Шта Србију и регион чека у 2026., ко се позива на мир а ко спрема за рат, ко се наоружава и зашто, где је српски диктатор Александар Вучић чуо да се „сви спремају за рат“ и зашто је од 2014. до 2024. године из буџета Србије потрошено око 7 (седам) милијарди евра за куповину ратног наоружања и опреме. Са каквим жељама грађани Србије улазе у Нову 2026., а са каквим одлазећи диктатор, коме сви желе у овој години, што раније суочење са правдом и законима

Грађани Србије и земаља региона Западног Балкана никако не желе рат. Не могу га изазвати ни хрватске, ни српско-црногорске ни косовске ни босанско-херцеговачке ратно хушкачке владе. Јер су све под „кишобраном“ еврпског безбедносног система који ће вероватно у скоријој будућности заменити НАТО пакт, његову улогу, па чак и само име. Пацификација Европе је оно што се у будућноисти очекује, након што се заврши рат у Украјини, након чега ће се поставити питање нових односа највећих сила.

Славни амерички дипломата Хенри Кисинџер је на питање шта је „геостратегија“ лаконски одговорио: „Оно што се велике силе договоре“.

На Балкану би то свако морао да зна. Српски диктатор је у својој егоманији и ароганцији поверовао да он о нечему у свету одлучује. На крају ће се показати да су силне милијарде из џепова народа бачене на куповине разних страних борбених система, кинеских и турских дронова, француских борбених авиона и руских половних авиона и хеликоптера, а да то неће имати никаквог ефекта на живот становника који полако изумире као давно заборављени Хазари….

Мир у 2026., може да донесе само неопозив пад напредњачке мафије и њеног самозваниг вође. Све остале приче имају другоразредну важност.

Почетком јесени 2025. године, 3. октобра, само пар недеља након што је масовном војном парадом и оклопним возилима уништио улице на Новом Београду, српски диктатор се смртно озбиљан обратио грађанима драматичним говором у коме је тврдио да поуздано зна да се „сви припремају за рат и да Косово покушава да искористи предратно време како би на своју страну придобило већину европских и НАТО земаља„…“Нећемо им пружити ту прилику“, викао је одговарајући на питање новинара поводом позива косовске владе Европској унији да спречи Вучићеве „агресивне и дестабилизујуће тактике према суседима„.

Није дуго прошло након тога, говорећи о Самиту Европске политичке заједнице у Копенхагену, српски диктатор је новинарима рекао да ће „у свету бити све теже“ и да он мисли да „идемо у правцу великог сукоба„. „Сви се припремају за рат. И кад већ знамо да ће да буде рат, а биће, ја вам кажем биће, јер видим шта се догађа, и како се сви спремају. Нико се не припрема за разговоре, само гледају ко ће да буде на чијој страни. Копају своје ровове и чекају почетак“, рекао је тада избезумљени Вучић.

О чему је заправо говорио овај тиранин, коме би свако ново зло добро дошло, јер би за њега најгори сценарио у Србији био трајни мир и просперитет, правна држава, уставни поредак и независно правосуђе?

Њему би свакако добро дошао један рат у коме он лично не би учествовао осим као статиста, као што је то био и деведесетих на брдима изнад Сарајева, кад га је лажни војвода Шешељ „доделио“ самозваном „војводи“ Славку Алексићу, да му буде „у позадини“. Пред крај 2025., тај заборављени „војвода“ Алексић је (према сазнањима извора МТ) изгледа имао намеру да нешто јавно проговори о Александру Вучићу. Онда је нагло одведен (милом или силом, не зна се) из Требиња (БиХ) где је живео повучено на Војно медицинску академију (ВМА) у Београд. Након краћег времена, са ВМА је враћен мртав у Требиње. И то је све што се зна о овом случају. За сад. Није ово први пут да незгодни сведоци око АВ нестају. Случајно или не.

Српски диктатор је дотакао крајњу тачку дна, и у раној фази 2026. години му следује експресни одлазак и пад његове монтажне криминална творевине коју је створио. Али, како је већ речено, добро би му допао један рат, макар и ограниченог типа.

Тек толико да му пружи прилику за њему омиљене метода „ванредних мера“ јер га закони, Устав, поредак, етика и морал доводе у стање псећег беснила. Ако га и не буде, он би радо да изазове последње што може, грађански рат у Србији. А, рачуна на своје параполицијске и паравојне формације, жестоку пропаганду које је „уверила“ примитивне шовинисте и наивне великосрбе да је сам термин „Грађани“ нешто ружно и непријатељско, а да су студенти „зло без мозга“ којима диригују „српски непријатељи из иностранства“, те да се са њима треба обрачунати жестоко и сурово, ако треба и оружаним путем. Александар Вучић сања управо такав сценарио. Изопачени ђак радикалске школе научен да живи на крви, зноју и поделама, још верује да ће му то проћи.

Према истраживању међународне агенције „Смалл Армс Сурвеy“ са седиштем у Женеви многе од земаља Западног Балкана налазе се у врху листе држава са највећим бројем комада илегалног (непријављеног) оружја на стотину становника. Према последњем истраживању процењује се да је око 90 одсто комада лаког борбеног наоружања у цивилним рукама, 13 одсто у војном арсеналу, а два одсто у власништву служби за спровођење закона (у случају Србије Тужилаштво и МУП).

Око четири од десет комада ватреног оружја посједују амерички цивили: Сједињене Америчке Државе (САД) имају четири одсто светске популације, али њихови цивили држе око 40 посто светског ватреног оружја.

САД су у овоме светски шампиони (имају око 121 комад ватреног оружја на сваких стотину становника, а друга земља на листи је Јемен са приближно 53 комада оружја). Према овом истраживању, на трећем и четвртом месту на свету налазе се Црна Гора и Србија, са једнаким бројем комада оружја на стотину становника, по 39,1.

У Србији цивили имају 2.719.000 комада оружја, од чега 1.186.086 регистрованог и 1.532.914 нерегистрованог. Кад се говори о стопи наоружања, треба имати на уму да се она рачуна на основу укупног броја становника, укључујући жене и децу. Другим речима, пунолетни мушкарци у Србији, Црног Гори, Босни и Херцеговини итд,. наоружани су „до зуба“.

Босна и Херцеговина се према овом истраживању налази на 11. месту, а према подацима „Смалл Армс Сурвеy“ на сваких стотину становника распоређено је 31,2 комада оружја. Наводи се да је у Босна и Херцеговина укупно 1.185.000 комада оружја, од чега је 353.000 регистровано, а око 832.000 нерегистровано (мада број у стварности иде и до милион комада, јер имаy „закопаног“ оружја за које „сви знају и нико ништа не зна“.

Укратко, што се тиче стандардног (традиционалног) наоружања, рат у Србији и на Западном Балкану сутра може да почне. Паравојне и параполицијске снаге су већ виђене много пута, парадирају по Београду и Новом Саду, са маскама преко лица или без њих. Сви знају где им је „зборно место“, знају ко им командује, ко их плаћа и на кога треба да „ударе“ кад им се нареди. Таквих има широм Србије, БиХ, Црне Горе, Хрватске, Косова и где год је било рата.

У једном старијем интерном документу из 2010. године, заведеним као И.3-А у команди НАТО пакта у Бриселу, процењивало се да наставак рата из деведесетих на Западном Балкану није могућ, због присуства међународних трупа од Косова до БиХ, те у самој Србији која је активна чланица „Партнерства за мир“. Такође се на истом месту процењује да би одлазак међународних трупа са Западног Балкана повећао ризик од нових локалних ратова, да „друштва још нису спремна“ и слично…

Ипак, ако не дај боже у будућности и буде рата, а српски диктатор тврди да хоће, он ће бити вођен на један други, до сада у историји ратовања невиђени начин. Рат у Украјини је показао о чему се ту ради…

Недавно је осванула вест у хрватским медијима да је компанија „Орqа“ из Осјека „повећала производне капацитете на више од милион дронова годишње“!

Та „Орqа“ је водећи Европски произвођач ФПВ (такозвани: фирст-персон виеw) и ваздушних борбених система без посаде (УАС), и објавила је покретање Глобалног програма за дистрибуирану производњу, стратешку иницијативу којом кроз сарадњу „са поузданим партнерима широм света“, повећава производне капацитете на више од милион дронова годишње. „Захваљујући овој прекретници, по први пута у овој војној индустрији ће бити успостављен отпоран глобални ланац снабдевања који је у потпуности независан од Кине“ (како стоји у саопштењу компаније)…

Широм кључних територија у Северној Америци, Европи, Блиском истоку и Индо-Пацифику, партнерства су већ успостављења, а ради даљњег ширења глобалног утицаја „Орqе“, активно се ради на договарању сарадњи са партнерима на додатним тржиштима. „Заједно, ови ће погони чинити дистрибуирану и отпорну производну мрежу која задовољава растућу глобалну потражњу за беспилотним летилицама намењеним обрани (УАС платформама), истовремено подржавајући реиндустријализацију и стварање високо-вредних производних радних места на локалним тржиштима“, саопштавају даље из ове компаније.

Истовремено, док се то дешава, у Србији је Одлуком министра унутрашње и спољне трговине о одређивању тајних података у Министарству, као и пратећим каталогом докумената, података и информација који треба да буду означени степеном тајности „интерно“ и „поверљиво“, утврђено је да се документа која се односе на извоз и увоз наоружања и војне опреме означавају степеном тајности „поверљиво“ – наводи се у званичном одговору. Кажу да је овакав одговор Министарства унутрашње и спољне трговине био неуобичајен.

Министарство одбране Србије је једно време (у ранијем периоду) обично рутински новинарима достављало податке о извозу наоружања, попут информација о врсти и количини оружја које се извози, компанијама укљученим у извоз, као и о крајњим корисницима тог наоружања.

У последњих неколико година надлежно министарство је само у неколико случајева одбило да достави податке, тврдећи да су „строго поверљиви“. Учинило је то у октобру 2023. када је одбило захтев за информацију о продаји муниције домаће фабрике „Белом“, а која је пронађена у Бањској, у марту 2024. када је реч о извозу српског наоружања у Израел. Исто је важило и за податке о српској артиљеријској муницији која је на многим местима на ратишту у Украјни пронађена.

Вучић је, у своим стилу, наставио да понижава домаће произвођаче воијне опреме и наоружања па је у свој замишљени „ратни кабинет“ високо позицинирао, дрогираног музичара Жељка Митровића, који је већински власник компаније под називом ПР-ДЦ, са уделом од 52 одсто. У питању је његова Пинк Медиа Гроуп. Уз њу, сувласници компаније су и три члана породице Петрашиновић, Данило, Милош и Никола, са укупно 35 одсто, те Вељко и Михаило Петровић који имају по пет одсто, а Иван Влатковић три одсто.

Наводно, стручни кадар у ПР-ДЦ долази од чланова породице Петрашиновић, који су сви ваздухопловни инжењери. Милош Петрашиновић је уједно и асистент на Катедри за ваздухопловство Машинског факултета Универзитета у Београду. Борбени дронови Митровићеве фирме сада су већ део наоружања војске Србије. Борбени дронови ИКА-Бомбер, које производи ПР-ДЦ и који су опремљени за ношење мина, званично су постали део наоружања Војске Србије, што је потврдио и врло поуздан стручним портал Танго Сиx.

Извор овако описује ову Вучићеву нову „ратну технику“ па каже: „…Они су имали неколико различитих пројеката које су желели да уврсте у нашу војску, међутим наши су се заинтересовали за ИКА Бомбера. Тај систем је пролазио испитивања и тестирања, а по окончању процедуре постао је први систем ПР-ДЦ који је званично уведен у Војсци Србије Ови дронови су примећени и током војне вежбе Војске Србије Вихор 2024 на Пештеру“.

Вучићев кловн и наркоман Жељко МИтровић, хвалио се њима у једном трагикомичном и на моменте вулгарном видео снимку на једном од својих профила на друштвеним мрежама: „Импресивна војна вежба ВС на Пештеру. ПРДЦ-јев борбени дрон погодио свих 12 циљева, а сада хитно да негде угрејемо гузове јер је овде -1.000, па смо се смрзли као п..чке београдске“

Међутим, тада још није било јасно да ли ће ИКА-Бомбер званично постати део система наоружања. На то да је Војска Србије званично купила ове дронове указивало је и то што су били изложени на војној паради у септембру 2025. године. Тиме се поново похвалио Митровић. „Импресивна војна парада Војске Републике Србије, пуна два сата дефиле најразличитијих и најмодернијих оружја и оруђа! На крају овог снимка и борбени дронови ИКА 20 са различитим наоружањем! Сви смо изненађени количинама нових војних технологија које су у поседу наше војске – написао је на свом Инстаграм профилу, уз снимак са војне параде где је био једна од званица.

Митровићева компанија имала је велике амбиције када је реч о извозу наоружања. ПР-ДЦ је у априлу 2025. потписао уговор са америчким Равен Адвисорy ЛЛЦ/Равен Аутономоус Тецхнологиес о оснивању заједничке компаније УСАТ за производњу ПРДЦ-ијевих беспилотних летелица у Америци.

Један од власника ПР-ДЦ и инжењер ваздухопловства, Милош Петрашиновић, причао је јавно да је развој система ИКА-БОМБЕР „једна од највећих домаћих приватних инвестиција у овој индустрији до сада, како у финансијском погледу, тако и у погледу броја уложених сати наших инжењера и научника„. Међутим, детаље о клијентима и земљама у које извозе није откривао јер „представљају пословну тајну“.

„Што се тиче питања у вези са Војском Србије, молимо вас да се обратите Војсци Србије а одлука о томе да ли је одређена информација јавна или поверљива не зависи искључиво од нас. У потпуности сам сагласан са тим и ми тежимо максималној могућој транспарентности. Када буду постојале јавно доступне информације о земљама са којима сарађујемо, биће објављене путем наших званичних канала комуникације„, причао је тај Петрашиновић пред новинарима баш овако, све док Вучић није забранио и такву врсту изјава.

ПР-ДЦ је премијерно приказао ИКА дрон за употребу у искључиво војне сврхе на блискоисточном сајму наоружања и војне опреме ИДЕX у Абу Дабију још у фебруара 2023. године.

Од тада па све до средине 2025. године, Вучићева манијакална потреба за наоружањем, посебно дроновима, окренула га је према Турској (велике куповине турских „Баyрактара“), а онда и кинеским дроновима који имају капацитете да у „густим флотама“ и невидљивим налетима дословно уништавају живи свет око себе.

На једној од тих познатих изложби наоружања у Абу Дабију, кад је штанд компаније Жељка Митровића наводно „случајно посетио председник Александар Вучић и тада изразио заинтересованост за куповину ПРДЦ-јевих дронова у већим количинама – и то превасходно за потребе Војске Србије, а не извоз„, а забележена је и његова изјава у којиј је речено:

„Ми смо о овоме причали, и Милош (Петрашиновић) и Баћа (Ненад Милорадовић) су се сагласили…Ми рачунамо на тај производ (ИКА-Бомбер) (…) И ми смо разговарали о много већој количини да купимо него што си ти помињао, али, ви то нисте у стању да произведете!“.

И тако, спрдајући се са“летећим програмом“ Жељка Митровића, ругао се диктатор члитавој Србији у лице, а посебно њеном одбрамбеном систему. Куповао, је, продавао, шврецовао наоружање у вредноисти од више стотина милиона и пар милијарди евра и долара, све док није дозлогрдио и влади САД и Руској федерацији. Сад га чекају брзе последице те забаве. Ако га је Србија трпела, велики играчи неће. Његов крај је стигао.

А, каква ће 2026. година бити према мишљењу „руског цара“, говори и његових пет тачака на последњој великој конференцији за новинаре у Москви, пред крај 2025.

Речено је да би могла 2026. да буде година мира у Украјини, „пре свега захваљујући напорима Доналда Трампа„, које је Путин поново похвалио. Али, најавио је да ће Русија постављати услове за прекид борби. „Спремни смо да мирним путем окончамо сукоб, на основу принципа изнетих у јуну 2024. године“ казао је током своје конференције В. Путин. Захтеви остају непромењени: повлачење украјинских снага из четири региона на које Москва полаже право, одустајање Украјине од чланства у НАТО-у, као и „демилитаризација“ и „денацификација“ Украјине.

Званично се каже да се савезништво Москве и Вашингтона учвршћује, иако се то још не одражава кроз конкретне мировне преговоре. За Путина, Доналд Трамп <хттпс://www.блиц.рс/доналд-трамп> остаје главни саговорник. Путин га повремено хвали да улаже озбиљне напоре да оконча сукоб, „уз потпуну искреност“ како је рекао, мада опет сматра да би Запад требало да сарађује блискије са Русијом: „…Лопта је у дворишту наших западних противника, пре свега кијевских лидера и њихових европских спонзора“ – нагласио је. Порука је упућена и Вашингтону, који оптужује да гура Европу погрешним путем. Употреба термина „Запад“ подсећа на недавни амерички стратешки документ у којем се говори о претњи „цивилизацијског нестанка“ Европе, уз сугестију да Москва и Вашингтон знају шта је за њу најбоље жели сарадњу, а Украјинци и Европљани треба да попусте.

Распоређивање војне инфраструктуре НАТО у близини руских граница изазива, према Путиновим речима, „легитимну забринутост“. Он тврди да Русија не оспорава право држава да саме бирају своју одбрану, али да то не сме да угрожава друге, укључујући и Русију. Подсећао је да се Москва осећала „превареном“ након Будимпештанског меморандума из 1994. године, када је пристала да се одрекне нуклеарног оружја у замену за поштовање граница Украјине. Према Москви, НАТО није одбрамбени савез, већ стална претња.

Покушао је нешто са тим да уради и немачки канцелар Фридрих Мерц и затражио да се Украјина одрекне НАТО уз гаранције европске безбедности.

Али, где је ту Балкан? Посебно такозвани Западни Балкан и Србија? Ту ће као у своју „зону одговорности“ ући амерички истражни органи како је већ и најављено доношењем посебног закона који ће „стати на реп“ Вучићевом режиму за почетак а касније и рецидивима корумпираних и кри минализованих старих ратно хушкачких олигархија на Балкану. У томе ће имати прећутну саглкасноист Русије.

Доналд Трамп можда некоме изгледа као „естрадни председник“ али је у питању озбиљан пројекат војног крила америчке империје наслоњене на њену Републиканску традицију, њен Устав и законе.

Вучић и његова мафија ће их убрзо упознати.(Магазин Таблоид)

Извор: Магазин Таблоид