Pročitaj mi članakU novoj staroj, prepakovanoj Vučićevoj vladi, jedno ime posebno izaziva čuđenje i negodovanje u akademskim i stručnim krugovima – dr Bela Balint, lekar transfuziolog, predložen je za ministra za nauku, tehnološki razvoj i inovacije. Problem? Čovek sa naukom ima onoliko veze koliko i Vlada sa istinom — vrlo malo, ili nimalo.
Balint je kliničar, stručno obrazovan u oblasti medicine i transfuziologije, ali bez ikakvog značajnog naučnog opusa, bez rada u istraživačkim institucijama, bez referenci u domenu tehnoloških inovacija ili naučne politike. U zemlji u kojoj se mladi naučnici snalaze kako znaju, često odlazeći u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada, ministarstvo koje bi trebalo da bude temelj naučnog progresa dobija čoveka bez ikakvog kredibiliteta u toj oblasti.
I dok druge zemlje na čelo ovakvih resora postavljaju ljude sa dokazanim naučnim radom, međunarodnim ugledom, ili vizijom inovacione politike, Srbija dobija još jednog politički poslušnog “eksperta”, čiji jedini kvalitet izgleda da je lojalnost Vučiću. Nauka i tehnološki razvoj u ovoj postavci nisu prioritet — već još jedna fotelja koju treba popuniti podobnim, a ne sposobnim.
Poruka koja se šalje mladim istraživačima, profesorima, inovatorima i naučnicima je jasna: nije bitno šta znate, već koga znate. U državi u kojoj su i ministarstva deo političke trgovine, a ne vizije, ni nauka nema budućnost — samo statistiku.
Ovo nije prvi put da Vučić postavlja ljude bez stručnosti na ključna mesta, ali je svaki takav slučaj korak dalje u urušavanju institucija. Kako će se transfuziolog snašti u lavirintu naučne politike, ostaje da se vidi. Ali je već sada jasno — nauka je ponovo pala u drugi plan.
