Прочитај ми чланакВест која је овог месеца изазвала буру у јавности стигла је из Опште болнице у Ћуприји, када је в.д. директор саопштио да због недостатка кадрова затвара породилиште. Ово, нажалост, није изненађење јер се болнице широм Србије годинама боре са дефицитом стручног кадра, због чега расту и листе чекања, док са друге стране министар здравља Златибор Лончар тврди да се више од 200 медицинара из иностранства вратило у Србију у 2025. години. Из установа, логично, питају надлежне: Где су сви ти лекари и сестре?
Велика стратегија Министарства здравља за јачање посрнулог српског здравства подразумева да држава наговара медицинаре, који већ годинама раде у страним земљама, да се врате кући, тачније у Србију, па да уместо у Италији, Немачкој, Норвешкој, Словенији, Канади, Шведској, за више хиљада евра или долара, раде у Нишу, Параћину, Ваљеву, Београду за далеко нижа примања и у видно лошијим условима.
Док министар Лончар тврди да се у року од годину дана у Србију вратило више од 200 медицинара, као “појачање”, здравствене установе и даље вапе за кадровима.
Наводно су медицинари из Немачке, Шведске, Словеније, масовно сами тражили да се врате, па се поставља питање, ако је тако, зашто су уопште и одлазили?
Министарство је, тим поводом, крајем 2025. представило Марину Црњаковић, која је радила у Немачкој, а која је, како каже, из медија сазнала за повратак здравствених радника из дијаспоре.
„Контактирала сам мејлом Министарство здравља, одмах су одговорили. Договорили смо се кад ћу се вратити, у року од две недеље сам већ добила одговор и ево сутра почињем да радим“, рекла је она у децембру прошле године.
Такође, најновија група здравствених радника стигла је 24. јануара ове године, када је министар здравља Златибор Лончар, уручио уговоре за њих 14.
Међутим, у здравственим установама широм земље недостатак лекара, а пре свега медицинских сестара, одавно је алармантан, због чега чак и клинике на којима се лече најтеже оболели, одобравају примање особа које су прошле преквалификације.
У овој бранши, ипак, тврде наши саговорници, више одлазе у иностранство него што се враћају. Медицински средњи стручни кадар масовно и излази из ове бранше због ниских плата и лоших услова рада, а према званичним статистикама Србији недостаје више од 4.000 сестара, док је незванично ова цифра много већа.
Преквалификоване сестре се јављају на конкурсе
На конкурсима за запошљавање на клиникама, како смо раније писали на нашем порталу, на 30 радних места, јави се 10 кандидаткиња, од којих бар пет буде са преквалификације.
“Радим посао за три човека. Имамо за сад довољно лекара, али смо у озбиљном проблему са сестрама и техничарима. Не смем да одем на боловање, јер нема ко да ме мења. Лекари се свакога дана жале да немају довољно сестара у салама, у амбулантама, крпимо се како знамо, али падамо с ногу од посла и не знам до када ћемо овако издржати. Не смемо да радимо прехлађени, због пацијената, али услед исцрпљености, пада имунитета, на боловањима се смењујемо из недеље у недељу”, прича за Нова.рс медицински техничар Марко Ђ, који ради у једном београдском клиничко-болничком центру.
Европски норматив је 750 сестара на 100.000 становника, а Србија је са око 600 далеко испод.
„Имамо хронични дефицит медицинских сестара и све нас је мање. Европски норматив је 750 сестара на 100.000 становника. Видимо да смо ми дебело испод норматива. Највише сестара недостаје у интензивним негама, на најтежим радним местима – интензивне, полуинтензивне, операционе сале. Ми као синдикат заговарамо идеју да се ‘препакујемо’, ако нас има довољно у систему, како они тврде. Хајде да видимо где има вишка, да део пређе тамо где је дефицит. Али томе се опиру сви, то је тешко спровести“, објаснила је недавно председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије Радица Илић.
Одавно није тајна да се у појединим школама врши преквалификација у здравствене раднике, који већ после неколико месеци раде са пацијентима.
“Код нас постоји та чувена приватна школа ‘Панчевац’, која изнедри око 30 медицинских сестара једном у шест месеци. То је све преквалификована радна снага. Оне су до преквалификације биле фризерке, козметичарке, завршиле су хемијску школу, разне занате и слично, а сад раде са пацијентима. Не могу да раде као ми јер не знају посао, али имају исту плату као ми које смо завршиле медицинску школу, а не курс. Оне раде око месец дана са стручним кадром док нешто не науче, након чега су саме у смени”, прича за Нова.рс медицинска сестра из Опште болнице у Панчеву.
Према њеним речима, кадар са редовном школом одлази у Београд где је такође велики дефицит, па тамо попуњавају радна места.
“Нама не остаје нико, осим преквалификованих. Здравство је мртво, све се урушава, а приче министра здравља о кадровима који су се вратили из иностранства су бајке. Наша болница има 1.000 запослених и нико се није вратио, од оних који су отишли, а њих је много”, наглашава она.
Подсетимо, према последњим званичним подацима с краја 2024. године, у државном систему ради 21.248 лекара и 45.672 медицинске сестре, што је 323 лекара, односно 693 медицинске сестре на 100.000 становника.
По европским стандардима на 100.000 становника потребно је да буде 750 медицинских сестара. Иако, према последњем попису, у Србији живи 6,6 милион становника, што би значило да нам недостаје више од 50.000 медицинских сестара, подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ кажу да нам је неопходно више од 4.000 медицинских сестара и готово 1.000 лекара специјалиста, посебно анестезиолога, радиолога и ургентних интерниста.
