На овај раскорак између свечаности на Каблару и рушења на Газиводама упозорио је др Марко Јакшић, један од оснивача покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина”, који и даље живи у Зубином Потоку. У изјави за Јутјуб канал „СМС Ливе ТВ” и портал „Србин.инфо”, Јакшић је оценио да је реч о политичкој катастрофи за Србе у Ибарском Колашину. Према његовим речима, рушење хотела „Језеро” није издвојени имовински спор, већ део ширег притиска чији је циљ промена власништва, етничке слике и политичке стварности око стратешки важног језера.

„Газиводе су капитални објекат Србије”

Јакшић је нагласио да је хидросистем „Ибар–Лепенац”, укључујући језеро Газиводе, изградила Србија и да је највећи део кредита узетог код Париског и Лондонског клуба отплатила управо Република Србија. Он је подсетио на преговоре у Бечу 2007. године и навео да је тадашњи министар финансија Млађан Динкић био спреман да даљу отплату преузме Приштина, али да се томе успротивио тадашњи председник Владе Војислав Коштуница. Према Јакшићевим речима, Србија је до 2012. године измирила целокупне обавезе према повериоцима, због чега има не само имовински интерес већ и право учешћа у управљању хидросистемом.

– Александар Вучић не жели да прихвати ту чињеницу и не жели да се бори за овај капитални објекат наше државе. Да би опстао на власти, он се одриче онога што је власништво Републике Србије. Његова владарска фотеља важнија му је од Газивода – поручио је Јакшић.

Он је додао да се приближно четири и по километра хидросистема, према Рибарићу, налази на неспорној територији централне Србије. Управо та чињеница, према његовом тумачењу, даје Београду снажан правни, привредни и политички основ да захтева учешће у управљању целим системом. Јакшић сматра да Вучићева власт ту основу намерно не користи, јер би озбиљна одбрана српске имовине угрозила политику уступака коју је Београд прихватио према Приштини.

Од обећања „Газиводе не дамо” до рушења српских објеката

Вучић је 4. априла 2016. године, приликом обиласка Газивода, поручио да Србија не може и неће да одустане од хидросистема од стратешког значаја за опстанак Срба. Тада је рекао да се оно што је Србија градила не може одузети „једним потписом” и подсетио да је у Бриселу изговорио: „Причајте шта хоћете, али Газиводе не дам.” У истом обраћању наведено је да се 90 одсто капацитета хидросистема налази у општини Зубин Поток и да воду са Газивода користи око 600.000 Албанаца. Званична изјава Владе Србије из 2016. године

Десет година касније, радници „Ибар–Лепенца” и тешка механизација руше српске објекте уз асистенцију полиције, док Београд одговара претежно саопштењима. Према Јакшићу, Вучићева некадашња порука није произвела ни политичку ни правну заштиту српске имовине. Он зато поставља питање шта је остало од речи „Газиводе не дамо” ако албанске сепаратистичке власти одлучују ко сме да остане на језеру, који ће објекти бити срушени и чија ће документација бити призната.

Вучићево обећање из 2016.	Стање у јулу 2026.	Последица
„Газиводе не дамо”	Срушени хотел, куће и викендице Срба	Имовина остаје без стварне заштите Београда
Србија тражи расправу о власништву	„Ибар–Лепенац” једнострано проглашава земљиште својим	Судски спорови не заустављају рушење
Газиводе су стратешки српски ресурс	Приштина преузима потпуну управу на терену	Срби губе положај око језера
Београд обећава заштиту Срба	Реакције се своде на саопштења	Приштинске власти настављају акцију

Хотел срушен пре судског рочишта

Породица Јакшић покренула је грађански поступак против „Ибар–Лепенца”, поднела кривичну пријаву против директора тог предузећа Фарука Мујке и затражила привремену меру којом би било забрањено рушење или мењање стања на терену до окончања спора. Рочиште поводом привремене мере заказано је за 12. август, али је хотел срушен 30. јула, пошто су радници у раним јутарњим часовима изнели ствари, оградили комплекс траком и око 10.30 часова започели рушење. Извештај КоССева о рушењу и судском поступку

Адвокат Драгутин Ненезић оценио је да је целокупан поступак од почетка вођен изван редовног судског поступка. Према његовом тумачењу, „Ибар–Лепенац” је, уколико је желео исељење, морао најпре да покрене судски поступак, добије извршну одлуку и омогући право на жалбу. Он је указао и на могућност да је суд већ прихватио захтев за привремену меру, што би значило да је предузеће могло поступити супротно судској одлуци.

С друге стране, Фарук Мујка тврди да је земљиште у потпуности власништво „Ибар–Лепенца”, да је поступак експропријације завршен 1973. године и да породица није одговорила на ранија упозорења. Вршитељка дужности министра животне средине албанских сепаратистичких власти у Приштини, Фиторе Пацоли саопштила је да је на подручју Газивода до сада срушено 17 објеката и најавила да ће се акција наставити „без компромиса”. Наводи „Ибар–Лепенца” и приштинских власти

„Наше време је дошло, ми рушимо”

Чланови породице Јакшић изнели су супротну верзију догађаја. Јордан Јакшић је рекао да је породица на стварању мотела и плаже радила три деценије и да је тражену документацију предала још прошле године. Према његовим речима, његов син и зет затечени су у креветима док су наоружани полицајци улазили у објекат, а породици потом није било дозвољено да учествује у изношењу покретне имовине.

Александар Јакшић тврди да полицајци нису желели да погледају документацију о судском поступку и да им није показана судска одлука која би представљала основ за рушење. Он је за КоССев навео да је, када је затражио судску одлуку, добио одговор: „Наше време је дошло, ми рушимо.” Полиција је одбацила да је њен припадник могао изговорити такву реченицу и саопштила да она не изводи рушење, већ само пружа помоћ другим установама. Сведочења Јордана и Александра Јакшића и одговор полиције

Марко Јакшић је у интервјуу за „Србин.инфо” нагласио да је објекат породице Јакшић подигнут на земљи коју они сматрају својом дедовином. Он је рушење пре судског рочишта описао као „силнички и безобразан напад”, тврдећи да се из понашања полиције види да судски поступак није имао никакво дејство на одлуку да хотел буде уклоњен. Посебно је истакао реченицу о „доласку нашег времена”, јер у њој види политичку и етничку поруку, а не само спровођење једне имовинске одлуке.

ЕУ захтевала обуставу, Приштина наставила рушење

Канцеларија Европске уније у Приштини још 22. јула изразила је жаљење због претходног рушења 11 објеката на Газиводама, наглашавајући да су власници у остављеном року већ покренули судске поступке. ЕУ је затражила хитну обуставу свих даљих рушења, принудних исељења и преузимања имовине док се не разјасне питања законитости поступка, сразмерности, имовинских и људских права и делотворне правне заштите.

Европска унија је посебно упозорила да неповратне мере, попут рушења, спроведене док трају судски поступци и док је власништво спорно, отварају озбиљна питања владавине права. Такође је наведено да улога полиције у таквим операцијама мора остати строго унутар законских овлашћења и бити заснована на јасним одлукама надлежних установа. Упркос том захтеву, хотел „Језеро” срушен је осам дана касније. Целокупно саопштење ЕУ и реакције међународних представника

Мисија ОЕБС-а је поручила да се свака мера која погађа имовинска права мора спроводити у оквиру закона и уз потпуно поштовање поступка. Немачка амбасада нагласила је да је дубоко забринута, док је британска амбасада посебно издвојила извештаје да се рушења спроводе док судски поступци још трају. Све три реакције захтевају доследну примену истих правила на све нелегално подигнуте објекте, без етничке или територијалне изузетности.

Пет организација цивилног друштва са севера Косова и Метохије — ИнТЕР, ЦАСА, Нова друштвена иницијатива, АЦДЦ и АКТИВ — затражило је да тужилаштво, Полицијски инспекторат и Министарство животне средине испитају рушење. Оне тврде да су прекршене уставне и законске процедуре и да су полиција и инспекција стављене у службу самовољног поступања „Ибар–Лепенца”. Захтев пет организација за покретање истраге

Јакшић: Присуство Кфора и Еулекса није зауставило рушење

Марко Јакшић је подсетио да су представници међународних мисија били присутни на терену, али да њихово присуство није зауставило рушење. Он је то протумачио као прећутну помоћ приштинским властима, иако само присуство посматрача не доказује да су они непосредно учествовали у уклањању објекта. За Јакшића је, међутим, пресудно то што је рушење настављено и после јавних упозорења ЕУ, без делотворне међународне препреке.

– Имали смо изјаву европских представника да Приштина престане да руши српске објекте на Газиводама. Нажалост, од тога није било ништа. Напротив, представници међународних мисија били су присутни, а објекат је срушен – навео је Јакшић.

„Београд може да брани Газиводе, али то неће”

Јакшић тврди да Србија има и техничке могућности да заштити своје интересе око Газивода. Према његовој замисли, изградњом нове акумулације и хидроелектране узводно од постојећег система, у близини Рибарића и села Батраге, могла би да промени однос снага и учини приштинско преузимање хидросистема неисплативим. Тај предлог представља Јакшићево политичко и стручно становиште, а не званичан пројекат државе Србије.

Он је подсетио и да је приликом стварања језера расељено више хиљада Срба из Ибарског Колашина. Према његовим речима, многе породице нису добиле одговарајуће куће или станове, већ су се раселиле према Крагујевцу, Смедереву и другим деловима централне Србије. Зато се, како је рекао, на весељима у Зубином Потоку и даље пева: „Колашине, шта дозволи, да по теби чамац плови; чамац плови и бродови, одреше се соколови.”

Од рушења на Газиводама до весеља на Каблару

Истог дана када је хотел „Језеро” срушен, Вучић је на Каблару отворио стаклени видиковац на 879 метара надморске висине. Рекао је да платформа може да издржи и до 150 тона, да ће улазница коштати 500 динара и да би улагање требало да се исплати за годину дана. Према објављеним подацима, за ширу туристичку инфраструктуру тог подручја издвојено је око милијарду динара. Извештај са отварања видиковца на Каблару

– Док Срби овде страдају, док се руше хотел, викендице и куће, уз најаву да ће рушења бити настављена, политичка врхушка у Србији, оличена у Александру Вучићу, бахати се и весели над погромом који доживљавају Срби – оценио је Јакшић.

Према његовим речима, слика багера на Газиводама и свечаности на Каблару најбоље показује однос власти према Србима у јужној српској покрајини. Он је подсетио на стихове Ђуре Јакшића о ћутању Београда пред страдањем сопственог народа, оцењујући да се иста историјска срамота сада понавља. Јакшић је изричит да без одласка Александра Вучића са власти неће престати притисак на Србе на Косову и Метохији.

Захтев за седницу Савета безбедности УН

Јакшић сматра да је најмање што је Београд морао да учини захтев за хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација. Уместо тога, реакција државе свела се на саопштења Канцеларије за Косово и Метохију и изјаве у којима званичници понављају да Приштина жели да протера Србе. Такве изјаве, према његовој оцени, немају вредност ако иза њих не стоје конкретне дипломатске, правне и политичке мере.

Посебно је критиковао изјаву Милоша Вучевића да албанске власти намеравају да етнички очисте простор Косова и Метохије од Срба. Јакшић је оценио да је власт тиме само саопштила оно што Срби на терену већ годинама гледају, али без намере да тај процес заустави. Устав Србије, подсетио је, обавезује државне органе да штите грађане и имовину на целокупној државној територији.

Јакшић: Француско-немачки план поништио политику повлачења признања

Јакшић се осврнуо и на тврдње Београда да је 25 држава повукло признање једнострано проглашене независности Косова. Он је поставио питање какву вредност имају дипломатска повлачења признања уколико Косово и Метохија у међувремену остане без Срба. Такође је изнео оцену да су бројна повлачења остварена уз утицај Русије, док је Београд прихватањем француско-немачког плана поништио велики део тих дипломатских резултата.

– Увек је велика риба гутала малу. Само овде мала риба, самопроглашена република Косово, гута велику рибу која се зове држава Србија. За време ове власти поништили смо два века наше историје, почев од Првог српског устанка – поручио је Јакшић.

Он је оптужио власт да је између сопствених положаја, привилегија и личног богаћења, с једне стране, и патње народа, с друге, изабрала очување власти. Према његовој оцени, политика уступака није последица немоћи Србије, већ одлуке режима да не угрожава односе са западним покровитељима приштинских власти.

Где је била Српска листа?

У завршном делу разговора Јакшић је говорио о понашању Српске листе и њених представника у Зубином Потоку. Он је навео да се градоначелник Милош Перовић, председник локалне скупштине Немања Јакшић и грађевински инспектори нису појавили на месту рушења. Према његовим речима, локални функционери били су дужни да присуствују, затраже увид у правни основ или бар покушају да одложе рушење до судског рочишта.

Јакшић је изнео тврдњу да су представници Српске листе својим познаницима говорили да им је из Београда поручено да се не мешају и да „не таласају”. На Златановићево питање да ли под Београдом мисли на Александра Вучића и власт, Јакшић је одговорио потврдно. Он тврди да су локални функционери добили препоруку да не долазе на терен и не усложњавају односе са приштинским властима.

– Док су претходно рушили 11 викендица, локални функционери Српске листе седели су по кафићима и мирно посматрали шта се догађа. Сада се нису појавили ни када је рушен хотел „Језеро” – рекао је Јакшић.

Од вековних кућа траже грађевинске дозволе

Јакшић је упозорио да „Ибар–Лепенац” сада тражи документацију и од становника села Резала, Коваче и других насеља Ибарског Колашина. Према његовим речима, од појединих породица траже се грађевинске дозволе за куће подигнуте пре стотину и више година, када таква врста документа није ни издавана. Он у томе види припрему за нови талас рушења и потискивања српског становништва са простора око језера.

На крају је подсетио на османски попис области Бранковића из 1455. године, тврдећи да у њему на ширем простору Ибарског Колашина, Дренице, Метохије и према Рашкој није забележена ниједна албанска породица. Јакшић је навео да се тај попис може проверити у грађи Српске академије наука и уметности и да сведочи о вишевековном трајању Срба на овом простору.

Рушење хотела „Језеро” зато, према Јакшићу, није само спор о једној парцели и једном објекту. Оно је део ширег процеса у којем приштинске власти силом мењају стање на терену, док Београд својим ћутањем и пасивношћу оставља Србе без делотворне заштите. У истом дану, багери на Газиводама и трубачи на Каблару постали су, по његовој оцени, најпотпунија слика Вучићеве политике према Косову и Метохији.

Извор: Србин.инфо