Pročitaj mi članakNakon izbornog poraza Viktora Orbana, postaje sve izvesnije da MOL neće preuzeti ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije. Teško je zamisliti da će ruska strana prepuštati pozicije nekome sa kim nema izgrađen jasan partnerski odnos, a sa novom vlašću u Mađarskoj ga definitivno nemaju. Istovremeno, pobednik tamošnjih izbora, Peter Mađar, u svojim prvim obraćanjima najavio je reviziju svih poslova koji su se sa Rusijom obavljali u sektoru energetike. Takođe je najavio i nacionalizaciju delova MOL-a koje je Orban prebacivao na fondacije kako bi imao veću kontrolu, zaključuje kolumnoista Magazina Tablod dr dipl. ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Srbije
Dakle, što se tiče rusko-mađarskih odnosa, njih će u narednom periodu karakterisati veliko nepoverenje, arbitraže, revizije i teški pregovori o budućnosti. U takvom ambijentu bilo kakvi novi projekti su nerealni, jer će i oni stari biti pod lupom. Još jedan argument u prilog ovoj mojoj pretpostavci jeste i to što je bivši ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, bio jedan od ključnih ljudi koji su dogovarali posao, a imajući u vidu teške optužbe koje idu na njegov račun, sumnjam da će posao koji je on vodio biti nastavljen.
Zna sve ovo i Aleksandar Vučić, ali je ipak dao izjavu kako očekuje da će MOL kupiti ruski udeo u NIS-u. Moguće je da je takvu izjavu dao kako bi pokušao da omekša Mađara, jer mu nikako ne odgovara da se pokrenu istrage o zloupotrebi evropskih fondova i EBRD kredita koje su on i Orban koristili. Ipak, mislim da je izvesnije da je samo kupovao vreme kako bi mogla da se pripremi nova igra oko Naftne industrije Srbije.
Naime, u poslovnim krugovima koji se bave sektorom energetike može se čuti kako Vučićevi emisari u Americi traže pogodan investicioni fond koji bi prihvatio kupovinu ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. U tom pogledu najaktivniji je Marko Đurić, koji ima zadatak da u čitavu problematiku aktivno uključi tzv. „jevrejski lobi“. Sve to se uklapa u generalni trend pretvaranja Srbije u „Izrael na Balkanu“.
Otuda i nedavna Vučićeva poruka da mu je žao što iz Beograda za Tel Aviv ne leti više transportnih aviona sa municijom i drugom vojnom tehnikom. A i to će se izvesno postići kada bude proradila najavljena zajednička srpsko-izraelska fabrika vojnih dronova.
U međuvremenu, braća Vučić su od kraja 2025. godine pokrenula opsežnu operaciju isisavanja novca iz NIS-a. Ideja im je da se uzme što više i da se za to okrive Rusi, za koje su računali da odlaze. Šema je sledeća: koordinatori SNS-a za one delove Srbije gde ima nafte (Banat, Bačka i Braničevo) ubacili su lojalne građevinske firme u poslove sanacije terena oko bušotina. To je išlo preko rukovodilaca u NIS-u koje je imenovala Vlada Republike Srbije na osnovu vlasničkog udela koji država tamo ima.
Od decembra 2025, kada je kulminirala kriza sa američkim sankcijama, naglo je povećan broj angažovanih radnih mašina kojima se pišu radni sati, dok one stoje u mestu. Često se na bušotine dovoze i neispravni kamioni i buldožeri, a naplaćuje se kao da su dnevno bili angažovani čak i po 23 sata. Na ovaj način je iz kompanije isisano više desetina miliona evra u svega nekoliko meseci.
Poput davljenika koji se hvata za slamku, tako se i Vučić hvata za Izrael kako bi imao bilo kakvu realnu vezu sa svetom. Uz to se nada političkoj, pa i fizičkoj zaštiti, i za to ne pita šta košta. Spreman je da preda još neki nacionalni interes, prirodno dobro ili državnu imovinu.
No, problem mu sada opet prave Rusi, koji u novim okolnostima ne žele da napuste tržište Srbije, tako da se novi krug krize može očekivati relativno brzo. Otuda je veoma važno da se tema Naftne industrije Srbije postavi na sam vrh prioriteta čitave opozicione javnosti. Ponoviću i poziv studentima da se uključe i snagom svog autoriteta pomognu da svi reflektori budu usmereni na ovu temu.
Sudbina Vučićevog režima, ali i sudbina Srbije, lomiće se na temi energetike, a NIS je visoko na listi po značaju. Ako vlast bude uspela da kroz neku akrobatiku ruski udeo prebaci na neki američki investicioni fond, a da pritom u operaciju bude uključen i „jevrejski lobi“, plašim se da bi to mogla biti formula Vučićevog političkog preživljavanja. A takav košmarni scenario verujem da niko normalan ne može da poželi.
Zato – u pamet!
Dr inž. Miroslav Parović
Narodni slobodarski pokret
