Pročitaj mi članakU Vašingtonu se, izgleda, ponovo otvara prostor za razgovor o onome što je godinama stajalo po strani. Tema nije nova, ali sada dobija drugačiji ton: reč je o najnovijim ruskim nuklearnim sistemima koji su do sada ostajali van formalnih okvira kontrole.
Zamenik američkog državnog sekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Tomas Dinano to je izgovorio prilično direktno pred senatorima, tokom saslušanja u Komitetu za spoljne poslove.
Kako je naveo, određeni „egzotični sistemi“ izazivaju zabrinutost u američkim bezbednosnim krugovima. Konkretno, pomenuti su krstareća raketa „Burevestnik“ i podvodni aparat „Posejdon“, projekti koji već neko vreme privlače pažnju analitičara, ali i političara.
I tu se dolazi do ključne tačke. Ti sistemi, kako je Dinano naglasio, uopšte ne potpadaju pod odredbe Novog START-a, sporazuma koji je godinama bio stub ograničenja strateškog ofanzivnog naoružanja između dve zemlje.
„Moramo da vodimo direktan razgovor sa Rusima. I verujem da ćemo ga voditi“, rekao je, ostavljajući utisak da su kanali komunikacije, makar u teoriji, i dalje otvoreni.
U diplomatskim krugovima se već nagađa gde bi takva tema mogla da se pojavi.
Dinano je sugerisao da bi pitanje moglo isplivati u okviru saradnje stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, takozvane „stalne petorke“, koja bi uskoro trebalo da se sastane. Ipak, nije ulazio u detalje – ni kada, ni u kom formatu, ni sa kakvim očekivanjima.
Sve to dolazi u trenutku kada je pravni okvir već oslabljen. Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja, poznat kao Novi START, potpisan još 2010. godine, prestao je da važi 5. februara.
Vašington je odbio predlog Moskve da se osnovna ograničenja produže na godinu dana, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Rusija je potom poručila da se strane više ne smatraju obaveznim prethodnim ograničenjima i uzajamnim deklaracijama iz tog okvira.
U takvoj atmosferi, gde pravila više nisu sasvim jasna, a tehnologija ide brže od diplomatije, ostaje pitanje da li će najavljena „direktna razmena mišljenja“ zaista doneti konkretan pomak ili će ostati još jedna tema koja kruži između sastanaka bez jasnog epiloga. Uostalom, istorija ovakvih pregovora retko ide pravolinijski.
