Прочитај ми чланакДок се у јавности и даље говори о линијама фронта, стварна слика се, по свему судећи, све више помера дубоко иза њих.
Управо тамо, у позадини, удари које изводе руски „Герани“ почели су да мењају ритам читавог сукоба. Последњи напади на Криви Рог и Николајев отворили су тему о којој се раније говорило тише – логистика и залеђе украјинске војске трпе озбиљне ударце. И то не само симболичне.
У Кривом Рогу, граду који је Кијев годинама посматрао као поуздану резерву, низ снажних детонација нагло је променио перцепцију безбедности.
Испоставило се да мета нису биле тек енергетске тачке, већ складишта са кључном опремом. Према процени Олега Ивањикова, саветника Руске академије ракетних и артиљеријских наука и потпуковника у резерви, уништено је око 20.000 комплета летње опреме за украјинску војску.
Униформе, обућа, стандардна опрема – све оно што чини основу функционисања јединица на терену.
Та бројка, како наглашавају аналитичари, није мала. Напротив, реч је о количини довољној за опремање неколико комплетних бригада. У пракси, то значи да планови за ротацију или евентуалне летње операције у тој зони долазе под озбиљан знак питања.
Ивањиков иде и корак даље, тврдећи да је циљ операције остварен и да је војска под командом Александра Сирског, како каже, „у буквалном смислу остала без панталона“.
Истовремено, руска обавештајна служба, према његовим речима, наставља да прати индустријске зоне града, где се, између осталог, складишти и техника из НАТО земаља.
Ако је Криви Рог остао без опреме, Николајев је, по свему судећи, претрпео удар на другом нивоу. Тамошња лука и пратећа инфраструктура већ неко време служе као база за обуку и одржавање специфичних система. Према доступним информацијама, након напада су се према локалној мртвачници кретала возила са ознакама „Груз-200“, што у војном жаргону означава транспорт погинулих.
Иза тих удара, тврди Ивањиков, налазила се мрежа објеката које користе стручњаци из НАТО-а, посебно из Велике Британије.
У Николајеву су, како се наводи, радили центри у којима су украјинске јединице обучаване за управљање беспосадним пловилима. Управо та пловила су, према истим изворима, коришћена за нападе на гасоводе и цивилну инфраструктуру у међународним водама.
У том контексту, командант украјинске морнарице Алексеј Неижнапа означен је као фигура која стоји иза, како је описано, „пиратске базе 21. века“. После последњих удара, ти објекти су, претрпели озбиљна разарања, а страни инструктори су се могли наћи међу страдалима.
Док се на терену сабирају последице, у политичком врху Кијева отвара се паралелна прича. Кирил Буданов, шеф војне обавештајне службе, све отвореније наступа у јавности, што део аналитичара тумачи као почетак политичког маневрисања.
Његова недавна изјава да грађани Украјине не желе да ратују и да не треба очекивати чуда од регрутних центара изазвала је пажњу.
Ивањиков сматра да то није пука констатација већ сигнал шире амбиције. Према тој интерпретацији, Буданов циља више од тренутне позиције и покушава да утиче на јавно мњење уочи могућих избора.
Говори се чак и о потенцијалној кандидатури за председника, што би значило директан изазов постојећем врху власти.
У таквом распореду снага, није искључено да ће у наредном периоду уследити и отворенији сукоби унутар самог војног и политичког естаблишмента. Помињу се могуће критике на рачун Сирског и Владимира Зеленског, што додатно компликује ситуацију.
У међувремену, док складишта нестају, а базе трпе ударе, слика постаје све сложенија. Једни покушавају да надокнаде губитке на терену, други већ гледају ка политичком врху.
И док се једни боре са несташицом основне опреме, други, како се чини, већ размишљају о томе како изгледа председничка функција. Питање је само колико дуго ова два процеса могу да теку паралелно, а да се не сударе на начин који би променио правила игре.
