Прочитај ми чланакАгенција за заштиту животне средине саопштила је данас да је у Србији уведен европски индекс квалитета ваздуха и да се на националној мрежи мерних станица од сада примењује управо овај, строжи индекс који користи и Европска агенција за животну средину. Ова вест уследила је након што се и Београд и Србија већ други дан суочавају са загађеним ваздухом.
Из Агенције за животну средину наглашавају да је Србија међу првима у региону која примењује нови европски индекс и подсећају да његово увођење није законска обавеза ни у ЕУ ни у Србији, већ само препоручени стандард који помаже да се боље грађани информишу о квалитету ваздуха.
“У текућој години, у оквиру ИПА пројекта „Унапређење мониторинга квалитета ваздуха у Републици Србији“, набављени су неопходни мерни инструменти и ојачана је државна мрежа станица. На тај начин створени су технички предуслови да и Србија, као и земље ЕУ, користи јединствен европски индекс квалитета ваздуха, строжи од досадашњег и упоредив са подацима ЕУ земаља. Такође, Европска агенција за животну средину је у јулу 2025. године објавила нове критеријуме за обрачун индекса, а Србија, као држава кандидат за чланство у ЕУ, усвојила је те критеријуме и донела нови закључак о примени оваквог начина информисања јавности”, наводе из Агенције за животну средину.
Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације каже за Данас да се на увођење овог европског стандарда чекало скоро две и по године, од када је у мају 2023. Влада Србије донела одлуку о његовој примени, али да му је драго што се то десило, оцењујући да је то одлична вест за грађане Србије због две ствари.
“На првом месту објективно информисање грађана. Дакле, ако ви преузмете методологију коју користи Европска агенција за животну средину значи да на објективан начин информишете и не примењујете неке индексе квалитета ваздуха који су на неки начин застарели или нису усклађени са европском регулативом у овој области већ су последица неких арбитрарних одлука. Свакако је добро да примењујемо нешто што се примењује на нивоу Европске уније. Друга ствар је подизање свести о проблему, јер имамо често једну врсту апсурда а то је да тврдимо да ваздух није загађен, а онда спроводимо неке мере које говоре да заправо не говоримо истину. Примера ради, пречишћивачи ваздуха у Скупштини Србије, у вртићима и школама у Београду…Дакле, ако није загађен зашто то радимо и обратно ако јесте загађен зашто о томе не говоримо”, наводи Лекић.
Он додаје да ће Србија сада бити усклађена са новом европском Директивом о кавлитету ваздуха и амбијенталним ваздуху из новембра 2024. на основу које је Европска агенција животне средине направила нове рангове квалитета ваздуха од јула 2025. године.
“То значи да ће врло вероватно ваздух на порталима којима управља Агенција за животну средину бити оцењен као лошији него што је то сада случај. Те границе нису много другачије од ових што су биле и раније на порталу Агенције. Уводи се 6 категорија ваздуха уместо ранијих 5. Код нас се по ранијем оцењивању најбоља категорија звала “одличан”, али ми меримо загађење није ништа одлично. У европском индексу кавлитета ваздуха та најбоља категорија се зове “добар”. Једно је када кажете “добар” значи да није претерано загађен, а кад кажете “одличан” значи да није загађен уопште. То би требало да важи када је загађење 0. Такође, биће много ниже границе за загађујуће материје које нису тренутно толико у фокусу као што су азот-диоксид, сумпор-диоксид и озон. ПМ честице су сада сличне јер је Европска агенција променила начин агрегације тих рангова за њих”, објашњава наш саговорник.
По новом индексу ваздух у Србији може да буде у категоријама „добар“, „прихватљив“, „умерен“, „загађен“, „веома загађен“ и као најлошија категорија у љубичастој боји „изузетно загађен“.
Лекић указује да и граничне вредности које прописује нова европска директива треба такође пренети у наше законодавство, наводећи да када је у мају ове године у Србији измењен Закон о заштити ваздуха подзаконски акти о мониторингу и граничним вредностима су остали стари.
Подсетимо, само у Београду у понедељак увече је на 30 метних станица ваздух оцењен као загађен. Степен загађености ваздуха у Београду је био међу највећим у региону с концентрацијом ПМ2.5 честица, 349. Лекић каже да и наредних можемо да очекујемо загађен ваздух у Србији и Београду.
“Мислим да ће овај период бити означен као период са загађеним ваздухом. У ово доба године долази до атмосферске појаве која се зове температурна инверзија и ситуација која је у понедељак увечезабележена на територији целе Србије, делом БиХ и Македоније говори да се то десило. Температурна инверзија се догађа када је ваздух у већим висинама топлији него при земљи и долази до ефекта “лонца са поклопцем”. Дакле, све што емитујемо остаје у најнижем слоју атмосфере, при тлу, јер практично нема проветравања и долази до енормног повећања концентрације. Мислим да ће се то поновити ових дана, наравно, зависи од метеоролошких услова. То је оно што се дешава сваке године када људи догревају своје домове ноћу а није претерано хладно па осим сталног загађења из термоенергетског сектора и саобраћаја имамо и допринос из малих и средњих ложишта”, закључује Дејан Лекић.
Подсетимо, према дванаестом Извештају из сенке Коалиције 27, који обухвата период од маја 2024. до маја 2025. године, готово трећина грађана Србије и даље нема увид у квалитет ваздуха који удише.
