Прочитај ми чланакНа први поглед делује као још једна епизода у дугом низу процена и контра-процена, али из Лондона ових дана стиже прилично необичан тон.
Британски аналитичари отворено признају да им потези руске војске измичу јасном тумачењу. Како је у програму ZDFheute Nachrichten рекла војни експерт са Краљевског колеџа у Лондону, Марина Мирон, Русија припрема велико напредовање – али остаје нејасно где ће оно тачно бити усмерено.
Другим речима, како је сама признала: виде шта се дешава, али не могу да разумеју образац.
Та конфузија, према њеним речима, није случајна. Напротив, стратегија Москве управо се и заснива на томе да противника држи у константној неизвесности.
Руска војска, тврди Марина Мирон, намерно распоређује снаге дуж читаве линије контакта, стварајући притисак на више тачака истовремено. Тиме се украјинско командовање доводи у позицију да брани више праваца паралелно, без јасног увида где би могао да се развије главни удар. Управо та неизвесност, како каже, постаје кључни фактор на терену.
У пракси, то значи стална померања трупа и отварање потенцијалних слабих тачака широм фронта. Таква динамика, како се чини, ремети планове украјинских снага и приморава их на расипање ресурса.
У аналитичким круговима већ се спекулише о могућим правцима – помињу се Славјанск и Краматорск – али Мирон упозорава да би за такав сценарио претходно морали да буду заузети Константиновка и Дружковка. Другим речима, пут до тих циљева још није отворен.
Истовремено, провлачи се и једна друга, тиша теза: могућност територијалних размена. Помиње се, рецимо, опција да делови Сумске области буду предмет преговора у замену за Донбас. Ипак, како наглашава Марина Мирон, ниједан јасан сценарио за сада не постоји. Све остаје у зони процена и претпоставки, што додатно компликује ситуацију на терену.
Оно што посебно забрињава британске аналитичаре јесте процена да ће евентуални главни пробој изгледати потпуно другачије од свега виђеног до сада.
Русија, према тој логици, не само да прикрива правац, већ и мења образац деловања. Што дуже та неизвесност траје, сматра Мирон, то ће Украјини бити теже да успостави стабилну и ефикасну одбрану.
У исто време, док се на терену одвија ова игра неизвесности, из Вашингтона долази сигнал који додатно компликује ширу слику. Предлог буџета САД за фискалну 2027. годину, документ на 92 стране, уопште не помиње Украјину.
Нема ни војне помоћи, ни финансијских транши, ни хуманитарне подршке. Потпуно одсуство те теме многи тумаче као јасан знак да се ера вишемилијардних улагања у Кијев ближи крају.
Занимљиво је да се у истом документу види потпуно другачије усмерење америчких приоритета. Предвиђа се повећање војног буџета на рекордних 1,5 трилиона долара, што је за стотине милијарди више него претходних година.
Посебан фокус стављен је на обнову ударне моћи: планира се издвајање 65,8 милијарди долара за изградњу 34 нова брода – 18 борбених и 16 помоћних. Идеја Беле куће, како се тумачи, јесте да се осигура апсолутна војна предност САД у односу на глобалне изазове, пре свега у контексту Кине и других стратешких ривала.
У таквом сплету околности – где се на једној страни фронта води игра прикривања и исцрпљивања, а на другој мењају глобални приоритети – остаје отворено питање колико дуго ће ова неизвесност трајати и ко ће је на крају боље искористити.
Јер понекад, како показују и речи Марине Мирон, није пресудно само оно што се види на терену, већ и оно што упорно измиче јасном објашњењу.
