Амерички председник Доналд Трамп изазвао је снажне реакције изјавом да ће Сједињене Државе „преузети Кубу на повратку из Ирана“, чиме је јасно сигнализирао нову фазу заоштравања политике према Хавани.

Ова изјава изречена је 1. маја 2026. године током обраћања публици Форум Цлуб оф тхе Палм Беацхес на Флориди и одмах је одјекнула у међународним круговима.

Трамп је у свом говору отишао корак даље, описујући сценарио у којем би амерички носач авиона, потенцијално УСС Абрахам Линцолн, пришао на око 100 метара од кубанске обале.

Према његовим речима, таква демонстрација силе била би довољна да Куба одмах прихвати америчке захтеве. Оваква реторика додатно потврђује кључну тезу – Вашингтон не само да појачава притисак на Кубу, већ отворено говори о могућности директног преузимања контроле.

Истог дана када је изнео ову изјаву, Трамп је потписао извршну уредбу којом се уводе нове, свеобухватне санкције против Кубе.

На удару су се нашли званичници и компаније повезане са енергетским, одбрамбеним и финансијским сектором, као и субјекти које америчке власти повезују са корупцијом и кршењем људских права.

Посебно значајан део нових мера односи се на такозване секундарне санкције. Страним банкама које буду сарађивале са кубанским ентитетима под санкцијама прети ризик да и саме буду погођене ограничењима. Ова одредба може озбиљно отежати Куби приступ међународним финансијским токовима и додатно је изоловати на глобалном нивоу.

Реакција из Хаване била је брза и оштра. Министар спољних послова Бруно Родригез осудио је америчке мере као „незаконите и апсурдне“, оцењујући их као облик колективног кажњавања кубанског народа. Његове речи јасно показују да Куба ове потезе види као директан притисак на целокупно друштво, а не само на политичке структуре.

У исто време, комбинација оштре реторике и економских мера потврђује исти закључак са почетка – политика према Куби улази у нову, знатно тврђу фазу.

Изјава о могућем преузимању контроле и истовремено пооштравање санкција делују као део јединствене стратегије која има за циљ максималан притисак на ову карипску државу, док остаје отворено питање како ће се ситуација даље развијати и какве последице може имати по шири регион.