Прочитај ми чланакБела кућа је направила нешто налик листи „добрих и лоших“ НАТО земаља, док администрација Доналда Трампа тражи начине да казни савезнике који су одбили да подрже рат против Ирана, пише Политико.
На овоме су званичници радили уочи посете генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа Вашингтону овог месеца, укључује преглед доприноса чланица савезу и њихово разврставање у категорије, навела су тројица европских дипломата и један амерички званичник из области одбране упознатог са планом.
То је најновији знак да председник Трамп намерава да испуни своје претње савезницима који се не повинују његовим захтевима.
Такође представља додатни притисак на све крхкији савез, који је већ уздрман Трамповим потезима – од његовог настојања да припоји Гренланд до упозорења о потпуном повлачењу из пакта.
Министар одбране САД Пит Хегсет изнео је општу идеју још у децембру.
„Примерени савезници који преузимају одговорност, попут Израела, Јужне Кореје, Пољске, све више Немачке, балтичких држава и других, добиће нашу посебну наклоност“, рекао је.
„Савезници који и даље не испуњавају свој део обавеза у колективној одбрани суочиће се са последицама“.
Један од дипломата рекао је да листа изгледа одражава тај концепт. „Бела кућа има документ ‘добрих и лоших’, тако да претпостављам да је размишљање слично“, рекао је.
Администрација засад држи детаље у тајности док разматра опције, према речима саговорника Политика.
Званичници су такође дали врло мало објашњења о томе какве би погодности или последице могле бити.
„Чини се да немају баш конкретне идеје када је реч о кажњавању ‘лоших’ савезника“, рекао је други европски званичник, који је, као и остали, желео да остане анониман због осетљивости теме.
„Премештање трупа је једна опција, али то углавном кажњава САД, зар не?“, упитао је.
Бела кућа је јасно изразила своје незадовољство савезницима.
„Иако су Сједињене Државе увек биле ту за наше такозване савезнике, земље које штитимо хиљадама војника нису биле ту за нас током операције ‘Епски бес’“, рекла је портпаролка Беле куће Ана Кели, мислећи на назив операције који користи Пентагон за Иран.
„Председник Трамп је јасно изнео своје ставове о овој динамици и, како је рекао, Сједињене Државе ће то запамтити“.
НАТО није одговорио на захтев за коментар.
Постоји мало других опција за повлачење америчких трупа из Европе, па би сваки потенцијални план вероватно подразумевао њихово премештање из једне земље у другу. И чак и тада, такав потез могао би се показати скупим и дуготрајним.
Није јасно које земље спадају у коју категорију нити да ли је Руте упознат са тим планом. Међутим, Румунија и Пољска могле би бити међу највећим добитницима, јер обе уживају наклоност председника и радо би прихватиле више америчких трупа.
Пољска влада, која је један од највећих потрошача на одбрану у НАТО-у, већ покрива скоро све трошкове за 10.000 америчких војника стационираних тамо.
Недавно проширена ваздухопловна база Михаил Когалницеану у Румунији – коју је та земља уступила САД за ваздушне операције против Ирана — такође има капацитета за додатне америчке снаге.
Хегсет је првобитно користио реторику „узорног савезника“ да означи НАТО партнере који су повећали издвајања за одбрану у складу са циљем издвајања на одбрану од 5 процената који промовише Трамп.
Званичници су се на тај концепт позвали и у Националној стратегији одбране објављеној у јануару.
Министарство одбране „даће приоритет сарадњи и ангажману са узорним савезницима који испуњавају свој део обавеза у колективној одбрани“, наводи се у саопштењу Пентагона.
„На тај начин ћемо оснажити те савезнике док појачавају своју улогу у одбрани заједничких интереса, а истовремено ћемо ојачати подстицаје за друге да учине исто“.
Овај концепт могао би дати САД опције да смањи распоређивање трупа, заједничке вежбе или војну продају „лошим“ савезницима и преусмери их ка „добрим“, казала су двојица европских званичника упознатих са планом.
Хегсет је такође користио израз „узорни савезник“ на састанцима са чланицама НАТО-а, према трећем дипломати.
Такође би Трампу пружио додатне алате да прави разлику између чланица које су подржале америчке напоре против Ирана – попут прекида блокаде мореуза Ормуз и омогућавања коришћења база – и оних које нису.
Док су Шпанија и савезници попут Уједињеног Краљевства и Француске одбили или одложили америчке захтеве за помоћ, Румунија и неколико мањих држава дозволиле су САД коришћење својих ваздушних база. Бугарска је такође тихо подржала америчку логистику на Блиском истоку.
Шпанија је већ била у немилости Трампове администрације због противљења циљу НАТО-а о издвајањима за одбрану од 5 процената на самиту у Хагу прошле године.
С друге стране, званичници су похвалили балтичке државе попут Литваније, Летоније, Естоније и Пољске због тога што константно предњаче у војној потрошњи унутар савеза.
„Председник Трамп је с правом јасно ставио до знања да очекује од савезника и партнера да преузму већу одговорност и помогну у обезбеђивању овог кључног пловног пута на Блиском истоку“, рекао је шеф политике Пентагона Елбриџ Колби НАТО савезницима овог месеца током виртуелног састанка министара одбране, којем Хегсет није присуствовао.
Међутим, постоји мало преседана за овакве кораке кажњавања савезника, а такве идеје већ наилазе на отпор у америчком Конгресу.
„Није корисно када амерички лидери о нашим савезима говоре са презиром“, рекао је сенатор Роџер Викер у уторак пре саслушања о америчким снагама у индо-пацифичком региону.
„Морамо јасно истаћи бројне политичке, стратешке и моралне користи које земља има од својих савеза“.
Неки бивши званичници сумњају да Трампова администрација уопште има капацитет да управља још једном кризом која би могла угрозити опстанак савеза.
„Трамп и његов тим су заузети покушајима да се извуку из сопствене кризе коју су сами изазвали“, рекао је Јоел Линаинмаки, бивши фински званичник који је радио на приступању те земље НАТО-у 2023. године.
„Вероватно администрација нема капацитет да отвори још један непријатељски фронт према Европи док рат траје“.
