Подешавања / Settings

Саговорник „Политике” у овој серији написа, професор универзитета у пензији Ханс Хаутман, али и други аустријски историчари, попут генералног директора Државног архива Волфганга Мадертанера, указују да је Виктор Адлер (утицајни социјалдемократски политичар и суоснивач политичке странке која и данас предводи Владу Аустрије), поткрај рата закључио да ће одговорност за рат и све страхоте сносити Хабзбург, никако послератна Аустрија.

Док се свет припрема за обележавање стогодишњице Првог светског рата, пуцањ Гаврила Принципа, којим је 28. јуна 1914. године у Сарајеву усмртио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, данас користе медији да прекроје историју и испишу је испочетка.

У суботу, првог маја (1999. године) Камбел уноси у дневник („Сила и одговорност 1999-2001“): „Још једна непријатна ноћ на косовском фронту… НАТО је напао један мост, погодио путнички аутобус, па сам одмах предложио команди у Бриселу да морамо да припремимо две верзије (!)овог догађаја, док још нисмо знали шта се у ствари догодило.

Турска, која је са Западом тесно повезана евроатлантизмом, приморана је да прихвати таква правила игре. Међутим при том турско руководство у складу са својим глобалним спољнополитичким концепцијама покушава да за себе створи максимално широк „прозор могућности“ који би му омогућио маневрисање.

Непосредно по потписивању Кумановског споразума о престанку оружане агресије Запада на Србију, после 78 дана вандалског разарања инфраструктуре од Косова до Војводине, Бил Клинтон, тадашњи председник САД, шаље поруку Тонију Блеру: „Морамо сада да гледамо даље од војне победе (!), да планирамо неку врсту Пакта за стабилност у Југоисточној Европи и на Балкану. Али, пре свега, морамо да се отарасимо Милошевића“..

У расправама аустријских историчара о обележавању стогодишњице избијања Првог светског рата појавио се захтев да се после века ћутања расветле злочини аустроугарске војске над цивилним становништвом Србије, Пољске и Украјине

У другом делу своје животне исповести, у емисији „Голи живот“, на телевизији Хепи, Кристијан Голубовић, открива како је, још као малолетник изазвао Жељка Ражнатовића Аркана поруком: не може више један Београд да има два господара!

Погледајте емисију „Голи живот“ HAPPY телевизије.

Шта је то због чега у Србији није могуће организовати не само успешно и просперитетно друштво и развијену привреду већ ни слободан и демократски систем, о коме се већ четврт века свакодневно говори, а од кога смо још веома удаљени, можда чак удаљенији него пре деценију или две.

Покушају Милошевића да очува СФР Југославију и усвојена стратегија приватизације били су главни разлози да Запад иницира и покрене ратове у бившој Југославији, јер би њен опстанак и планска дугорочна приватизација онемогућили планирану западну пљачку.

Унија јако воли образоване раднике, и то, ако је могуће, по принципу с факса на посао, с посла у гроб! Либерална начела дерегулације, либерализације, слободног тржишта и резања трошкова усмерени су против радника.

Година 2013. донела је убрзање преласка светског поретка ка мултиполаризуму, као можда ни једна до сада, осим 2008. године. Сада, дакле на самом почетку 2014. године, можемо рећи да се налазимо у мултиполарном светском поретку, где је и даље Америка водећа међу светским силама, али без моћи да самостално мења и одређује главне токове у међународним односима.

У последњих неколико месеци, више него приметно је подизање „борбене готовости“ (про)западног невладиног сектора који је добио додатан импулс за (про)НАТО кампању.

Тако је СР Југославија (Србија и Црна Гора) наследила 36,5 одсто (4,198 милијарди евра), Хрватска је преузела 28,5 одсто (3,278 милијарди евра) дуга, Словенија 16,4 одсто (1,886 милијарди евра), Босна и Херцеговина 13,2 (1,518 милијарди евра) и Македонија 5,4 одсто (621 милиона евра). То је према садашњим дуговањима више него скромно задужење и права Божија благодет.

Европска је „демократија“ очигледно демократија великих, којој се остали имају беспоговорно покорити.

Монополарни светски поредак је окончан, иако је Америка појединачно посматрано и даље водећа међу светским силама