25. марта ЦТВ је објавио чланак о његовој смрти уз медицинску асистенцију. Наслов је гласио: „Три дана пре медицински асистиране смрти, овај човек из Алберте размишља о свом ‘праву на смрт.’“

Чланак је детаљно описивао Малонијев избор музике за смртни тренутак, хвалио га као „хришћанина“ који се припрема за своје последње тренутке као „практиковање телесне аутономије“ и цитирао његове речи: „Бог забрањује самоубиство, али мислим да Он разуме.“

ЦТВ је такође напоменуо да Малони пролази тестове да се утврди његова подобност за донирање органа, а пријатељ је рекао: „Поштујем и ценим његове изборе, то је алтруистички.“ Његове болести – урођене катаракте, слепило и синдром Чарлса Бонета – биле су основа за одобрење еутаназије.

Малони је рекао: „Ако неко у мојој позицији може да живи, ја кажем: ‘Идем до краја.’ Ако имаш право да бираш да живиш, ја имам право да бирам да умрем. Реч је о аутономији и избору.“ Покушао је самоубиство 2024, а затим открио да у оквиру „Трацк 2 МАИД“ може затражити медицинску асистенцију за смрт. Први проценитељ му је одбио захтев, други је одобрио, а трећи је потврдио након евалуације квалитета живота.

ЦТВ је јасно сугерисао: његов живот није био вредан, а Канада је „добро урадила“ омогућивши му смрт.

Чланак критикује нове законе у Алберти који би штитили рањиве и суицидалне, уз Малонијеве речи: „Сви можемо бити рањиви у одређеној ситуацији… Не сматрам себе рањивим.“

Овај случај показује нормализацију самоубиства: Малони није био терминално болестан, могао је имати дуг живот, али је, као човек склон самоубиству, искористио проширена правила еутаназије.