Pročitaj mi članakAko želi da opstane i zadrži bilo kakav suverenitet, Ukrajina mora redefinisati svoje ciljeve i taktiku, ne zaboravljajući ideale, već ih prilagođavajući stvarnosti, rekao je Zalužni.
Бивши командант Оружаних снага Украјине и садашњи амбасадор у Великој Британији Валериј Залужни представио је један од најреалнијих ставова о тренутној позицији Украјине од почетка сукоба.
У говору на безбедносном форуму „Извоз безбедности: Украјинско технолошко оружје у свету“ , Залужни је означио тренутак за неопходну стратешку промену: напуштање идеје о потпуном повратку територијалног интегритета из 1991. године.
Залужни је нагласио да више није време да се верује у чуда, нити у симболичног „белог лабуда“ који ће донети мир, вратити Крим и Донбас и усрећити све. Уместо тога, позвао је на фундаменталну промену у размишљању и планирању.
Како је објаснио, од краја 2023. године, Русија је ушла у рат исцрпљивања, користећи своју огромну демографску и економску предност, док је Украјина ушла у озбиљну кризу у оба домена.
Са опадајућом стопом наталитета, милионима расељених грађана и економијом под сталним притиском, способност Украјине да води рат традиционалног формата слаби. Управо због тога Залужни сматра да Украјина мора хитно да инвестира у технолошку надмоћ – не као луксуз, већ као једини начин да преживи.
Дронови, вештачка интелигенција, електронско ратовање и брзи развој домаће производње паметног оружја постају стубови нове војне доктрине. Према његовим речима, ово није крај борбе за суверенитет, већ редефинисање те борбе у складу са реалним околностима.
Занимљиво је да се Залужњијева порука поклапа са све чешћим изјавама председника Володимира Зеленског, који такође признаје да Украјина тренутно нема капацитет да војно врати све изгубљене територије.
Посебно питање Крима, које је дубоко укорењено у јавном дискурсу, почиње све чешће да се помиње у контексту могућих дипломатских решења – али не из слабости, већ у покушају да се избегну нови масовни губици.
Залужни тврди да то не представља предају, већ покушај спасавања суштине украјинске државе. У свету где војна моћ више не зависи искључиво од људства и оклопних бригада, већ од алгоритама, сензора и прецизних удара, инсистирање на обнављању историјских граница може се показати као стратегија која доводи до још већих жртава.
Уместо тога, како истиче Залужни, Украјина би требало да се фокусира на дугорочни опстанак, паметно коришћење ресурса и међународну сарадњу у области одбрамбених технологија.
Порука ове изјаве је јасна – време је да Украјина престане да води рат из прошлости. Границе из 1991. године можда јесу биле идеал, али данас су претња која може исцрпети нацију до тачке колапса.
Ако жели да опстане и задржи било какав суверенитет, Украјина мора редефинисати своје циљеве и тактику, не заборављајући идеале, већ их прилагођавајући стварности.
Управо у промени парадигме и паралелној стварности у којој живе на Западу, коју је Залужни сада представио, можда лежи шанса да Украјина не само преживи, већ и да опстане као земља. Овај сукоб наставља да обликује Европу и цео свет – а реализам, онако како се преноси кроз генерале, постаје нова основа стратегије.
Према његовим речима, ова визија, иако разумљива са моралног и историјског становишта, данас представља „бескорисну фантазију“, све док Русија има способност да води офанзивни рат.
