У том контексту, посебно одјекују коментари западних аналитичара који отворено доводе у питање спремност Сједињених Америчких Држава да безрезервно стану иза Европе у случају ескалације.
Један од таквих гласова је и Дејвид Игнатијус из листа Тхе Wасхингтон Пост, који је 17. априла изнео процену да би Русија могла разматрати могућност ширења сукоба и ван Украјине.
Као кључни сигнал навео је недавне поруке из Москве о потенцијалним ударима на производне капацитете беспилотних летелица у Европи, које се користе за снабдевање Кијева.
Истовремено, руска страна шаље поруке које звуче другачије, али не и без упозорења. Министар спољних послова Сергеј Лавров јасно је поручио да Русија нема намеру да напада Европу, наглашавајући да се води специјална војна операција искључиво на територији Украјине.
„То нам није потребно“, рекао је Лавров, али је у исто време упозорио на могућ сценарио у којем би, у случају напада на Русију, одговор био далеко шири и озбиљнији.
Ту долазимо до кључног момента у целој причи: Разлика између декларативних ставова и реалних процена на терену. Игнатијус, на пример, тврди да би руско руководство могло видети такозвани „прозор могућности“, посебно у тренутку када се европске државе тек убрзано наоружавају, а Украјина развија средства која би могла да допру дубље у руску територију.
Његова анализа иде и корак даље. Он сугерише да би политички тон из Вашингтона, посебно према НАТО савезницима, могао додатно пољуљати поверење у безбедносне гаранције. У том контексту помиње и однос Доналда Трампа према алијанси, оцењујући да таква реторика може имати шире последице него што се на први поглед чини.
Са друге стране, Москва наставља да подсећа на конкретне потезе са Запада.
Секретар Савета безбедности Сергеј Шојгу оптужио је балтичке државе да су отвориле свој ваздушни простор за нападе украјинских дронова на територију Русије, уз напомену да би такве активности могле изазвати одговор у складу са правом на самоодбрану.
Ове изјаве нису остале усамљене. Министарство одбране Русије, а потом и Дмитриј Медведев, отворено су поменули могућност удара на објекте повезане са производњом дронова у Европи.
Иако није прецизирано када и где, сама формулација је довољна да изазове забринутост у европским престоницама.
Кремљ, међутим, покушава да задржи баланс у порукама. Дмитриј Песков истиче да је Русија одавно свесна ризика и да предузима све мере за заштиту сопствене безбедности.
Истовремено, руско Министарство спољних послова понавља да врата дијалога са НАТО-ом остају отворена, али под условом равноправности и одустајања од даље милитаризације континента.
У позадини свега тога налази се и шира слика. Русија већ годинама упозорава на, како наводи, невиђену активност НАТО-а дуж својих западних граница. Алијанса то назива мерама одвраћања, док Москва то види као директну безбедносну претњу.
И ту се круг затвара. Једна страна говори о одбрани, друга о претњи. Једна тврди да нема план за ширење сукоба, друга процењује да би се такав сценарио могао разматрати. Између тих линија остаје простор за тумачење, али и за грешке у процени.
А историја показује да се управо у тим сивим зонама најчешће доносе одлуке које мењају ток догађаја.
