Strazbur je odlučio – Oskar je potrošen, vreme je da ode. Od građana Srbije zavisi da li u Zabelu, ili u Rusiju. Za to vreme skupštinski tim „B“, sedeo je na klupi za rezervne igrače i razdragano čekao tapiju na Srbiju.
Србија је попила понижење. Трула ЕУ нам је рекла да смо распаднутији од ње саме. Оскар је одрадио све свињарлуке које су му наредили, потрошен је и време је за нове послушнике. Заправо, нови ће бити они стари, они исти који су од двехиљадите распродали и десетковали Србију. У међувремену су префарбани у све могуће боје, од жуте, преко зелене, до незаобилазно црвене.
Да сјаши Курта и узјаши Мурта. Нови-стари играчи неће имати проблем да сва Оскарова „достигнућа“ аминују оном чувеном – то су учинили они пре нас, ми ту ништа не можемо. И онда ће наставити онако како једино знају – послушнички и лоповски. А врана врани очи не вади, тако да лустрације опет неће бити. Русији ће бити уведене санкције које су већ уведене, Кинезе ће мало на лед, док се не учипе, Рио Тинто ће наставити да ровари где је стао …. Нови/стари лопови ће наставити пљачку тамо где је црвено-црна коалиција смрти посрнула.
Шта је решење? Прво, нипошто не смемо дозволити Курта-Мурта сценарио!
Друго, студенти и сви слободни грађани Србије треба да разумеју да Резолуција ЕУ парламента Србији не доноси ништа позитивно. Чисто лицемерје. Сви њени закључци су оно што одавно знамо и против чега се боримо, а на шта су они деценију жмурили. Њихова стратегија је да нас изгоре да би на власт вратили бивше битанге преодевене у рухо спасења. Да сами себи намакнемо омчу и вичемо „живела слобода“.
Треће, треба избећи грађански рат. Пошто је ЕУ Оскару великом већином рекла „сиктер“, он више нема избора.
Робија или Русија!
Оскар мора ићи до краја, а то значи рат. И неће му бити мрско. Ни ЕУ неће бити мрско, једва чекају да сами решимо „српско“ питање. Подмукла замка. Протеклих месеци и година смо се уверили да је Оскар, уз благонаклоност ЕУ, реторички и материјално урадио све да скалу насиља подигне на оружани ниво. Последњи перформанс лажне заставе у Ћациленду је јасан сигнал. За собом вуче правосуђе и све могуће полиције, појачане батинашима и осталим протувама које је сам намножио. Војска, уместо да се врати на АП КиМ, у резерви чека наређења. Багра је уз њега, јер без њега нема наставка некажњене пљачке.
Четврто, хапшење, па онда избори.
Пето, студентска листа искључиво састављена од студената.
Шесто, масовни истовремени тачкасти отпор широм Србије.
Седмо, генерални штрајк.
Развуцимо га до пуцања.






