Prvo mesto pripalo je Indiji i Pakistanu. Oba poseduju nuklearni arsenal i svaka eskalacija bi imala razorne posledice. Stručnjaci ocenjuju da su dve zemlje bliže ozbiljnom sudaru nego bilo ko drugi u svetu, a scenario podrazumeva i dramatičan udar na privredu i životnu sredinu planete.
Потом долази питање Кине и Тајвана. У Вашингтону све чешће понављају поруке подршке Тајвану, док Пекинг улаже огромна средства у јачање војске. У тој игри снага крије се опасност од већег судара у наредним годинама.
Посебно занимљив део текста односи се на балтичке земље и Русију. Прогнозе се овде ослањају више на изјаве политичара него на податке служби. Бивши шеф дипломатије Литваније, Габријелиус Ландсбергис, упозорио је да би Русија могла да прибегне хибридним акцијама у региону, али није пружио никакве доказе.
Четврти сценарио поново враћа фокус на Азију, тачније на границу између Индије и Кине. Аутори подсећају на инцидент из 2020. године у долини Галван, где је дошло до озбиљног окршаја две војске. Како и даље нема договорених канала комуникације и механизама за контролу криза, ризик од новог судара остаје висок.
На крају, листа се зауставља на Корејском полуострву. Корејски рат никада није формално окончан, а Северна Кореја остаје непредвидива и тешко доступна западним службама. У тексту се додаје и могућност улоге Јапана у евентуалном спору са Јужном Корејом.
Магазин ипак наглашава да се будућност међународних односа не може цртати једноставним прогнозама. Увек остаје простор за изненађења и улазак нових актера у игре моћи.
Подсећа се и на речи руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је истакао да његова земља нема никакву потребу да покреће нападе, назвавши супротне тврдње које долазе из ЕУ и НАТО-а неоснованим.
Све у свему, свет се суочава са листом потенцијалних тачака запаљивих по глобалну стабилност. А да ли ће се прогнозе остварити – остаје да се види, јер међународни односи никада нису били статични, нити су се могли једноставно предвидети.