Коалиција радикалне левице (Сириза) важи за тренутно најјачи политички блок у Грчкој. Њен успон је само рефлекс шире експанзије радикалних левичарских и десничарских партија коју су показали овогодишњи избори за Европски парламент. Права звезда и најпрепознатљивије лице Сиризе свакако је њен председник Алексис Ципрас, који је ових дана боравио у посети Србији.

„Успех није само мој, него припада Сиризи и удруженим снагама радикалне левице. Од почетка избијања кризе били смо критични према мерама штедње, такозваном стезању каиша. Предвидели смо њихову пропаст и деструктивни ефекат на економију и друштво, па смо одржали јединство са свим политичким и социјалним снагама које имају исто мишљење. Такође смо изнова анализирали и редефинисали наша програмска опредељења. Предстојећи избори донеће историјску промену не само за Грчку него и за целу Европу. Спремни смо да преузмемо одговорност на свим нивоима власти и посвећено радимо на остварењу тог циља”, одговара на молбу „Политике” да прокоментарише све чешће прогнозе аналитичара који га виде као следећег премијера Грчке.

За разлику од већине левичарских политичара у Европи, ви се залажете за реформу Европске уније и не противите се заједничком европском пројекту. Како планирате да спроведете реформе које најављујете?

Европа тоне у незапамћену политичку, економску и социјалну несигурност. Одговор на овакву кризу не може бити изолационизам. Неопходна нам је реформа историјских размера која ће преусмерити ЕУ с политике стезања каиша и обезбедити свеобухватно решење за проблем задужености, чиме ће се обезбедити да друштвена кохезија и људске потребе постану већи приоритет од краткорочних захтева тржишта. Другим речима, једини прави одговор на данашњу кризу је демократска, социјално одговорна Европа. Овакав захтев се у последње време све више чује „одоздо”, од европских грађана, који превазилазе страх и несигурност и траже алтернативне излазе из тешке ситуације. Верујем да ће развој догађаја ускоро све више ићи у том смеру.

Изјавили сте својевремено „да је неопходно разбити оквир ’меркелизма’ и немачке хегемоније”. На шта сте мислили?

Економска криза у Европи није се негативно одразила на све земље. Неки су извукли корист из ситуације и мислим да је очигледно на кога алудирамо. Моћни финансијски и економски интереси који доминирају у Грчкој су исти они којима се руководи политика канцеларке Меркел, чак и потпуно супротно интересима немачких радника. Уколико „грчки експеримент”, заснован на ниским платама и пензијама, умањеним социјалним давањима и високој незапослености, не буде побеђен на политичком нивоу, биће у још већем обиму извезен у остатак Европе. У то смеру нас воде сурове мере штедње. И због тога није случајно да постоје реакције на овакву политику коју је институцијама ЕУ наметнула Немачка, чак и у моћним земљама попут Француске и Италије. Стекли су се услови за радикално престројавање односа снага унутар Европске уније. На тај начин у европској политици ће се постићи нови консензус чији ће главни циљ бити излазак из кризе.

Док се Сириза и даље супротставља радикалним мерама стезања каиша и не престаје да говори о хуманитарној кризи, упадљиво је да више не претите раскидањем уговора с Тројком (ММФ, Европска централна банка и Европска комисија). Уместо тога, спремни сте за преговоре и подржавате евро. Критичари у томе препознају знак шире трансформације коју Сириза спроводи да би дошла на власт…

С овим питањем се свакодневно сусрећемо у Грчкој. С једне стране, оптужују нас због бескомпромисне позиције, а с друге нам замерају да пристајемо на превише уступака. Наша позиција је јасна. Укинућемо све законе на којима је заснована политика штедње. Тражићемо решење и за проблем дуговања. На тој основи ћемо покушати да покренемо нове преговоре с нашим партнерима, што ће омогућити Грчкој да крене путем економског опоравка и да истовремено измири своје дужничке обавезе. Да бескомпромисан став који Тројка показује ником не користи, то знају сви. Неспособност проналаска решења неће направити проблем само Грчкој него и целој Европи. Због тога смо о нашем плану обавестили све и најавили да не намеравамо да спроводимо никакве унилатералне акције.

Једна од идеја које заговарате јесте и увођење драстичног пореза на богатство, као ефикаснији начин за пуњење буџета од стезања каиша средње класе…

У Грчкој богатство није опорезовано. То је један од главних разлога због којих грчка економија има овако озбиљне проблеме и због чега је дошло до кризе. Да би се одржао такав поредак који одговара великом делу грчког политичког естаблишмента, економски циљеви се задовољавају кресањем пензија и минималних зарада, затварањем болница и урушавањем система социјалне заштите. Опорезује се роба широке потрошње и најважније животне намирнице, као и мали привредници који се гасе све више. Таква пракса се не може наставити. Ми предлажемо праведан систем опорезивања, где ће свако уплаћивати допринос у државну касу сходно свом профиту и богатству. На тај начин не само да ћемо моћи да помогнемо и реформишемо систем социјалне заштите, него ћемо и покренути привреду.

Залажете се и за укидање финансијских привилегија за институције попут Грчке православне цркве. Да ли је та идеја реална, имајући у виду високу позицију цркве у друштву?

Желео бих да појасним да су наши приоритети борба против хуманитарне кризе, поновно покретање економије и запослености. На том путу спремни смо на многе тешкоће. Присиљени смо да се суочимо с њима и ту причу изнесемо до краја. Без сумње, у Грчкој има још много институционалних промена које треба да буду спроведене. Једна је обезбеђивање одвојености цркве и државе. Верујемо да ова реформа може да буде спроведена кроз одрживи дијалог и договор с црквом.

Партије левице постају све снажније у појединим европским земљама (Шпанија, Грчка, Словенија). Да ли је то сигнал да Европа „скреће улево” и каква би у том случају била улога Сиризе?

Скорашњи европски избори показали су да се нешто мења. Не тако давно, било је незамисливо довести у питање политички естаблишмент у било којој европској земљи. Сада нове политичке снаге које су потекле од социјалних покрета незаустављиво избијају у први план. Традиционалне, „мејнстрим” политичке снаге не делују способно да задрже промену у контексту дубоке економске и политичке кризе. Дакле, услови за промену обећавају. Промена је у рукама грађана. У том светлу, солидарност која повезује покрете има огроман значај. Сваки позитиван корак који се направи у некој земљи представља помак за целу Европу. Сириза је на челу ових промена. Наш циљ је да, што је више могуће, допринесемо стварању алтернативног политичког покрета који ће „одоздо” променити Европу.

Чест је, међутим, случај да левичарске партије, кад се примакну власти, постају мање радикалне. Што је већа могућност да формирају владу, све чешће им се спочитава да су постале „социјалдемократске”. Шта је толико спорно у концепту социјалдемократије из угла радикалне левице?

Европска социјалдемократија дала је значајан допринос неким од најважнијих друштвених достигнућа после Другог светског рата. Ипак, после 1989. пристали су на значајан компромис. Назадовали су и постали део ширег неолибералног политичког покрета и промовисали политику засновану на ослобађању тржишта без икакве контроле и уништавању социјалне државе. Социјалдемократија данас испашта због тог компромиса. Барјаци социјалне правде који су цинично бачени у прашину сада су у рукама левичара и социјалних покрета који су их подигли и они данас представљају неку другачију будућност. Да би поново имала одрживу улогу у формирању европске историје, социјалдемократија мора да се реформише.
А што се тиче дела питања о односу левице и власти – да, увек постоји ризик од безусловне интеграције у систем. Стога друштво мора да контролише владавину левичара на сваком нивоу и да сагледава њене последице.

На изборима за Европски парламент такође смо били сведоци успона радикалних десничарских партија. Неки немачки медији спекулишу да руски председник Владимир Путин жели да оснажи своју позицију у ЕУ уз помоћ оваквих организација. Шта ви мислите о томе?

Сириза се све време противила успону екстремних ксенофобичних партија и упозоравала да ће неолибералне мере штедње, као и конзервативни приступ који је годинама негован у Европи кроз „рат против тероризма” и концепт „тврђава Европа”, довести до јачања ових снага. То што су се неке од ових партија успротивиле увођењу санкција Русији и стварању хладноратовске климе, не значи да видимо свет на исти начин. Ми желимо спољну политику која би се истински заснивала на миру и стабилности. Желимо ЕУ која би задржала посвећеност плурализму, верској толеранцији и људским правима за све. Не верујемо да национализам треба да буде основ за приоритете спољне политике и не верујемо у друштво које је засновано на дискриминацији.

Шта Сириза мисли о кризи у Украјини? Уколико заиста догодине формирате владу, од вас ће се очекивати да заузмете став у вези с овим питањем…

Непрестано наглашавамо да не доживљавамо дипломатију у категоријама слепог приклањања приоритетима моћних регионалних играча. Од почетка украјинске кризе критиковали смо приступ САД и ЕУ и указивали да је присиљавање земље да одабере између Русије и Запада – сигуран рецепт за катастрофу. Указали смо на чињеницу да Споразум о придруживању води увођењу неолибералних мера које ће ослабити уместо да ојачају украјинску економију, нарочито на истоку земље. Критиковали смо пасиван однос ЕУ према фашистичким и неонацистичким снагама које су изашле на улице.
Уверени смо да европска безбедност може бити грађена једино с Русијом, а не без ње или против ње. Принципи међународног права су од огромног значаја за регионалну и светску стабилност и мир и не могу бити остварени у светлу санкција и трговинских ратова, хладноратовске реторике и све веће милитаризације. Због тога смо се противили увођењу санкција Русији. Подржавамо примирје и имплементацију договора из Минска уз активно учешће Оебса, који сматрамо нарочито важном организацијом за стабилност региона. Такође бисмо волели да видимо да се ЕУ више укључи као гарант мира и безбедности.

Како видите процес проширења ЕУ на западни Балкан?

Имамо позитивно мишљење о процесу проширења, иако данашња политика ЕУ не промовише вредности за које се ми залажемо. Унија има важну улогу и у процесу придруживања помаже земљама кандидатима да унапреде владавину права, демократију, затим подржава борбу против корупције… У исто време, ЕУ, промовишући неолибералне вредности, поспешује приватизацију и уништавање социјалне државе, као и смањење зарада и пензија, што доводи до социо-економског слабљења земаља уместо до њиховог јачања.

Може ли Србија да очекује подршку левичарског блока на путу ка ЕУ?

Европска левица се противи униформном приступу за економски развој свих земаља, који диктира логику стезања каиша, као и политичкој логици по којој цео западни Балкан треба да буде третиран као група. Верујемо да свака земља у региону треба да се креће на путу европских интеграција у складу са својим развојем. То се, наравно, у великој мери односи на Србију и њен потенцијал да брже спроводи реформе. Али, као што сам већ нагласио, проблем су неолибералне мере.
Србија може од левице да очекује подршку у пружању отпора таквим мерама, као и у одупирању притиску да задовољи политички мотивисане захтеве за увођење санкција Русији пре него што уђе у ЕУ.

(Политика)

Ознаке: Алексис Ципрас, Грчка, Сириза