Неке фабрике пелета су закључно с августом ове године већ достигле количине произведене током читаве 2025. године.
Упркос изузетно великој потражњи током ове године, тржиште пелета у Србији ушло је у грејну сезону без озбиљнијих поремећаја у снабдевању. Већина продајних места располаже довољним залихама, док домаћи произвођачи бележе рекордне резултате, изјавио је професор Шумарског факултета Бранко Главоњић.
Према подацима прикупљеним од трговаца, више од 90 одсто стоваришта и других малопродајних објеката редовно снабдева купце. На преосталим продајним местима, углавном мањим стовариштима у мањим срединама, на испоруку се чека највише седам дана.
Производња се, како је Главоњић рекао за РТС, одвија без већих тешкоћа, а поједине фабрике су већ током првих осам месеци ове године достигле количине произведене током целе 2025.
Колико кошта тона пелета
Најчешћа малопродајна цена пелета у Србији тренутно износи између 42.000 и 44.000 динара по тони, мада се на појединим стовариштима креће и до 48.000 динара.
Куповина непосредно од произвођача може бити повољнија, јер се фабричке цене, зависно од произвођача, крећу од 38.000 до 40.000 динара.
У понуди се налази и увозни пелет из Хрватске, произведен од храстовог дрвета и сертификован у највишој класи квалитета А1, чија цена достиже 50.000 динара по тони.
Више од 90 одсто пелета који се користи у Србији потиче из домаће производње, док се приближно десетина обезбеђује увозом. Ипак, због повећане потражње, увоз је ове године знатно порастао.
Током првих девет месеци у Србију је стигло око 46.600 тона пелета из иностранства, што је приближно 4.000 тона више него током целе претходне године.
У региону велике разлике у ценама
Цене пелета на тржиштима суседних и других европских земаља знатно се разликују. Према подацима које је изнео Главоњић, у Словенији тона достиже 530 евра, док се у Хрватској продаје за 410 до 430 евра.
У Босни и Херцеговини произвођачка цена износи приближно 325 евра по тони.
Црна Гора покушала је да ограничавањем цена заштити потрошаче, па је максимална малопродајна цена одређена на 250 евра за пелет друге класе, односно 270 евра за прву класу. Међутим, према Главоњићевој оцени, ова мера није дала очекиване резултате јер је довела до несташица на тржишту.
Око 200.000 домаћинстава користи пелет
Иако је потражња током године била изузетно висока, у октобру је почела да слаби у односу на септембар. Разлог је то што је највећи број домаћинстава већ набавио потребне количине огрева.
Главоњић очекује да ће се смањење тражње наставити и наредних недеља, под условом да не дође до значајнијих промена цена и доступности других енергената.
Према његовој процени, на пелет ће се ове зиме грејати око 200.000 домаћинстава у Србији, могуће и нешто више. Због тога би 2026. година могла да буде рекордна не само по домаћој производњи већ и по укупној потрошњи овог енергента.
Огревно дрво од 8.000 до 11.500 динара
За разлику од тржишта пелета, снабдевање огревним дрветом карактерише дугорочна стабилност, уз веома добру понуду.
Цене се разликују у зависности од подручја Србије, па се на југу огревно дрво може набавити за око 8.000 динара, док на северу достиже 11.500 динара.
Главоњић саветује купцима да приликом избора првенствено обрате пажњу на влажност дрвета, јер добро осушене цепанице обезбеђују квалитетније сагоревање. Уколико постоји могућност избора, предност би требало дати тврдим лишћарима.
Потрошачима је скренуо пажњу и на разлику између просторног и кубног метра, која често доводи до забуне приликом куповине.
Просторни метар представља запремину од једног кубног метра у којој су наслагане цепанице, укључујући празнине између њих. Насупрот томе, кубни метар означава запремину самог дрвета, без ваздушних простора.
Један кубни метар компактног дрвета приближно одговара количини од 1,4 просторна метра, што објашњава зашто је цена изражена по кубном метру виша.
Треба проверити декларацију
У Србији је на снази правилник којим су прописани технички услови за дрвна горива и обавезна контрола квалитета пелета на домаћем тржишту.
Главоњић је подсетио да свако паковање мора имати декларацију са подацима о производу, укључујући информацију о датуму спроведене контроле квалитета.
Број домаћих произвођача са сертификованим пелетом повећан је са 40, колико их је било у марту, на 46. Истовремено, број сертификованих иностраних фабрика чији се производи налазе на српском тржишту порастао је са осам на 11.
Према његовој оцени, контрола квалитета и јасно означавање производа омогућавају потрошачима поузданији избор, посебно у условима повећане понуде домаћег и увозног пелета.
(Време)
