Лет за Москву који је враћен у Београд отворио је бројна политичка и енергетска питања, али и указао на необичну координацију у врху српске власти. У авиону Ер Србије, који се са литванске границе хитно окренуо назад за Србију, налазили су се потпредседник Владе Александар Вулин, министар Ненад Поповић и генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.
И док јавност и даље спекулише о правим разлозима за принудно враћање авиона, посебну пажњу привукле су изјаве главних актера овог лета. Бајатовић и Вулин су јавно тврдили да у Москву путују практично због истог посла, но су истовремено изјавили да немају представу зашто је онај други кренуо на исти пут.
Душан Бајатовић је одмах по повратку у Београд изјавио да редовно путује у Руску Федерацију како би решавао питања снабдевања гасом и проблеме са плаћањем преко Алта банке. На питање медија зашто су са њим у авиону били Вулин и Поповић, директор Србијагаса је хладно одговорио да не зна њихове разлоге и да се са њима у авиону само поздравио.
Са друге стране, Александар Вулин је убрзо демантовао Бајатовићеву неупућеност, али на специфичан начин. Вулин је изјавио да у Москву иде службено и то управо како би се борио за продужење гасног аранжмана за грађане Србије. Логично упориште за ову тврдњу Вулин има у чињеници да од маја прошле године обавља функцију председника Надзорног одбора Србијагаса.
Тако се дошло до апсурдне ситуације у којој генерални директор и председник Надзорног одбора истог јавног предузећа путују истим авионом у исту државу, са истим циљем да уговоре га, али медијски тврде да не знају шта овај други тражи на том лету. Ова ситуација додатно је подгрејала сумње у јавности да се иза кулиса одиграва политички сукоб унутар саме делегације, нарочито након спекулација да је авион враћен јер је Вулин наводно покушао да заобиђе безбедносне контроле на аеродрому у Београду.
Мистерију овог „гасног“ лета додатно компликује присуство Ненада Поповића, председника Српске народне партије и дугогодишњег функционера познатог по снажним политичким и пословним везама са Руском Федерацијом. За разлику од Вулина и Бајатовића који су понудили бар привидно усаглашен разлог – борбу за руски гас – Поповићева улога у овом конкретном путовању остала је потпуно нерасветљена, јер се огласио са најмање детаља, док је Бајатовић за њега, баш као и за Вулина, поновио да „заиста не зна зашто је кренуо“.
Изостанак јасног званичног образложења о Поповићевом одласку у Москву отворио је простор за оштре политичке спекулације у домаћој јавности. Опозициони лидери и поједини медији одмах су покренули наратив о потенцијалном „бекству“ високих проруских функционера из земље због актуелних политичких потреса у Србији.
У недостатку формалног саопштења, аналитичари Поповићево присвуство тумаче кроз његову традиционалну улогу неформалног посредника између Београда и Москве, у тренуцима када су економски и платни односи две земље озбиљно пољуљани. Ипак, чињеница да су се три кључне проруске фигуре нашле у истом ускраћеном лету, а да званично нико не зна шта онај други у Москви треба да ради, оставља утисак дубоке некоординисаности или свесног покушаја да се прави разлози ове хитне московске мисије сакрију од јавности.
(СРБИН.инфо)
