Настављено је пребацивањем правосуђа и полиције у систем Косова.

Даље се ишло по споразумима о јавним предузећима, телекомуникацијама, преузимањем хидроенергетског система, катастра, пошта…

Позивни број +383 им је поклоњен а

Електросистем, Трепчу и Газиводе добили су онако успут.

Затим су српске судије постале део Уставног суда „Републике Косово” те је Србија признала документа која издаје „Царина Косова.”

Бриселским споразумом Србија је де факто признала независност Косова, тада је на северу изгубљена пуна аутономија коју смо до тада имали.

Изгубљена је судска, законодавна и извршна власт док је јужно од Ибра изгубљена и персонална аутономија.

Олимпијски комитет Србије прихватио је пријем Косова у Међународни олимпијски комитет.

Један наш кошаркаш тако је преузео историјску одговорност на себе, и остао упамћен као први човек који је омогућио да се наши спортисти такмиче против оних са КиМ.

На улицама Косовске Митровице већ две године нема аутомобила са ознаком „КМ.”

Баш у то време, омогућен је улазак у централну Србију аутомобилима с тзв. „РКС табЉицама.”

Укинуо се и динар, те су престале да важе личне карте издате ван Приштине.

Али зато су почели да важе косовски пасоши у централној Србији.

Косово је временом постало део свих међународних мултилатералних институција са свим аспектима независне државе, сем те њихове формалне шкработине на папиру.

Једине институције на КиМ које су до данас остале везане за Београд, су Универзитет и здравствени систем.

„Закон о странцима” који на снагу ступа 15. марта ове године, отвара низ правних проблема Србима који живе, раде или студирају на КиМ, а немају косовска лична документа.

Само у четири општине на северу Косова, 7.500 Срба из разних разлога не може да добије косовска документа.

Добијање тих докумената је нужност како би они опстали на својим огњиштима.

У преводу, они од марта месеца више неће моћи да живе у својим кућама, нити да пређу гранични прелаз.

Када се овај закон у овом облику примени, иста ситуација очекује Србе и у централном Косову, Метохији и Поморављу.

Шиптари више не морају да шаљу 50 наоружаних специјалаца на голорук народ, довољно је да пошаљу једног полицајца у цивилу.

Он ће тако, доктору који је дошао из Београда да оперише дете у Гњилану, написати казну и протерати га јер нема косовску лиценцу.

Најновије је ово админидминистративно-етничко чишћење Срба са КиМ без испаљеног метка…