Прочитај ми чланакУ данима када се чинило да ће се политичка сцена држати добро познатих образаца, изненада се појавила прича која је окренула фокус ка једном документу од 28 тачака.
У питању је нацрт који је администрација Доналда Трампа изнела практично без најаве, а који је, према наводима Блумберга, настајао далеко од камера, у тишим просторијама Мајамија.
Тек када се склопи комплетна слика, види се да је кључну улогу имао специјални изасланик Стив Виткоф, човек који се, наводно, недељама сусретао са руским саговорником Кирилом Дмитријевим.
Блумберг преноси да су се њих двојица срела још током октобра у Мајамију, уз присуство Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа, који је већ сарађивао са Виткофом током рада на споразуму између Израела и Газе. Испоставља се да су управо ту, према описима саговорника упознатих са процесом, исцртани главни обриси садашњег плана.
Занимљиво је да многи извори тврде да су се и амерички државни секретар Марко Рубио и сам Трамп укључили тек на самом крају – Рубио дословно у последњем тренутку, а Трамп практично када је све већ било припремљено.
„Сазнао је касно, али је дао свој благослов“, преноси Блумберг, наводећи изјаве „људи упознатих са дискусијама“, који су пристали да говоре уз услов анонимности.
Оно што је у Кијеву изазвало највише нелагодности био је осећај да документ носи печат руске стране. Њихове сумње су се, према писању Блумберга, потврдиле: У тексту су остале формулације које звуче као „директан превод са руског“, са реченицама које делују необично у енглеском оригиналу. Такве нијансе, иако наизглед ситне, изазвале су додатна питања о томе колико је једна страна имала утицаја у почетној фази обликовања предлога.
Рубио је, покушавајући да смири тензије, на друштвеној мрежи X објавио да је предлог „развила Сједињене Државе“ и да представља солидну основу за даље разговоре.
Ипак, бирао је речи опрезно, напомињући да је план „заснован на ставовима руске стране, али и на ранијим и актуелним повратним информацијама из Украјине“. Тај баланс између две стране, чини се, носи више нијанси него што јавност може да види на први поглед.
Док су се реакције тек слегале, Рубио је отпутовао у Женеву, где му се придружују Виткоф и амерички секретар војске Данијел Дрискол. На другој страни стола се налази Андриј Јермак, шеф кабинета украјинског председника.
Занимљиво је да извори Блумберга наводе да није сасвим јасно да ли америчка страна уопште жели европске представнике у овом процесу, осим украјинских – што је још једна назнака колико се разговори одвијају у суженом кругу.
Према кратком извештају који је стигао из Женеве, разговори између делегација Сједињених Држава и Украјине оцењени су као „веома продуктивни“. Марко Рубио је ту формулацију изнео након састанка, остављајући утисак да постоји отварање за даљи рад, али без јасних назнака у ком смеру све иде.
И сада, док се чекају наредни кораци, многи у дипломатским круговима покушавају да повежу конце: Колики део плана је заиста амерички, колико је резултат компромиса и колико ће наредни сусрети у Швајцарској обликовати коначну верзију?
Тешко је рећи. Али једно постаје све јасније – ствари се померају иза затворених врата, у темпу који не мора нужно да прати јавне изјаве. И можда ће тек касније, када се све сабере, бити јасније колико је овај тренутак заправо важан за ширу слику.
