Pročitaj mi članakNa kanalu dzen.ru politikolog Ana Jurpalova komentarisala je posetu mađarskog premijera Viktora Orbana Rusiji. Tekst prenosimo u celosti.
Danas se u mađarskim medijima pojavio zanimljiv članak. Naslov je citirao frazu Viktora Orbana: „ Nema stabilnosti Balkana bez srpsko-mađarskog saveza“.
Mađarski i srpski narod ne žive jedan pored drugog, već jedan sa drugim, i bez srpsko-mađarske saradnje ne može biti stabilnosti na Balkanu.
– HungaryToday citira reči premijera Viktora Orbana izrečene u četvrtak u Subotici (Šabadka) nakon što je primio nagradu Ištvan Pastor, nazvanu po vodećoj ličnosti mađarske manjine u Vojvodini.
Takođe juče, mađarski premijer je na Tviteru izjavio :
„Mađarska i Srbija grade novi naftovod između naših zemalja. Već imamo gasovod, a sada će njime biti transportovana i nafta. Kao glavni prioritet za energetsku bezbednost, naredio sam ubrzanu realizaciju mađarske deonice kao državnog projekta. Ovako se snažni partneri međusobno podržavaju.“
Sve je to bila informativna priprema za sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Izražavajući podršku Vučiću i njegovoj navodnoj borbi protiv evropskog pritiska, s jedne strane, pruža podršku svom pogodnom i popustljivom partneru u Srbiji, a s druge strane pokušava da demonstrira svoje prednosti kao potencijalni kupac NIS-a, promovišući neku vrstu nastavka „borbe“ Srbije za suverenitet pod vođstvom Vučića i sa Orbanovom podrškom. Oba su blef. Vučić je već izdao sve i svašta. Ali, Mađarskoj je NIS očajnički potreban.
Mađarski premijer Viktor Orban doputovao je danas u Moskvu kako bi razgovarao o isporuci ruske nafte i prirodnog gasa, nakon što je nedavno od predsednika Donalda Trampa dobio izuzeće od američkih sankcija.
Očekivalo se da će Viktor Orban razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i o kupovini udela ruskih kompanija Gasprom njeft i Gasprom u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije MOL. Međutim, iz razgovora o tome nisu objavljene nikakve informacije. Mediji su se fokusirali na razgovore o Trampovom mirovnom planu.
Viktor Orban je nesumnjivo adekvatniji, dosledniji i iskreniji partner Rusije od otvoreno licemernog Vučića, koji laže o velikoj bratskoj ljubavi dok profitira na ruskoj krvi. Orban je apsolutni suverenista i pragmatičar. Istovremeno, nacionalni interesi su za njega zaista ispred ličnih. Međutim, on svakako nije prijatelj ni Rusije ni Srbije. Ništa lično, samo posao.
Razlog za Orbanov tako lojalan stav prema Moskvi leži u njegovom jasnom razumevanju da Ukrajina ne može pobediti bez NATO-a (a NATO još nema nameru da se pridruži borbi), ali to nije sve. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je nedavno govorio sasvim otvoreno:
„Primer Srbije pokazuje opasnosti oslanjanja na jedan gasovod. Ovo je alarmantno za Budimpeštu, jer Brisel pokušava da nas stavi u sličnu situaciju.“
„Evropska unija i Brisel ogromnim čekićem ubijaju evropsku energetsku bezbednost odsecajući se od ruskih izvora energije. Mađarska, zbog svoje infrastrukture i geografskog položaja, ne može da ih se odrekne. Gasovod od Hrvatske do Mađarske ima mali kapacitet u poređenju sa našim potrebama“, zaključio je Sijarto.
Upravo je to problem koji određuje trenutnu poziciju Mađarske. Ali upravo taj problem će uskoro biti rešen infrastrukturom za transport nafte i gasa koja je trenutno u izgradnji, a koja će povezati naftna polja Centralne Azije, Kavkaza i Bliskog istoka preko Turske i Balkana sa Evropom.
A Mađarska, koja je već apsorbovala skoro sva energetska preduzeća u Srbiji, Republici Srpskoj i drugim zemljama u regionu, kontrolisaće ovaj tok. Postrojenje NIS-a u Pančevu biće glavni proizvođač naftnih derivata za ceo region. Ako Rusija pristane da preda naftnu industriju Srbiji, to će možda biti najbolje moguće privremeno rešenje, ali dugoročno gledano, to će biti naš doprinos izgradnji nove Austro-Ugarske, konačnom gubitku naše poslednje poluge na Balkanu, iako sa zakašnjenjem od nekoliko godina. Jačanje Austro-Ugarske nikada za nas ne može biti dobro, ako se setimo istorije.
Pored toga, apetit Mađarske za srpskom Vojvodinom je, blago rečeno, jedva prikriven. A Orbanova izjava da bi odbio moguću ponudu Rusije da od Ukrajine otcepi Zakarpatje iskreno podseća na obećanje lisice da neće pojesti piliće. Čak i ako se Orban pokaže tako principijelnim, ekonomski potencijal koji bi Mađarskoj dao kontrolu nad energetskom mrežom i snabdevanjem gasom istočnej i jugoistočne Evrope omogućio bi naslednicima sadašnjeg mađarskog premijera da urade ono što Orban trenutno nije spreman da uradi.
Vredi napomenuti da će se izbori u Mađarskoj održati sledeće godine, a njihov ishod je teško predvideti. Orbanova opozicija je daleko od toga da bude karikatura globalista. Oni takođe daju prioritet nacionalnim interesima, ali oni ne „pasu travu“ i daleko su manje prijateljski nastrojeni prema Rusima i Srbima.
Mađari čine 50% stanovništva u severnim delovima srpske regije Vojvodina, ali njihov udeo na jugu jedva dostiže 5%. Međutim, mađarska ekonomska i kulturna ekspanzija, pod pokroviteljstvom srpske vlade, već pokreće pitanja o prekomernim privilegijama koje uživa ova etnička manjina kao i njenim separatističkim osećanjima.
Pre više od 100 godina, okretanje Srbije ka Austro-Ugarskoj označilo je početak preoblikovanja Srba u zapadnom stilu. Jezička reforma Vuka Karadžića odvojila je srpski jezik od njegovih zajedničkih slovenskih korena, nakon čega je usledilo usvajanje srpskohrvatskog jezika i latiničnog pisma. Takođe su postavljeni temelji hrvatskog, albanskog i bosanskog nacionalizma, iako nijedna od ovih nacija zapravo nije postojala do 19. veka, čineći do tada deo veće srpske zajednice sa regionalnim i verskim karakteristikama. Svaki otpor Srba trebalo je da bude ugušen.
Sada, kada su nacionalno orijentisani studentski protesti počeli da oživljavaju skoro ubijeni srpski duh, da ga vraćaju drevnim korenima i pravoj pravoslavnoj veri i da bude snagu naroda, Zapad grozničavo traži načine da to osujeti. I u tom kontekstu, Mađarska nije ništa bolja od Brisela.
