Podešavanja / Settings

Чини се да је Виктор Орбан ставио тачку на „i“, назвавши тамнопуте имигранте који и даље хрле пут Европе – муслиманским освајачима. Ако проблематику „миграција” посматрамо у мало ширем европском контексту, видећемо да су позиције Чешке, Мађарске и Пољске по том питању одавно познате и да делују усаглашено (ЕУ их је ђутуре тужила суду прошле […]

Austrijske snage su 9. oktobra 1915. godine istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora.

Због своје популарности, бравар Broz је злоупотребио ревизију Солунског процеса али су комунисти наставили сатанизацију српских четника из Великог рата, јер се ни као „победници“ у Београду, нису осећали домаћинима. Љага, која се још на Солунском процесу бацила на четнике, јачала је плански у Kраљевини са намером да се затре сваки покушај ревизије срамног процеса, […]

Principijelni EUropski poklonici pravde tvrde, da svako zlo ima svoje ishodište, a zločin i to ratni, svoje potstrekače, pritom ipak odlazeći svakog avgusta na kolektivni godišnji odmor (valja se!), da ih se Srbi nebi tada opravdano setili.

Bečka zabrana da se prezimena Srba njihovih podanika završavaju na ić sa ciljem da se i na taj način oni razlikuju, odvoje od svoje braće Srba iz Srbije. Posledice toga se i danas osećaju i najviše se ispoljavaju kroz vojvođansko autonomaštvo.

Bugarska istoričarka Teodora Toleva je tokom jednog istraživanja i potrage za dokumentima o međuetničkim odnosima u otomanskoj imperiji, u carskom arhivu u Beču našla dokumente u vezi tajnih sastanaka austro – ugarskog dvora održanih 1896!

Vojnim slomom i raspadom Austro-Ugarske monarhije, nestala je sa poprišta kao vojna formacija i 42. hrvatska domobranska divizija, ali je nastala zagonetka, koja već skoro jedan vek ima posledice za srpski narod i srpski etnički prostor.

Povodom 4. juna, dana koji se u Mađarskoj odnedavno obeležava kao Dan nacionalnog jedinstva i „oporavka od trijanonske traume“, 2.600 srednjoškolaca su se međusobno posećivali u Mađarskoj, Rumuniji, Ukrajini i Srbiji.

У архиву Академије наука у Прагу чувају се два пасоша Краљевине Србије са којима је у време Првог светског рата по свету путовао Томаш Гарик Масарик, једна од најзначајнијих личности новије чешке историје. Током Првог светског рата, после одласка 1915. године из Прага, где му је претило хапшење, Масарик је користио пасоше Краљевине Србије и […]