члан борда украјинске енергетске компаније.
Мала, али значајна дигресија: Ко је, у ствари, Хантер Бајден?
Млађи син Џо Бајдена, који је према писању америчких мејнстрим медија (Вол Стрит Журнал, ЦНН) октобра текуће године отпуштен из резервног састава америчке морнарице јер није прошао „тест на кокаин“ и који је после „интезивног“ ангажмана у јавном и приватном сектору, како то иначе бива, ушао у лобистичке воде и, наравно, енергетски сектор и маја 2014 као адвокат постао и чланом борда једне од највећих украјинских гасних компанија Бурисма Холдингс (BurismaHoldingsLtd.). Иако критикован у америчком делу јавности да је у озбиљном „сукобу интереса“ јер му је отац (Џозеф Бајден) максимално „ангажован“ у дипломатској активности поводом украјинске „кризе“ успео је да зарджи значајно место у даљој енергетској „мапи пута“. Да цинизам буде још већи, поред корпоративног ангажмана Хантер Бајден је преседавајући Борда Светског програма за храну САД који се „залаже“ за смањење сиромаштва, затим активан у католичкој диоцези у Вашингтону и предаје на школи за спољне послове Џорџтауна.
Али, идемо даље.
Током обраћања Атлантском савету у Истанбулу, Бајден је поновио ЕУропску визију обелодањену на вашингтонском скупу истог тела маја текуће године као „јединственог, слободног и мирног места“ за које се ваља изборити удвостручавањем напора.
Како?
Тако што ће, према подсетнику америчког подсетника на НАТО самит у Велсу, „НАТО …бранити сваки педаљ НАТО територије“. Стога је Бајден прецизирао вишеслојност европске безбедности и као неке од димензија навео „јаку војну силу“ и ново снажно оружје „енергију“:
„Глобална енергетска безбедност витални је део америчке националне сигурности. У Источној Азији, председник Обама и председник Си (Ђинпинг, прим. аут) потписали су историјски споразум поводом смањења грин-хаус последица емисије гасова. У Суб-Сахарској Африци, САД је покренула иницијативу да се удвостручи приступ електричној енергији. Зовемо је Снага Африке. На Карибима и у Централној Америци покренули смо нову регионалну енергетску стратегију како би унапредили економски раст и диверзификацију енергетских извора“, рекао је Бајден.
Међутим, због присуства Русије на тлу Старог континента европска енергетска безбедност постала је витално спољнополитичко питање САД: „Ово је огроман стратешки проблем за многе земље које зависе од Русије због енергетског снабдевања. Али је такође истина да је ово јединствен моменат за Европу. Европа има реалнну прилику да измени своје околности. Верујемо-председник и ја – верујемо да је енергетска сигурност следеће поглавље ЕУропског процеса интегрисања и проширења тржишта које је почело пре много деценија са ЕУропским угљем и челиком“ истакао је амерички потпредседник.
За Бајдена то значи формирање нових елита са којима ће Европска комисија руку под руку с приватним сектором да обезбеди диверзификацију енергетских извора „од Северне Африке до Источног Медитерана, па до САД; више интерконекција које снабдевају руте – све од нових гасовода и до ЛНГ постројења. Знамо да је један енергетски извор био дуже времена проблем и сада је моменат за деловање. Оно што се дешава у Украјини само је покренуло хитност“, био је пластично јасан Бајден. Та хитност, према њему не значи да Европа треба да се удаљи од Русије. Јер је Џо потпуно свестан да ће „Русија бити главни извор снабдевања Европе и света“. Стога, „ЕУропа мора да обезбеди диверзификацију ресурса, у смислу рута и добављача“, истакао је Бајден.
Зар само последње не показује (бар) две чињенице: 1) амерички „интервенционизам“ у пословима „суверених држава“;2) Трећи енергетски пакет или „диверизификацију“ тржишта енергената. Коначно, јасно видимо да је корпоративној Америци (јер Сједињених Држава поодавно нема) требао „хитан“ изговор за „укључивање“ у ЕУропску политику која је за корпоративну заједницу била, најблаже речено, недефинисана. Та „хитност“ морала је бити у срцу Европе, а опет на границама Русије. Тако се „десила“ Украјина. Уосталом, зар нисмо чули Нуландову како је на врло примитиван начин „отписала“ ЕУропске „лидере“ и вербализовала америчко преузимање ствари у „своје руке“ у тој истој Украјини.
Дакле, можда је и само ово довољно да покаже тежину материјалних доказа умешаности САД у потпуно сламање ЕУропе, отварање (сада је јасно дугорочног) украјинског жаришта, коначно обустављања пројекта Јужног тока и „одбацивања“ руског енергетског утицаја на Далеки Исток.
Али, ми се наравно нећемо само задржати на томе. Овај пут толико у прилог чињеница, а не разних спекулација које, што из незнања, а што у ПР сврхе замагљују праву истину, а она може бити само једна: овде се ради о очајничком (па тако и врло опасном) покушају једног центра моћи да поново оживи униполарни свет. По коју цену за међународну заједницу, Европу и Балкан; као и на који начин је замишљен процес „реанимације“…
О томе следећи пут…
