Прочитај ми чланакНове измене и допуне четири изборна закона, које су у скупштинску процедуру ушле на предлог посланика Српске напредне странке Мирослава Петрашиновића, можда само у идеји представљају усклађивање са препорукама ОДИХР-а. Међутим, реалност је таква да кључне ствари које се односе на изборни процес, као што су куповина гласова, дупли бирачки спискови, фантомске листе, уцене и застрашивања запослених у јавним предузећима, али и батинаши на терену, неће бити обухваћени овим решењима. Управо то кажу и саговорници Нове, наглашавајући да ће измене изборних закона само на папиру изгледати добро, док ће у пракси послужити за изборне манипулације.
У Скупштину Србије недавно је стигао предлог измене четири закона која се односе на изборни процес у Србији, а у складу са препорукама из Коначног извештаја Посматрачке мисије ОДИХР.
Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић предложио је да се промене Закон о избору народних посланика, Закон о избору председника Републике, Закон о локалним изборима и Закон о Уставном суду.
На први поглед, можда, све делује у реду. Међутим, једна од кључних измена јесте да се у Закону о избору народних посланика омогућава да бирач може дати потпис за више изборних листа.
Власт на овај начин покушава да створи утисак да интензивно ради на побољшању изборних услова, међутим, главни проблеми и даље остају.
Тако се, рецимо, предлозима поменутих закона не решавају питања куповине гласова, која остаје један од најраспрострањенијих облика изборне злоупотребе, нарочито у мањим срединама. Не решава се ни проблем нетранспарентних бирачких спискова, укључујући сумње у постојање дуплих потписа, тзв. фантомских бирача. Такође, остаје отворено питање фантомских листа.
Ништа мање важан проблем представљају притисци на запослене у јавним предузећима, који су годинама изложени уценама, претњама губитком посла и обавезама да прикупљају сигурне гласове или присуствују СНС скуповима.
Поред тога, остаје и пробем батинаша на терену, који застрашују бираче данима пре, а посебно током изборног дана, када су задужени за стварање атмосфере страха око бирачких места, а по потреби и за физички обрачун са грађанима.
Симулација реформи
Адвокат Стефан Јањић из странке Србије центар за Нову каже да су ове измене закона типичан пример формалног испуњавања обавеза без стварне намере да се изборни процес унапреди.
“На папиру, власт може тврдити да поступа по препорукама ОДИХР, али у суштини избегава да се суочи са кључним проблемима који годинама урушавају поверење у изборе. Куповина гласова, манипулације бирачким списковима, присуство насилних структура на терену, као и системске уцене бирача, то су питања која захтевају политичку вољу и институционалну независност. Ни једно ни друго овим изменама није обезбеђено. Уместо тога, добијамо козметичке интервенције које не задиру у суштину проблема”, каже Јањић.
Саговорник Нове смарта да се на овај начин стиче утисак да је примарни циљ власти да међународној јавности пошаље поруку о наводном напретку и усклађивању са европским стандардима.
“Док се у пракси одржава постојећи модел контроле изборног процеса. Другим речима, ово није реформа, већ симулација реформе. Без јасних механизама за спречавање злоупотреба, без контроле бирачког списка и без заштите бирача од притисака, нема ни слободних избора. Све друго је покушај да се форма представи као суштина”, истиче Јањић.
Квази испуњења ОДИХР препорука
Сличног је мишљења и копредседница Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић која за Нову каже да је ово нови покушај да се под режимским условима деси оно што би СНС представио као квази исупуњење ОДИХР препорука.
“Циљ власти је да изгледа као да нешто ради, да формално испуњава препоруке ОДИХР-а, и да могу да комуницирају и ЕУ и међународним организацијама, као и својим бирачима како су изборни услови уствари у реду. Нису испунили главне препоруке попут формирања независног РЕМ-а, ревизија бирачког списка се још увек није десила. Они тумаче формирање Комисије као да је тај посао готов, не ради се на спречавању злоупотребе јавних функција и јавних ресурса у кампањи, али ће се зато злоупотребити ОДИХР препоруке које су формулисане као нешто што треба размотрити да се омогући још лакше цветање фантомских листа. Иако је СНС то добро радио и до сада, а неће се решити злоупотреба мањинских листа прецизирањем критеријума за одређивање статуса националне мањине”, наводи Ђорђевић и истиче:
“Предлози закона су донекле слични онима које је некадашња Владина радна групе за испуњавање препорука ОДИХР-а након децембарских избора 2023. године припремила, па смо тада инсистирали да се процес врати у Народну скупштину кроз формирање Радне група за унапређење изборних услова. Пошто су ту Радну групу напустили представници цивилног друштва и опозиције, након опструкције режима, било је очекивано да ће у “мрдићевском маниру” ове законе да предложи неки посланик СНС. Иначе, основни проблем је што ови предлози закона, да би испунили ОДИХР препоруке, треба да буду усаглашени у инклузивном процесу где седи и опозиција и цивилно друштво.”
Јалов покушај да се легализује изборна крађа
Потпредседница ССП Мариника Тепић оцењује да је „ово блед и јалов покушај да се легализује даља изборна крађа режима и СНС картела браће Вучић“.
„Узели су само пет од 25 препорука ОДИХР-а и то оних које суштински не утичу на организовану груоу крадљиваца избора за власт. Кључни проблеми остају потпуно нетакнути: куповина гласова и изборна корупција, паралелни бирачки спискови, функционерска кампања, РЕМ, медији, батинаши наравно“, наводи она за Нова.рс.
Сигурна је, како додаје, да им „овај преварни покушај неће поново успети“.
„На то свакодневно упозоравамо наше пријатеље из Европске уније, са доказима како се избори у Србији краду још много пре изборног дана. И зато ћемо непрестано инсистирати на усвајању свих 25 ОДИХР препорука за изборне услова, а нарочито на њиховој примени. Без њихове пуне примене, избори ће сасвим извесно бити и изманипуласни, али и веома опасни у крајње физичком смислу за слободне грађане и посматраче, као и новинаре, јер су из циклуса у циклус све радикалнији и репресивнији“, закључује потпредседница ССП.
Дејан Бурсаћ, виши научни сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију за Нову каже да су ове измене изборних закона мач са две оштрице, са актуелним типом режима који се, како каже, у политикологији назива “хибридан”.
“То су режими који у начелу јесу демократије, имају демократска правила и демократске институције, али у оквиру њих се ауторитарно понашају, односно примењују бројне ауторитарне праксе. Сада видимо да ће измене закона, које су предложене у складу са препорукама ОДИХР и према међународној заједници, на папиру вероватно да изгледају добро, али ће у пракси да послуже за изборне манипулације”, каже Бурсаћ и додаје:
“Дакле, када ОДИХР каже „професионализујте бирачке одборе“, владајућа већина у Скупштини Србије предложи да се то уради кроз лиценцирање од стране Републичке изборне комисије неким странцима. У овом случају, ОДИХР-у то вероватно изгледа као добра идеја, јер ће гласове да броје лиценцирани људи. Ми, са друге стране, који познајемо ситуацију, знамо да ће то у пракси да се сведе на то да СНС одлучује ко може да буде у бирачким одборима преко РИК-а, односно да ограничава противницима режима учешће у бројању гласова, што је катастрофа. Не само за демократски процес код нас, него генерално за ову врло фрагилну политичку ситуацију”, истиче саговорник Нове.
Говорећи о могућности да један бирач подржи више изборних листа, Бурсаћ сматра да то на папиру изгледа “драматично инклузивно”.
“Али ми знамо да ће у пракси у Србији то да изгледа тако што ће чланови СНС-а да подржавају фантомске листе. Тако да, у овом типу режима се увек мора размишљати и о томе како ће у пракси бити злоупотребљено неко позитивно законско решење које на папиру можда изгледа океј. Ако само оцењујемо како нешто изгледа на папиру, ми се уствари нисмо одмакли даље од те дефиниције хибридног режима који глуми демократију у теорији, а у пракси је ауторитаран”, закључује Бурсаћ.
