Прочитај ми чланакАко "Акт о демократији и напретку западног Балкана" прође амерички конгрес и сенат, све потребне одборе и на крају добије и амин председника Трампа, Сједињене државе ће практично донети закон којим се обавезују да њихова спољна политика не заговара размену теротирија, сецесије или било какав други вид прекрајања граница по етничким линијама између Косова и Србије или било где другде на западном Балкану, као ни, пимера ради, отцепљење Републике Српске.
То се наводи у одељку 11 поменутог акта, насловљеном као „Односи између Косова и Србије“. У том, претпоследњем одељку предлога закона, упућеног пред Конгрес минуле недеље од стране предлагача конгресмена Вилијема Китинга (демократе из Масачусетса), најпре се констатује да је пут ка нормализацији односа Београда и Приштине договорен 27. фебруара 2023. године, уз подршку Европске уније.
„Нова“ политика Вашингтона
Овај договор је, подсећамо, у нашој јавности именован као такозвани Охридски споразум, и изазвао је доста полемика, не због своје природе него зато што је председник – иначе главни преговарач у овом случају – тврдио да „ништа није потписао“. Као што је експертска јавност и тврдила, споразум је, макар у агенди ЕУ и САД, валидан и без поменутог потписа.
У предлогу закона наводи се и да би Србија и Косово требало да „направе моментални напредак у имплементацији“ овог споразума. Када се то догоди, предлог закона предлаже билатералне разговоре Србије и Косова, конкретне иницијативе за јачање трговине и инвестиција „у обе земље“, и наставак подршке Вашингтона у циљу постизања свеукупног коначног споразума.
„Политика је владе Сједињених држава да неће спроводити било коју политику која заговара размену територија, отцепљење, или било коју другу форму прекрајања граница по етничким линијама на западном Балкану као средство да се арбитрирају неслагања између национланих држава у региону“. У наставку се наводи да ће власти у САД уместо тога подржавати демократије у овим земљама као начин да спрече повратак етничким сукобима који су некада карактерисали регион.
Посебна ставка бави се баш диверсификацијом енергетске политике, смањењем зависности од руских енергената, те транзицији у правцу зелене енергије.
