Pročitaj mi članakBela kuća je napravila nešto nalik listi „dobrih i loših“ NATO zemalja, dok administracija Donalda Trampa traži načine da kazni saveznike koji su odbili da podrže rat protiv Irana, piše Politiko.
Na ovome su zvaničnici radili uoči posete generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea Vašingtonu ovog meseca, uključuje pregled doprinosa članica savezu i njihovo razvrstavanje u kategorije, navela su trojica evropskih diplomata i jedan američki zvaničnik iz oblasti odbrane upoznatog sa planom.
To je najnoviji znak da predsednik Tramp namerava da ispuni svoje pretnje saveznicima koji se ne povinuju njegovim zahtevima.
Takođe predstavlja dodatni pritisak na sve krhkiji savez, koji je već uzdrman Trampovim potezima – od njegovog nastojanja da pripoji Grenland do upozorenja o potpunom povlačenju iz pakta.
Ministar odbrane SAD Pit Hegset izneo je opštu ideju još u decembru.
„Primereni saveznici koji preuzimaju odgovornost, poput Izraela, Južne Koreje, Poljske, sve više Nemačke, baltičkih država i drugih, dobiće našu posebnu naklonost“, rekao je.
„Saveznici koji i dalje ne ispunjavaju svoj deo obaveza u kolektivnoj odbrani suočiće se sa posledicama“.
Jedan od diplomata rekao je da lista izgleda odražava taj koncept. „Bela kuća ima dokument ‘dobrih i loših’, tako da pretpostavljam da je razmišljanje slično“, rekao je.
Administracija zasad drži detalje u tajnosti dok razmatra opcije, prema rečima sagovornika Politika.
Zvaničnici su takođe dali vrlo malo objašnjenja o tome kakve bi pogodnosti ili posledice mogle biti.
„Čini se da nemaju baš konkretne ideje kada je reč o kažnjavanju ‘loših’ saveznika“, rekao je drugi evropski zvaničnik, koji je, kao i ostali, želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme.
„Premeštanje trupa je jedna opcija, ali to uglavnom kažnjava SAD, zar ne?“, upitao je.
Bela kuća je jasno izrazila svoje nezadovoljstvo saveznicima.
„Iako su Sjedinjene Države uvek bile tu za naše takozvane saveznike, zemlje koje štitimo hiljadama vojnika nisu bile tu za nas tokom operacije ‘Epski bes’“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli, misleći na naziv operacije koji koristi Pentagon za Iran.
„Predsednik Tramp je jasno izneo svoje stavove o ovoj dinamici i, kako je rekao, Sjedinjene Države će to zapamtiti“.
NATO nije odgovorio na zahtev za komentar.
Postoji malo drugih opcija za povlačenje američkih trupa iz Evrope, pa bi svaki potencijalni plan verovatno podrazumevao njihovo premeštanje iz jedne zemlje u drugu. I čak i tada, takav potez mogao bi se pokazati skupim i dugotrajnim.
Nije jasno koje zemlje spadaju u koju kategoriju niti da li je Rute upoznat sa tim planom. Međutim, Rumunija i Poljska mogle bi biti među najvećim dobitnicima, jer obe uživaju naklonost predsednika i rado bi prihvatile više američkih trupa.
Poljska vlada, koja je jedan od najvećih potrošača na odbranu u NATO-u, već pokriva skoro sve troškove za 10.000 američkih vojnika stacioniranih tamo.
Nedavno proširena vazduhoplovna baza Mihail Kogalniceanu u Rumuniji – koju je ta zemlja ustupila SAD za vazdušne operacije protiv Irana — takođe ima kapaciteta za dodatne američke snage.
Hegset je prvobitno koristio retoriku „uzornog saveznika“ da označi NATO partnere koji su povećali izdvajanja za odbranu u skladu sa ciljem izdvajanja na odbranu od 5 procenata koji promoviše Tramp.
Zvaničnici su se na taj koncept pozvali i u Nacionalnoj strategiji odbrane objavljenoj u januaru.
Ministarstvo odbrane „daće prioritet saradnji i angažmanu sa uzornim saveznicima koji ispunjavaju svoj deo obaveza u kolektivnoj odbrani“, navodi se u saopštenju Pentagona.
„Na taj način ćemo osnažiti te saveznike dok pojačavaju svoju ulogu u odbrani zajedničkih interesa, a istovremeno ćemo ojačati podsticaje za druge da učine isto“.
Ovaj koncept mogao bi dati SAD opcije da smanji raspoređivanje trupa, zajedničke vežbe ili vojnu prodaju „lošim“ saveznicima i preusmeri ih ka „dobrim“, kazala su dvojica evropskih zvaničnika upoznatih sa planom.
Hegset je takođe koristio izraz „uzorni saveznik“ na sastancima sa članicama NATO-a, prema trećem diplomati.
Takođe bi Trampu pružio dodatne alate da pravi razliku između članica koje su podržale američke napore protiv Irana – poput prekida blokade moreuza Ormuz i omogućavanja korišćenja baza – i onih koje nisu.
Dok su Španija i saveznici poput Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske odbili ili odložili američke zahteve za pomoć, Rumunija i nekoliko manjih država dozvolile su SAD korišćenje svojih vazdušnih baza. Bugarska je takođe tiho podržala američku logistiku na Bliskom istoku.
Španija je već bila u nemilosti Trampove administracije zbog protivljenja cilju NATO-a o izdvajanjima za odbranu od 5 procenata na samitu u Hagu prošle godine.
S druge strane, zvaničnici su pohvalili baltičke države poput Litvanije, Letonije, Estonije i Poljske zbog toga što konstantno prednjače u vojnoj potrošnji unutar saveza.
„Predsednik Tramp je s pravom jasno stavio do znanja da očekuje od saveznika i partnera da preuzmu veću odgovornost i pomognu u obezbeđivanju ovog ključnog plovnog puta na Bliskom istoku“, rekao je šef politike Pentagona Elbridž Kolbi NATO saveznicima ovog meseca tokom virtuelnog sastanka ministara odbrane, kojem Hegset nije prisustvovao.
Međutim, postoji malo presedana za ovakve korake kažnjavanja saveznika, a takve ideje već nailaze na otpor u američkom Kongresu.
„Nije korisno kada američki lideri o našim savezima govore sa prezirom“, rekao je senator Rodžer Viker u utorak pre saslušanja o američkim snagama u indo-pacifičkom regionu.
„Moramo jasno istaći brojne političke, strateške i moralne koristi koje zemlja ima od svojih saveza“.
Neki bivši zvaničnici sumnjaju da Trampova administracija uopšte ima kapacitet da upravlja još jednom krizom koja bi mogla ugroziti opstanak saveza.
„Tramp i njegov tim su zauzeti pokušajima da se izvuku iz sopstvene krize koju su sami izazvali“, rekao je Joel Linainmaki, bivši finski zvaničnik koji je radio na pristupanju te zemlje NATO-u 2023. godine.
„Verovatno administracija nema kapacitet da otvori još jedan neprijateljski front prema Evropi dok rat traje“.
