YOU TUBE ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Најава: студентска листа и упозорења пред изборе
00:02:15 Почетак разговора: задржавања, телефони и испитивање
00:06:47 Инспектор са немачким заставама и питање о 26. октобру
00:12:24 Студентска листа: патриотско крило, кандидати и вета
00:16:51 Приче о куповини посланика: позив студентима да провере наводе
00:18:11 Контрола избора, бројање, гласање од куће и новинари
00:29:21 Остале опозиционе листе и подршка листи број три
00:31:36 Русија, Путин, нови избори, ЕУ и Косово и Метохија
00:40:42 Пут у Русију: враћен авион и задржавања на границама
00:48:11 Косово и Метохија, споразуми и помоћ студентима
00:53:23 Студентски скупови, навијачи, претње и инцидент у Нишу
01:05:33 Француска, миграције и завршна порука

„Поред њега је седео инспектор у цивилу, онако висок, набилдован момак, који је на раменима, на оба рамена, имао немачке заставе“, испричао је оснивач „Народних патрола“ Дамњан Кнежевић у интервјуу Дејану Петру Златановићу за YouTube канал „Србин.инфо – канал Центар“. Каже да је после повратка из Русије на аеродрому испитиван о политичким ставовима, подршци студентима и плановима за дан после парламентарних избора.

Кнежевић је у разговору недвосмислено подржао студентску листу и позвао грађане да за њу гласају у недељу, 25. октобра. Истовремено је изнео примедбе на њен састав, организацију изборне контроле и понашање појединих структура унутар студентског покрета. Нагласио је да примедбе износи како би се спречиле злоупотребе, а не да би грађане одвраћао од гласања.

Инспектор у цивилу са немачким заставама на оба рамена

Кнежевић тврди да је један од људи који су га испитивали на аеродрому носио мајицу са немачким заставама на оба рамена, на местима која описује као шевроне. Посебно наглашава да је тај човек, према његовом разумевању ситуације, поступао као службеник државе Србије.

Каже да му је тај детаљ био утолико упадљивији што су га истовремено испитивали о заставама на протестима и о томе зашто подржава студентски покрет у којем учествују и људи либералних и левих уверења.

Према његовим речима, немачке ознаке запазио је и један униформисани гранични полицајац. Када је враћен у просторију у којој су били граничари, тај полицајац је, како препричава, и сам питао да ли је могуће да инспектор на мајици има немачке заставе. Кнежевић понашање тог службеника описује као дрско, уз добацивање и подсмех. За другог човека каже да га препознаје са ранијих испитивања и догађаја на Јарињу.

Више од 50 задржавања од 2020. године

Кнежевић каже да је на границама задржаван од 2020. године и да је таквих случајева било више од 50. Наводи да се задржавања дешавају и када путује сам и када је са породицом, укључујући повратак са одмора.

Уобичајени поступак, према његовом опису, подразумева претрес, телефонски позив некога од службеника и чекање да буде пуштен. У појединим случајевима, каже, долазили су људи из различитих служби, а задржавање је трајало и по четири сата.

О последњем повратку из Русије наводи да му је полицајац пришао одмах након предаје пасоша и ословио га презименом. Кнежевић га је, како каже, питао како зна ко је он ако још није ни погледао документ.

Телефони, адвокат и страх од надзора

Према Кнежевићевом сведочењу, после слетања око 22.30 тражено је да оде у посебну просторију и остави мобилне телефоне. Томе се успротивио, а потом је затражио адвоката. Објашњава да је на крају био спреман да разговара и без адвоката, али није хтео да телефони остану ван његовог надзора. Тврди да је неколико минута ипак био без телефона. У једном делу разговора помиње око три, а касније око пет минута. Каже да су му после одбијања да разговара телефони враћени у кутији.

Као разлог за инсистирање да телефони остану уз њега наводи страх од постављања софтвера за надзор, помињући „Пегаз“. Истовремено изричито каже да не зна да ли је такав софтвер заиста инсталиран. Доказ о техничкој компромитацији телефона у интервјуу није представљен.

Наводи и да су му службеници говорили да страхују да ће их снимати. Он им је, према сопственом казивању, одговорио да га, ако сматрају да је нешто прекршио, процесуирају у прописаном поступку.

Седморица у просторији и питања о студентима

Кнежевић процењује да је у просторији било око седам људи. Претпоставља да су били из различитих организационих јединица, помињући БИА, криминалистичку полицију и послове тероризма и екстремизма. Не тврди да је њихов распоред службено проверио.

Сличан број људи и начин испитивања, каже, доживљавао је и пред ранија хапшења и скупове. Последњи разговор описује као политичко испитивање, са провокацијама и питањима да ли се „прекомандовао“ и зашто сада подржава „леве либерале“.

Одговарао је да подржава студенте који носе крстове, црквене и устаничке барјаке и заставе „Нема предаје“. Не прихвата да се власт представља као национална само зато што тако говори о себи. Ану Брнабић, Синишу Малог, Марка Ђурића, Томислава Момировића, Марка Чадежа и Александра Вучића наводи као људе чију политику не подржава и које, из свог идеолошког угла, сврстава међу либерале.

У том делу разговора износи и личне квалификације и препричава непроверене приче о приватном животу појединих јавних личности. Позива се и на тврдње неименованог америчког блогера о наводном довођењу малолетних лица током Гренеловог боравка у Београду и постојању снимка у поседу Русије. У препричавању помиње Синишу Малог и Ричарда Гренела.

Његов политички закључак је да одбацује оптужбу за идеолошку недоследност: студенте подржава због смене власти и присуства патриотски опредељених младих људи у покрету.

„Где ћеш бити 26?“ — питање о дану после избора

Посебно издваја питање где ће бити 26. октобра. Наглашава да га нису питали за изборни дан, 25. октобар, већ за дан после гласања.

„Ја сам одговорио: надам се да ћу да славим победу на улици“, рекао је.

Тврди да је затим упозорен да ће завршити у затвору ако буде чинио кривична дела. Одговорио је да свако ко чини кривична дела треба да буде процесуиран, укључујући људе које повезује са „Ћацилендом“ и за које тврди да су били или би могли бити наоружани.

Његове тврдње о оружју и будућим догађајима у разговору нису поткрепљене приказаним доказима. Кнежевић, међутим, каже да су питања о дану после избора и начин обраћања код њега појачали уверење да је изложен предизборном притиску.

Питања о Русији и заставама које тврди да није доносио

Кнежевић каже да су га испитивали код кога је био у Русији, с ким је разговарао и зашто је путовао. Наводи и да су га повезивали са појављивањем застава „Еспањоле“ у Пироту, Суботици и другим градовима у којима „Народне патроле“ имају људе.

Негира да је те заставе доносио. Помиње познанства и контакте у руским националним и навијачким круговима, али одбацује закључак да из тога следи да је он организовао појављивање сваке такве заставе у Србији. У разговору помиње и „Вагнер“, Империјски легион и „Двоглаве орлове“. Каже да „Народне патроле“ немају класично чланство и да њихове контакте чине људи из различитих средина, повезани пријатељствима, спортом, послом и активизмом.

Немачки утицај, литијум и критика служби

Инспекторову одећу Кнежевић повезује са широм политичком оценом да власт Александра Вучића пре свега спроводи немачке интересе. Као пример помиње литијум и тврди да су САД Немачкој оставиле значајан простор утицаја на Балкану.

Помиње и Вучићевог немачког саветника за којег каже да је плаћен из немачких извора и да се о томе расправљало у немачком парламенту. У овом интервјуу не изговара довољно јасно име да би се идентитет поуздано дописао.

Службеницима је, како препричава, супротставио и питања о безбедности у Србији: оружаним сукобима у шумама око Суботице, деловању наоружаних група и објектима у Новом Београду и Сурчину за које тврди да у њих поједини грађани Србије не могу да уђу. Део тих навода приписује разговорима са полицајцима. Сматра да су активности „Народних патрола“ допринеле да држава реагује на насиље дуж мигрантске руте.

Задржавање, притвор и последице по посао

Подсећајући на ранији поступак у којем су били притварани и он и Златановић, Кнежевић говори о одлуци апелације и могућности накнаде штете. Саговорници наглашавају да накнада није зарада, већ покушај да се надокнаде изгубљени приходи и последице притвора и јавног означавања.

Кнежевић каже да је изгубио пословне контакте зато што је у медијима представљан као терориста. Помиње и други период кућног притвора, који повезује са својим изјавама и упозорењима о изборима и миграцији.

„Ваша дужност је да ме заштитите, а не да ме не бијете“, препричава свој одговор службеницима који су му, према његовим речима, рекли да га неће тући.

Део сведочења о аеродрому	Шта Кнежевић наводи	Шта у интервјуу остаје непотврђено
Учесталост задржавања	Више од 50 случајева од 2020. године	Комплетна службена евиденција задржавања
Последње испитивање	Више службеника, политичка питања, задржавање око два и по сата	Њихови идентитети и организационе јединице
Немачке заставе	Ознаке на оба рамена инспектора у цивилу; примедба граничара	Фотографија, службена потврда и објашњење ознака
Мобилни телефони	Неколико минута ван његовог поседа	Да ли је приступано садржају или инсталиран софтвер
Дан после избора	Питање где ће бити 26. октобра и упозорење о кривичним делима	Службени запис разговора

Подршка студентској листи: „Ја ћу гласати за њих“

Кнежевић више пута понавља да подржава студентску листу, коју у разговору означава као листу број три. Позива и људе који су подржавали „Народне патроле“ да за њу гласају.

„Ја их подржавам. Ја ћу гласати за њих и позивам људе да гласају за њих без обзира на све“, поручио је.

Каже да не дају само јавну подршку већ и конкретну помоћ, у ономе што студенти од њих затраже. Наглашава да не руководе студентским покретом, не доносе његове одлуке и не желе да се намећу. Оцењује да је 25. октобар историјска прилика за легалну смену власти. Ипак, не сматра га коначним „даном Д“ после којег више нема политичке борбе. Упозорава да претерана тензија и очекивање да се све реши за једну ноћ могу да буду штетни.

Патриотски студенти, спољни утицаји и спорна вета

Кнежевић објашњава да су његови непосредни саговорници патриотски опредељени студенти. Сматра да су либералне и леве структуре својим студентима обезбедиле више организационе и материјалне помоћи него што је то учинио већи део националне интелигенције.

Као изузетке помиње професоре Мила Ломпара и Дејана Мировића, Дејана Петра Златановића, „Народне патроле“ и још неке активисте. Његов закључак је да су они који су остали по страни пропустили прилику да утичу на састав листе и сада не могу сву одговорност да пребацују на студенте.

Износи оцену да су унутрашњим тензијама допринели БНД и други спољни и домаћи актери који су желели контролу над покретом. То су његове тврдње; у разговору не представља доказе о обавештајном деловању. Не прихвата, међутим, тезу да је студентски покрет у потпуности преузет.

Похваљује студенте због вета на Ђокића и каже да су одбачени и кандидати повезани са невладиним организацијама, помињући број 28. С друге стране, избацивање Ломпара оцењује као велики политички губитак.

Кандидати из Косовске Митровице и меморандум о Косову

Посебно критикује то што, према његовим речима, нису прихваћени кандидати које су предложили студенти Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Разликује те предлоге од појединих професора истог универзитета које су предложиле друге средине.

Тврди да су сви кандидати које су предложили студенти из Косовске Митровице одбачени и најављује да ће о томе говорити подробније после избора. Као позитиван одговор патриотских студената издваја меморандум о Косову усвојен у Крагујевцу.

Препричава и посредно добијену информацију, преко професора Мировића, да је тај меморандум изазвао велико незадовољство код појединих представника Европске уније. У интервјуу за тај навод није наведен непосредни извор из ЕУ.

Шта му смета на листи, а кога издваја

Кнежевић студентску листу описује као идеолошки мешовиту, приближно подељену између различитих струја. Сматра да њен патриотски део има значајну тежину, а као позитивне примере помиње академика Радомира Саичића, Феђу Димовића и Дејана Бодирогу.

Јова Бакића издваја као некога ко му смета из идеолошких разлога, а Шошкића због ранијег политичког деловања. Ипак, не сматра да тих неколико имена оправдава одустајање од подршке целој листи.

Указује и на то да део кандидата није познат широј јавности, па ни њему. То види као двосекли мач: испуњава се захтев грађана за новим људима, али расте потреба да се провере њихова поузданост и отпорност на притиске.

Упозорење о куповини посланика и наводних десет милиона евра

Кнежевић износи информацију за коју каже да кружи политичким и пословним круговима: да је један бизнисмен припремио око десет милиона евра за придобијање будућих посланика студентске листе. Помиње понуде од 40.000 до 400.000 евра, а у једном примеру и пола милиона.

На Златановићево помињање Богољуба Карића не даје недвосмислену потврду идентитета, већ користи алузију „три младежа и два падежа“. Зато се наведени износи и намера не могу пренети као утврђено поступање именоване особе. У разговору нису показани документи, понуде или други докази о таквом плану.

Кнежевић тражи да студенти ту информацију провере и обезбеде да њихови кандидати не изневере грађане. Страх од посланичког прелетања наводи као један од главних разлога да се о поузданости кандидата разговара пре гласања.

Контрола бројања: упозорење о односу „30 према два“

Други велики део његовог обраћања односи се на бирачке одборе. Сматра да студентска листа на многим местима може остати са малим бројем својих представника, док власт, по његовој оцени, располаже људима са више различитих листа.

У разговору се помињу различити бројеви — од десетак до око 30 људи које повезује са режимом Александра Вучића, наспрам два или четири представника студената. То су његове процене и сценарији, а не проверен попис састава сваког бирачког одбора. Члан и заменик члана бирачког одбора немају истовремено право гласа у одлучивању: закон предвиђа да заменик гласа када је члан одсутан. rik.parlament.gov.rs

Посебно упозорава на затварање бирачких места и бројање. Као могућу злоупотребу описује накнадно обележавање додатног броја на важећем листићу, како би се он приказао као неважећи. Тражи пажљиво праћење материјала и координацију контролора са мобилним тимовима.

Гласање ван бирачког места и улога независних новинара

Кнежевић сматра да је недовољно покривено гласање људи који због здравља, инвалидитета или других законских разлога не могу да дођу на бирачко место. Страхује да представници студената неће моћи да напусте своја места и истовремено прате одлазак повереника код тих бирача.

Предлаже да правници испитају законите могућности праћења тог поступка, а да независни новинари, мобилни тимови и изборни штабови размењују обавештења о времену и месту одласка. Новинарима би, по његовој замисли, требало обезбедити превоз и возаче како би могли да обиђу више локација.

Према правилима које објављује РИК, гласање ван бирачког места спроводе три повереника предложена од различитих овлашћених предлагача, од којих најмање један мора бити представник опозиционе листе. Кнежевићев предлог о новинарима не значи да новинарска легитимација сама по себи даје овлашћења члана бирачког одбора или акредитованог посматрача. rik.parlament.gov.rs

Зашто је предлагао две студентске и једну мањинску листу

Кнежевић преузима одговорност за ранији предлог да студенти изађу са национално и грађански профилисаном листом које би наступале заједно, подржавале једна другу и делиле исту политичку борбу. Каже да ту идеју не треба приписивати професору Мировићу.

Сматра да би тако било више контролора, мање изгубљених гласова и простора да на различитим листама буду људи попут Ломпара и Ђокића. Помиње и трећу, мањинску студентску листу која би окупила Нови Пазар и друге мањинске средине.

У том сценарију види могућност за шест представника повезаних са студентским покретом. Његова рачуница о око 20 мањинских мандата на које би власт могла да рачуна представља политичку прогнозу, а не унапред загарантован број места. Двадесет од 250 посланика износи осам одсто скупштинских места. Подвлачи да тај предлог сада није спроведен и да подржава постојећу студентску листу. Примедбе износи да би се, како каже, поправило оно што још може да се поправи.

Изборни ризик који издваја	Његова оцена	Предлог или порука
Непознати кандидати и прелетање	Упозорава на могуће понуде новца будућим посланицима	Проверити информације и поузданост кандидата
Мали број контролора	Процењује неравнотежу у корист људи повезаних са влашћу	Координација контролора, штабова и мобилних тимова
Бројање после затварања	Страхује од претварања важећих листића у неважеће	Пажљив надзор материјала и бројања
Гласање код куће	Страхује да студентски представници неће пратити све тимове	Законито посматрање и новинарско извештавање
Разбијање кутија и инциденти	Подсећа на искуства са Косова и Метохије и локалних избора	Полиција да заштити бирачка места и реагује на насиље
Проглашење победе и окупљања	Очекује покушај власти да наметне сопствени резултат	Пратити позиве студената и подржати проверљиве резултате

Листа број осам и „Европска Србија“

О осталим опозиционим листама Кнежевић говори различито. Сматра да је листа број осам политички добро одиграла у кампањи и да може привући део људи разочараних одсуством Ломпара са студентске листе. Каже да њени представници могу знатно да помогну, али и да покваре исход, зависно од поступака после избора.

О „Европској Србији“ има изразито негативно мишљење. Тврди да има комуникацију са влашћу под утицајем својих партнера из Европске уније. Признаје да људи чијим намерама не верује могу постојати и на листи број осам и на студентској листи. Ипак, његов коначан избор остаје подршка студентима: не сматра да бира „мање зло“, већ да гласа за уклањање постојеће власти.

Изборна ноћ није крај политичке борбе

Похваљује намеру да се грађани окупљају у више градова Србије, а не само на једном месту. Процењује да студентски покрет може показати знатно већу подршку од присталица власти у „Ћациленду“. Бројеви које помиње за Београд, Нови Сад, Чачак и Ужице јесу његова очекивања, не подаци о већ одржаним скуповима.

После избора очекује прегруписавање политичке сцене. Сматра да су студенти ослабили и власт и стару опозицију, да ће неке странке нестати и да постоји простор за нову патриотску опцију, у којој као важну личност види Ломпара.

Предвиђа и нове изборне циклусе. Ако власт опстане, очекује нове парламентарне изборе после Експа; ако студенти формирају власт, сматра поштеним да после прелазног периода и нових услова уследе нови избори, приближно у року од годину дана. То су његове политичке прогнозе.

Европска унија, референдум и Косово и Метохија

Кнежевић каже да није за улазак Србије у ЕУ, али јесте за сарадњу. Позитивно оцењује став који приписује студентској листи — да се грађани о односу према ЕУ изјасне на референдуму. Сматра то поштенијим од политике „Европска унија нема алтернативу“, коју приписује власти и прозападној опозицији.

О Косову и Метохији, саставном делу Србије под окупацијом албанских сепаратиста, каже да од студената очекује поштовање Устава и ревизију потписаних споразума. Не сматра разумним захтев да сада обећавају слање војске.

„А они ако буду изиграли то, ми ћемо бити на улици“, поручује, најављујући да подршка студентима не значи одустајање од будуће критике и политичког притиска.

Златановић отвара и питање начина на који се гласање Срба са Косова и Метохије приказује у изборним евиденцијама. Кнежевић то повезује са последицама Бриселског, Вашингтонског и Охридског споразума и захтева одговорност Вучића и Ивице Дачића.

Тврди да је број Срба у покрајини драматично смањен, помињући сопствену процену од око 50 одсто у односу на време када је тамо живео и студирао. У интервјуу не наводи статистичку серију која би тај проценат потврдила.

Позива полицију да не дозволи ломљење кутија и застрашивање бирача. Као упозорење помиње искуства из Косовске Митровице 2013. године и каснијих локалних избора.

Подршка Русији и примедба на Путинову изјаву

У делу о Русији Кнежевић раздваја подршку руском народу и држави од некритичког односа према свакој изјави руског руководства. Каже да га је једна Путинова изјава о ситуацији у Србији разочарала и да је то отворено пренео руским пријатељима: ако се Москва позива на немешање у унутрашња питања, онда и изјаве које утичу на српску јавност имају политичку тежину.

Истовремено одбацује подсмевање Путину и нападе на Русију преко „Народних патрола“. Сматра да су њени ставови о Резолуцији 1244 и територијалном интегритету Србије важни и да то не треба заборављати. Каже да су скупове подршке организовали због руског народа, војске и становништва Донбаса, као и због противљења српским гласовима против Русије у УН и могућим санкцијама. Његова оцена рата и територијалних питања преноси се као његов политички став.

Тврди да су због тог деловања изгубили значајан део присуства на друштвеним мрежама, укључујући велике Facebook групе, од којих за једну наводи око 360.000 људи. Сматра да су тиме претрпели велики медијски удар. Русију описује као обновљену велику силу и каже да без јаке Русије не види ни јаку Србију. Желео би да Москва активније одговори на утицај других сила у Србији и другим земљама, уместо да препушта простор за настанак антируских институционалних структура.

Задржавали га и у Русији: лет који се вратио у Београд

Кнежевић описује и одлазак у Москву. Каже да је пре полетања у Београду задржан и претресен, да је авион потом због напада дроновима и немогућности слетања кружио на путу ка Русији и вратио се у Београд. После повратка је, тврди, поново претресан и питан где је био, на шта је одговорио да је био у ваздуху.

Наводи још једно задржавање пред следећи покушај путовања, али наглашава да су поједини гранични полицајци били коректни, чак и наклоњени студентском покрету. Његова критика није усмерена на сваког полицајца.

По доласку у Русију задржани су и он и његов пријатељ Илија Вуксановић. Сматра да је то могло бити последица обавештења из Србије. Као сличан случај препричава раније искуство професора Дејана Мировића, којег су позвали руски парламентарци, а који је потом такође чекао на граници. То објашњење о улози српских служби у интервјуу није потврђено документом.

Контакти у Русији и одговор граничарима

Кнежевић каже да је овога пута путовао приватно, у посету пријатељима, кумовима и познаницима, а да је раније имао и званичне посете. Граничарима је, како препричава, показао своје појављивање на руској телевизији, фотографије са скупова и податке о себи на сајту „Миротворац“.

У том контексту помиње Константина Малофејева, Александра Дугина, „Двоглаве орлове“ и представнике АфД-а. Каже да га у Русији саслушају и да је на једној телевизији имао прилику да уживо критикује Вучићев режим и продају оружја које стиже у Украјину.

Није присталица тога да се односи са Русијом своде на поједине функционере. У разговору се помиње и Александар Вулин као симбол једног дела тих веза, док Кнежевић тврди да и ван тог круга има могућност да пренесе ставове људи које представља.

Подршка Љубомиру Стефановићу упркос ранијим неслагањима

Кнежевић више пута изражава подршку Љубомиру Стефановићу, повезаном са каналом „Славија инфо“, поводом поступања према њему које описује као сурово и политички мотивисано. Сматра да је недопустиво да се због објављеног мишљења некоме упада у кућу и да се уклања из јавног простора.

Каже да су се дуго познавали, још из периода студирања у Косовској Митровици, али да су имали и озбиљна неслагања. Наводи да Стефановић њега није подржао у најтежем тренутку, али да су касније приватно разговарали и да то не мења његов став о садашњем случају. Стефановића сматра искреним противником Вучићевог режима и поручује да му даје подршку и сада, као и приликом ранијег малтретирања.

Претње, страх од новог хапшења и порука о одговорности државе

Кнежевић каже да добија претње и да је испитиван и поводом студентских графита у Сурчину, чије су фотографије објављене на Telegram каналу „Народних патрола“. Поновљено испитивање више службеника доживљава као образац који је раније претходио хапшењима.

Тврди да нема непријатеље ван политичког активизма и да би евентуални напад на њега на улици повезао са државним структурама. Поручује да би се у случају напада бранио. То је његова процена сопствене угрожености, а не утврђен идентитет будућег нападача. Истиче да неће самовољно предузимати акције у име студената. Он и „Народне патроле“, каже, учиниће оно за шта им се студенти обрате, без наметања руководеће улоге.

Скупови, утакмице и навијачи: не подизати панику

Златановић у разговору отвара питање више истовремених догађаја: студентског скупа на Славији, митинга СНС-а у хали „Ранко Жеравица“, фудбалске утакмице на стадиону Црвене звезде и кошаркашког дербија у Арени.

Кнежевић каже да нема службену комуникацију са организованим навијачима, али има познанства са људима блиским навијачким круговима. Уверен је да организоване навијачке групе неће нападати студенте. Да ли ће им помагати, каже, зависи од њих самих.

Позива да се не ствара паника и не изазивају непотребни сукоби. Помиње скандирања подршке студентима на утакмицама и своја сазнања о односу навијачких трибина према учесницима СНС скупова. То су његове информације и очекивања, не гаранција понашања сваког појединца.

Критикује део зборова грађана, у којима види леве и неолибералне структуре које, по његовом мишљењу, непотребно улазе у сукобе са патриотским активистима и навијачима. Тврди и да су службе покушавале да изазову сукобе „Народних патрола“ са навијачима.

Ниш, застава Ратка Младића и напад на малолетника

Говорећи о инциденту у Нишу, Кнежевић каже да су студенти добро поступили када су раздвојили сукобљене учеснике. Међутим, замера што се, према његовом виђењу, нису накнадно јасно огласили о нападу старијег учесника скупа на малолетника.

Наводи политичке везе људи које сматра одговорним за напад, помињући ПСГ и ранију повезаност једног актера са албанском странком. То у разговору није поткрепљено документацијом. Сматра да је полиција привела погрешну страну и износи сумњу да је инцидент искоришћен за политичко представљање младих учесника.

За заставу са ликом Ратка Младића каже да у том тренутку није сматрао да јој је место на скупу, али брани право младих који су је понели и описује их као патриотски опредељене учеснике студентских протеста. Лично изражава поштовање према Младићу и подсећа на раније графите и подршку коју су он и његови сарадници пружали Младићу и његовој породици.

Препричава одговор београдских студената да не желе да повећавају тензије са нишким пленумима. Он тај аргумент не прихвата: сматра да заштита малолетника и осуда напада морају имати предност над унутрашњим односима покрета.

Миграције, Француска и тврдња о 250.000 личних карата

У завршном делу интервјуа Златановић отвара питање протеста и насиља у Француској, као и различитог полицијског поступања према учесницима. Кнежевић одговара критиком неолибералног капитализма и миграционе политике.

Говори о снимцима нереда које је поделио на Instagram-у, сопственом боравку у Француској 2015. и страху да би Србија могла да доживи сличне проблеме. Предвиђа јачање националних и десних странака у Француској и Немачкој.

Своје противљење доласку миграната формулише изразито оштро, а као примере наводи уништавање радњи, насиље и паљење историјских здања. Из тих појединачних примера не може се утврђивати понашање читавих етничких или мигрантских заједница. Понавља тврдњу да је око 250.000 људи добило личне карте, помињући држављане Непала, Индије и Турске, и тражи да се студенти о томе јавно изјасне.

Кнежевић подсећа и на раније активности „Народних патрола“ у вези са мигрантском рутом, ковид мерама, скуповима подршке Русији и противљењем „Европрајду“. Сматра да су тиме показали доследност својих уверења и позива људе који су их у тим акцијама подржавали да сада гласају за студенте.

Завршна порука: примедбе остају, али сада гласање за студенте

На крају Кнежевић поново издваја три опасности: куповину посланика после избора, неравнотежу у изборној контроли и недовољно праћење гласања ван бирачког места. Позива студенте да те проблеме провере и да заштите гласове, а новинаре да помогну извештавањем.

Каже да је спреман да испуни оно што је од њега затражено и да додатно помогне ако му се обрате. Истовремено понавља подршку Љубомиру Стефановићу и забринутост за своју породицу, сараднике и друге људе који се супротстављају власти. Његова завршна политичка порука је да ће се о међусобним примедбама и одговорностима расправљати после, а да сада грађани треба да изађу и гласају за студентску листу.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић