Pročitaj mi članakBritanija je svetski podlac i licemer, a njezin službeni jezik su “govnarije“. Po dugoj i grotesknoj istoriji upotrebe takvog jezika nadmašuje čak i Sjedinjene Države. Zapravo, Amerika je dete, potomak, ‘Domovine’, u kojoj narodnu nošnju čini vuk u jagnjećoj koži.
Drugo lice „Carstva“
Nikada nisam obraćao previše pozornosti nacionalnoj pripadnosti, i tome što sam ‘Britanac’. Ne znam što sam mislio da jesam kad sam bio mali, ali zasigurno se nisam poistovjećivao s ovom ili onom ‘rasom’, ili s britanskim državljanstvom. Morao sam se roditi negde iznad vode jer bih se inače bio utopio, a slučajno sam, eto, svratio u komad zemlje pod nazivom Ujedinjeno Kraljevstvo, ranije zvane Albion i Britania.
Samu tu zemlju uvek sam volio, jer, valjda sam na nju navikao, ali većinu ostalog odbacio sam u ranoj mladosti. Odrastao sam u porodici koja nije puzala pred vlastima, i oduvek sam smatrao čudnim i neshvatljivim da ljudi – mada njima vlada jedna porodica koja se poziva isključivo na svoje prirodno pravo da vlada – i nadalje tvrde da žive u zemlji slobode.
U tome naprosto nisam nalazio nikakav smisao, još tamo negde od 1950-ih, kada mi je, kao petogodišnjaku, učiteljica dala u ruke nacionalnu zastavicu i rekla da njome mašemo dok kraljica prolazi mimo, u službenoj poseti mom rodnom gradu Leicesteru. Da mašem zastavicom samo zato što neka žena prolazi pokraj nas u dugačkom crnom automobilu? Nikada mi to nije bilo jasno, čak ni tada. Naprosto nije imalo smisla, ali taj dan nismo morali ići u školu, pa je sve to imalo i svoju dobru stranu.
Odrastajući i učeći o ‘veličanstvenom’ Britanskom carstvu, moj prezir prema svemu što su predstavljali kraljevske ličnosti i establišment bivao je sve dublji, jer uvidio sam da je ‘Carstvo’ ustvari drugi izraz za osvajačke pohode i izrabljivanje.
Naravno, to nije ono što sam trebao/smio misliti. Prema nastavnom planu i programu, Britansko carstvo, kraljica i domovina bili su nešto od čega srce kuca puno ponosa i zahvalnosti, jer, eto, imadosmo tu sreću da budemo rođeni u Britaniji, Domovini, Majci svih parlamenata, koja je svetu podarila slobodu i civilizaciju.
Majka svih prevara
Britanija je vekovima stara svetska tiranija, ali zagovornici njenog Establišmenta i veliki deo stanovništva odbijaju se suočiti s tom činjenicom – nacionalna značaja koja je usađena i u američki Establišment i mnoge slojeve naroda SAD-a. Domovina tj. Matična zemlja Amerike je Majka svih prevara, a njeno čedo je naslijedilo tu veštinu, iako možda nema njenu suptilnost, koja se steče nakon mnogih vekova iskustava u obmanjivanju sveta.
Ukratko, Britanija laže i skriva svoju tiraniju bolje od Amerike, mada, ako govorimo o nacionalističkom samozavaravanju, obe te zemlje stoje verovatno rame uz rame. Pod ovim izrazom ‘bolje’, mislio sam na to da je britanski Establišment, ukalupljen te indoktriniran u sistem privatnih škola i elitnih univerziteta, svladao umeće laganja i obmanjivanja u olimpijskim razmerima. Takođe se izveštio u busanju u visokomoralna prsa dok istodobno bljuje svoje ogavne laži i svoje projektile.
Što mislite odakle je američki Establišment dobio ideju o bombardovanju civila kao načinu da ih se zaštiti od nasilja, i odakle mu ideja o nametanju diktatura kao načinu da se ovom ili onom narodu dade sloboda? Britanija se služila tim sranjima pre više stotina godina, a čini to još i danas.
Kao izgovor Britanskog carstva poslužila je ‘potreba da se civiliziraju urođenici i divljaci’, a takvim se opravdanjem poslužila i američka vlada kada je genocidnim pohodom gotovo istrebila američke domoroce. Ali, ‘civiliziranje’ zaostalih naroda u britanskom je slučaju bila metafora za huškanje jednih naroda protiv drugih, preuzimanje kontrole nad njihovim zemljama i resursima, a zatim pretvaranje istih u sluge i robove Carstva – isto ono što SAD radi danas.
Carstvo i opijum
Da, krasnog li civilizirajućeg uticaja Britanaca – pre svega u Kini gde su navukli narod na opijum i prisilili ljude na zavisnost preko Opijumskih ratova između 1839. i 1860. kada je kineska vlada pokušala zabraniti uvoz opijuma, pa su protiv nje angažovali vojne i mornaričke snage.
Britansko carstvo bilo je golema operacija krijumčarenja droge i iznude, a uključivala je proizvodnju opijuma u britanskoj koloniji, Indiji, i obračunavanje njegovih ogromnih prihoda preko paravana britanskih vlasti, tzv. Hongkong and Shanghai Banking Corporation, koja je utemeljena 1865. u britanskoj koloniji, Hong Kongu, a danas je znana pod kraticom HSBC.
Lepo je znati da celo to iskustvo pranja novca od opijuma u korist Carstva nije bilo uzalud i da još uvek služi interesima čovečanstva do dana današnjega – baš kao što se vekovima stara umešnost britanskog Establišmenta u manipulisanju svetom još uvek dobro iskorištava, dok se Establišment skriva iza lažne superiornosti svojih potomaka.
Rotšildsko carstvo
Britansko carstvo bilo je, na mnoge načine, Rotšildsko carstvo.
Rotšildi su upravljali Britanijom nakon što je Nathan Mayer Rothschild početkom 19. veka uspostavio londonski ogranak te dinastije koja je držala pod kontrolom bankarski sistem Britanije i Evrope. Njegova neto vrednost bila je procenjena na 450 milijardi funti.
Niall Ferguson, britanski istoričar i profesor na Harvardskom univerzitetu, napisao je sledeće: “Najvećim delom 19. veka N. M. Rotšild je bio deo najveće banke na svetu, koja je dominirala međunarodnim tržištem obveznica. Današnji ekvivalent tomu bio bi, recimo, spajanje Merrill Lyncha, Morgan Stanleya, J. P. Morgana, a verovatno i Goldman Sachsa – kao i, možda, Međunarodnog monetarnog fonda, imamo li u vidu Rotšildovu ulogu, tokom 19. veka, u stabiliziranju finansija brojnih država.“
Ne, prijatelju; ne radi se o stabiliziranju već o zaduživanju, a preko toga, i posedovanju. Iza scene, Merrill Lynch, Morgan Stanley, J. P. Morgan, Goldman Sachs i MMF uvek su bili udruženi, u smislu da su to različita imena za istu rotšildsku globalnu kliku. Svoju moć nad ‘Britanskim’ carstvom Nathan Mayer Rothschild opisao je ovako:
“Nije me briga koja je marioneta postavljena na engleski prestol da vlada Carstvom u kojem sunce nikada ne zalazi. Čovek koji ima kontrolu nad britanskim novcem u opticaju ima kontrolu nad Britanskim carstvom, a kontrolu nad britanskim novcem u opticaju držim ja.“
Rotšildi su posedovali britansku Istočnoindijsku kompaniju (East India Company) koja je pljačkala zemlje poput Indije i stajala iza Opijumskih ratova u Kini.
Modus operandi Britanskog carstva takođe je bila, i ostala, vizit karta Rotšilda – huškanje segmenata ciljane populacije jedne protiv drugih i preuzimanje uzdi uz korištenje vojne moći za nametanje volje Rotšilda putem rata i invazije; i uvlačenje država (manipulacijom) u nenaplative dugove, što vodi ka finansijskoj diktaturi.
To se događa i danas, kao što vidimo u slučaju jedne države za drugom na Srednjem istoku, te u plimnom valu dugovanja koji zapljuskuje jednu pa drugu državu, uz “pomoć“ rotšildske Evropske središnje banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a).
Rotšildi su krenuli na Sjedinjene Države kroz kontrolu njenog bankarskog sistema preko dve “središnje banke“: Prve banke sjedinjenih Država (1791.-1811.) i, nakon 1913., Federalnih rezervi. Sa sobom su bili poneli i svoje metode rada, i zbog toga američki Establišment postupa na isti način kao i prethodno Britansko carstvo.
Ova tehnika se zasniva na postupanju poput tirana, dok se, istodobno, javno prikazuju kao borci protiv tiranije.
“Rat protiv terorizma“ klasični je izraz takve metode, u kojoj “protiv-teroristički“ teroristi vode “rat“ protiv svog vlastitog terorizma. Na takav je način orkestrirana obmana otkad su britanski i drugi rotšildski kolonijalizmi namestili svoj nišan na svet.
Prividni gubitak carstva
Moć i uticaj Rotšilda odonda eksponencijalno rastu, ali svoje nezamislivo bogatstvo i kontrolu sakrili su iza paravanskih kompanija, organizacija i ljudi i, premda su u široj javnosti još uvijek sinonim za “bogataše“, na površini se čini kao da njihova globalna moć opada.
Isto vredi i za Britaniju, uz prividan gubitak Carstva, no njena skrivena moć ostala je neumanjena – samo je zauzela drugačiju formu. Ona više ne diktira događajima otvoreno, već se, poput Rotšilda, skriva iza organizacija, država i ljudi koji predstavljaju njene ciljeve i interese, pre svega iza Amerike.
Pod “Britanijom“ ne mislim na vladu i institucije, već na svetsku mrežu tajnih društava koja u golemoj meri operira izvan Britanije i upravlja vlastima i institucijama. S obzirom da je takav slučaj i s Amerikom, nije onda nimalo čudno što SAD i UK postupaju kao jedno, kada su u pitanju međunarodni poslovi i zbivanja.
Njih dvoje zajedno, barem na Zapadu i šire, pokretačka su sila u pozadini osvajanja sveta.
U odnosu s Britanijom, Amerika je nesumnjivo ‘isturena ispostava’, te deluje gotovo kao tajni ortak. Oružje se puni kradomice u Britaniji i Evropi, a metke ispaljuju javno, doslovno i metaforički, Sjedinjene Države.
Tako se pažnja javnosti usmerava na Ameriku, a podalje od stvarnog centra moći unutar užeg kruga globalne mreže tajnih društva sa sedištem u Evropi – barem na operacijskom nivou.
Ljudi većinom govore, Amerika ovo, Amerika ono, premda, koliko god SAD bio moćan na površini, konce zapravo povlače vladari iz senke u Britaniji i Evropi.
— SRBIN info (@srbininfo) March 15, 2022
