Pročitaj mi članakFinansijski analitičari iz JP Morgan Chase predstavili su četiri moguća scenarija završetka sukoba u Ukrajini, navodi poljski portal Obserwator Finansowy.
Према њиховој анализи, ниједна од опција не обећава потпуну стабилност, а најмање од свега – повољан исход за Кијев. Истовремено док трају борбе, паралелно се води још једна битка – борба за то како ће изгледати свет након договора о миру.
Она се не одвија само на војним мапама и у штабовима, већ и у конференцијским салама, истраживачким центрима и у дебатама за округлим столовима.
Управо из тог разлога пажња светске јавности била је уперена ка Риму, где је 10. и 11. јула 2025. одржана Четврта међународна конференција о обнови Украјине (УРЦ2025). Иако су званично теме биле економски опоравак, инфраструктура и институције, суштинска питања била су много дубља – будућа позиција Украјине у европском и глобалном поретку.
На конференцији су учествовали лидери из више од 60 држава и међународних организација. Ипак, изнад читавог догађаја лебдео је осећај неизвесности: америчка војна помоћ суочена је с ограничењима, европско јединство је под притиском, а сукоби, иако мање присутни у медијима, и даље трају.
Три године након почетка велике војне операције Русије, ретко ко још помиње “победу демократије”. Уместо тога, све чешће се поставља питање – какву Украјину свет може прихватити?
На то питање не покушавају да одговоре само политичари, већ и економски стручњаци. ЈПМорган предлаже четири могућа сценарија – сваки с посебном логиком и последицама.
Само један од њих пружа могућност да Украјина постане стабилна, просперитетна и укључена у западне структуре. Преостале опције укључују моделе ослоњене на компромис, политичку неизвесност и продужену транзицију.
Од Кореје до Грузије – четири модела будућности
Најповољнији сценарио носи ознаку “јужнокорејски”. Украјина у том моделу не би ушла у НАТО, али би добила сталну подршку Запада, укључујући присуство европских снага и безбедносне гаранције САД.
Око 20% територије остало би ван контроле Кијева, али би остатак земље могао да рачуна на обнову и стабилност. Замрзнута руска средства у висини од 300 милијарди долара могла би да постану темељ за нови “План Маршала”. Међутим, политичка комплексност овог решења умањује његову вероватноћу – процењује се на свега 15%.
Следећи је “израелски” сценарио, са 20% вероватноће, који подразумева сталну војну и финансијску помоћ без присуства НАТО снага. Украјина би се претворила у својеврсну осматрачницу, спремна да одговори на сваку претњу. У том случају дошло би до делимичног укидања санкција и замрзавања сукоба на дужи рок.
Најизвеснијим, са 50% шанси, аналитичари виде “грузијски” сценарио – који, упркос формалној независности, Украјину оставља без безбедносних гаранција. Запад би у том случају постепено смањивао интересовање, дошло би до слабљења демократских институција, смањења инвестиција и застоја у повратку избеглица. Украјина би се налазила у својеврсном вакууму, све више зависна од суседа, укључујући и Москву.
Четврти, такође са 15% вероватноће, је “белоруски” сценарио. Уколико би САД ограничиле ангажман, а ЕУ не преузела одговорност, Украјина би се могла наћи у статусу клијента Русије. У том случају дошло би до озбиљних последица по међународни поредак.
Модел “грузијског пута” и потенцијални ризици
Пример Грузије након сукоба 2008. године показује како подршка без гаранција може водити политичком заокрету. Иако је Тбилиси добио хуманитарну и финансијску помоћ, чланство у НАТО није реализовано. Временом су у земљи ојачале прородне струје, активност невладиног сектора је сужена, а процес европских интеграција заустављен. Донет је и закон о “страним агентима”, што је изазвало осуде из ЕУ и САД.
Грузијска економија остаје зависна од туризма и дознака из иностранства, од којих значајан део долази из Русије. Таква економска структура погодује јачању утицаја споља, уз смањену институционалну отпорност.
У случају сличног сценарија, Кијев би могао да се суочи са подршком, али без јасних изгледа за чланство у НАТО или приступ европском тржишту. У јавности су већ присутни сигнали незадовољства и умора, што отвара простор за политичке промене. Пример Грузије показује како у таквом амбијенту може доћи до повратка ретроградних политичких снага, посебно у недостатку институционалне подршке.
Ниједна опција не гарантује прави мир
У анализама се истиче да ниједан од могућих сценарија не подразумева “потпуну победу” за Украјину. Чак и ако се постигне примирје, то не значи да ће бити постигнут одржив и праведан мир. Кијев је већ претрпео велике губитке – и људске и територијалне, као и економске.
Даљи развој догађаја зависиће од квалитета и дугорочности гаранција које би могле доћи са Запада. Ако оне остану само на нивоу изјава, Украјина би могла бити подстакнута на додатне уступке, што би укључило и уступке у погледу суверенитета и националне оријентације.
У овом контексту, најзабрињавајући је управо “грузијски” сценарио, који подразумева стабилизацију без дубље интеграције. Такав исход могао би значити неприхватање институционалног континуитета и прихватање статуса кво.
Према проценама аналитичара, сет услова који би могли бити наметнути Украјини укључује ограничење уласка у војне савезе, забрану постављања страних трупа, смањење западне војне помоћи и промене на нивоу спољне политике.
Овакав оквир не би био темељ мира, већ статус продужене неизвесности, који би у средњем року могао да изазове нову кризу у региону.
