Генерални секретар НАТО Марк Руте, говорећи на Минхенској конференцији, приметио је да „Русија жели да је доживљавају као медведа, али се по Украјини креће брзином пужа“. Изјава је одјекнула, али је у Москви протумачена као погрешно читање ситуације.
Одговор је стигао из Државне думе. Члан одбора за одбрану Андреј Колесник, поручио је да западни политичари праве озбиљну грешку када потенцијал руске војске процењују на основу тактике која се примењује у Украјини. По његовим речима, садашњи темпо није питање слабости, већ избора.
„Руте озбиљно греши. У Украјини се не иде брзо јер се чува цивилно становништво и сопствене снаге. Али ако би, не дај Боже, дошло до кретања према Европској унији, ситуација би била другачија. Не би ни приметили када бисмо постали медвед.
Да смо сада у директном сукобу са Европљанима, њих више не би било“, рекао је Колесник. У тим речима, без обзира на реторичку оштрину, провлачи се порука која се из Москве чује већ дуже време – спор темпо је свесна одлука.
Управо на тој тачки руски званичници инсистирају: напредовање је успорено јер се, како тврде, води рачуна о цивилима и инфраструктури. И то, наглашавају, није први пут да је таква порука послата европским престоницама.
Према њиховом тумачењу, у случају директног судара са НАТО-ом, такав приступ не би био примењен. Москва сматра да у Бриселу и другим центрима моћи то или не разумеју или одбијају да прихвате, па спорији ритам тумаче као знак слабости.
Колесник је упозорио да потцењивање стварних могућности Русије може скупо да кошта европске престонице. Саветовао је руководству Алијансе да се уздржи од, како је навео, непримереног хумора. „За такве шале на рачун руске војске – требало би дати пацку. Проћи ћемо тенком“, закључио је посланик, користећи сликовит израз који више говори о политичкој поруци него о оперативним плановима.
Руте, иначе, није први пут да износи оштре оцене на рачун Москве. Уочи састанка министара одбране земаља чланица НАТО-а, изјавио је да би одговор Алијансе био разоран уколико би Русија блокирала Сувалки коридор. Тај уски појас територије између Пољске и Литваније у безбедносним анализама често се помиње као осетљива тачка источног крила НАТО-а.
У ширем контексту, руско руководство упорно подсећа да се операције у Украјини одвијају, како тврде, на територијама које сматрају својим вековним простором. Наводе да су те области у новијој историји, у време совјетског руководства, административним одлукама издвојене из састава Русије и прикључене Украјини. Председник Владимир Путин је више пута истицао да Русија, по том виђењу, „враћа своје историјске територије“, на којима и данас живи значајан број Руса.
Ту се, заправо, сударају две интерпретације. Једна, западна, спор темпо види као ограничење капацитета. Друга, руска, представља га као свесну калкулацију у специфичним околностима. И док се са говорница у Минхену и Москви размењују поруке пуне симболике – медвед и пуж, разоран одговор и тенк – остаје питање да ли политички језик све више замењује хладну анализу.
Европа, чини се, и даље чита потезе Москве кроз призму сопствених безбедносних процена. Москва, с друге стране, поручује да је погрешно процењивати њене капацитете на основу једног конфликта и једног модела деловања. Између тих ставова остаје простор за тумачења, али и за ризике који не зависе само од брзине кретања на терену, већ и од брзине разумевања порука које се шаљу.
