Подешавања / Settings

Реч, једна и крај
бол, господски сјај
газила бих дубоку реку
само да нађем звезду неку
која на тебе подсећа

Један од најугледнијих савремених српских интелектуалаца, проф. др Мило Ломпар, у уторак, 16. децембра у Пожаревцу ће одржати предавање, поводом другог издања своје књиге „Повратак српском становишту“.

Jош кад сам била нежан цвет,
кад знала нисам какав је
свет,
жути сам дукат добила ја,
ко сунце да ми сја.

Документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ кроз хронологију догађаја описује успехе, подвиге, страдања и трагедију српске војске, државе и народа у Првом светском рату.

К’о да тражиш неко лице
у делићу огледала
у празнину неку давну
сетно си се загледала

ВИДЕО: Мило Ломпар o Cateni mundi

Три счастливых дня
Было у меня,
Было у меня с тобой,
Я их не ждала,
Я их не звала,
Были мне они даны судьбой.

Наставак филма „Осветници“ поново окупља чувене Марвелове акционе хероје, од Капетана Америке, Ајронмена до Халка, а у борби против злог робота Ултрона чувају не само читав свет већ и Нови Град, место у земљи Соковији у којој се говори српски. И у којој се једу бурек, качамак и проја.

Генерале Ратко Младићу
Сав те народ носи у срцу
Ти си река ти си планина
Чисти извор као Истина

Октобра, ове године, новинарка једног нашег познатог недељника обавила је интервју са певачем Бојаном Милановићем, али кад му је доставила на увид уређени текст незадовољан цензурисаним интервјуом у којем су преобликоване, или изостављене суштинске реченице, а одговор на једно питање у целости изостављен, Бојан није дао дозволу за његово објављивање.

Како се у нашим градовима безочно руше и уништавају вредни стари делови, објекти и амбијенти.

Драмски писац Душан Ковачевић се, у свом најновијем драмском тексту бави српским нестајањем и чињеницом да сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника, јер људи долазе, селе се и напуштају земљу.

Једне ноћи у децембру
кад је била хладна зима
чувао сам тебе, Бранка
чувао сам нашег сина

У књизи „Друго лице Византије“ Радивоје Радић представља мало познати живот у великом, Источном римском царству. Ромеји нису били само грамзиви трговци, свирепи ратници и фанатични мисионари, већ су знали и да уживају у животу

У ово време велике пропасти
у ово време, доћи ћу теби,трчећи
Право теби
јер сам заробљен.

Носила је јелек свилени
као у песми народној.
И крстић, знак на ланчићу
да неког чека наводно.