Прочитај ми чланакНовчанице од 2.000 динара у длановимаФото: Марија ЈанковићОд 1. јануара повећан је минималац у Србији
У Србији су просечни месечни приходи по домаћинству у 2025. години износили 109.136 динара, а издаци за личну потрошњу домаћинстава 109.787 динара. Како живети у минусу у држави где је петина нације грца на рубу егзистенције
Републички завод за статистику саопштио је да су просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству у 2025. години износили су 109.136 динара, док су издаци за личну потрошњу домаћинстава били виши и износили су тачно 109.787 динара.
То значи да просечно домаћинство било у минусу од 651 динар.
У односу на 2024. годину, просечни месечни приходи у новцу и у натури виши су 11,7 одсто, међутим раст бележе и издаци за личну потрошњу домаћинстава, који су већи за 11,8 одсто.
Просечни месечни приходи у новцу и у натури домаћинстава у градским насељима износили су 110.805 динара, а код домаћинстава у осталим насељима 106.050 динара, наведено је у подацима РЗС-а.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у градским насељима износили су 111.331 динар, док је код домаћинстава у осталим насељима тај износ био 106.906 динара.
Стога можда и није чудо то што је Републички завод за статистку објавио да је у 2025. години стопа ризика од сиромаштва износила готово па 20 одсто.
Иако званични подаци показују да је у односу на 2024. годину стопа ризика од сиромаштва незнатно смањена – за 0,1 одсто, сиромаштво и даље погађа значајан део популације.
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат особа чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2025. износио 45.674 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.
Где иде највећи удео
Највећи удео у приходима у новцу и у натури имају приходи из редовног радног односа – 54,8 одсто, пензије чине 29,8 одсто, приходи од пољопривреде, лова и риболова 3,8 одсто, а натурална потрошња чини 2,4 одсто.
Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића 36,6 одсто, потом за становање, воду, струју, гас и остала горива 16,1 одсто.
Шта улази у потрошачку корпу и да ли је плата у Србији за то довољна?
Према последњим објављеним подацима за август 2025. године, имајући у виду да инфлација до тада није била велика, Нова економија закључује да просечну корпу не може да покрије чак 65 одсто запослених, док најслабије плаћених 30 одсто запослених типично покрива минималну потрошачку корпу или тек до 20 одсто више од ње.
Статистичка агенција Европске уније (ЕУ), Евростат, објавила је 2025. податке реалног БДП-а по глави становника за готово све европске земље, а они показују да је Србија једна од најсиромашнијих земаља у Европи.
Породице и сиромаштво
Према типу домаћинства, највишу стопу ризика од сиромаштва имале су особе у домаћинствима која чине један родитељ с једним или више издржаване деце – 41,3 одсто.
Најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине троје или више одраслих, а она је износила 10,8 одсто за 2025. годину.
Солидарна кухиња
Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 82.213 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година износио 95.915 динара.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 23,2 одсто што је готово четвртина становништва. У односу на 2024. годину стопа је нижа за 1,1 процентни поен.
Већа плата, скупљи живот
Влада Србије усвојила је на почетку године, Одлуку о редовном повећању минималне цене рада од 371 динар по радном часу, што значи да је минимална зарада за 2026. годину 64.554 динара или 551 евро.
Српски минималац на зачељу
Међутим, Центар за политичке еманципације урадио је обрачун плате за живот средином 2025. године, на основу инфлације у 2024. години. Према њиховој процени, плата за живот износи 150.670 динара.
То је плата која је довољна да покрије основне социјалне и егзистенцијалне потребе радника или раднице и њихових породица, баш онако како минималну зараду описују и наш Закон о раду и стандарди Међународне организације рада, навели су из Центра.
