YоуТубе поглавља:

00:00:00 Представљање Немање Шаровића
00:00:09 Зашто председнички избори нису расписани
00:00:42 Шаровић о Академском пленуму
00:01:20 Брнабић је морала да распише изборе
00:01:26 Шта Вучић планира за 25. октобар
00:01:49 Годишњица надстрешнице, протести и блокада Србије
00:02:07 Председнички избори као нова политичка замка
00:02:33 Брнабић, Вучићева реторика и питање легитимитета
00:03:00 Ђуро Мацут као премијер без стварне моћи
00:04:46 Жалбе СНС-а и могућа блокада нове Скупштине
00:05:29 Петнаест година безакоња и кршења Устава
00:06:43 Кога је Вучић помиловао пре оставке

У разговору који је водио главни и одговорни уредник „Србин.инфо“ Дејан Петар Златановић, Шаровић је говорио о уставним роковима после оставке Александра Вучића, овлашћењима Ане Брнабић као вршиоца дужности председника Републике, могућој блокади конституисања нове Скупштине, понављању гласања, протестима после избора и спорном списку помилованих и аболираних лица.

Вучић је поднео оставку 27. септембра 2026. године, а сутрадан је дужност предао председници Народне скупштине Ани Брнабић. Устав предвиђа да председник Скупштине може да замењује председника Републике најдуже три месеца. србија.гов.рс

Шаровић о Академском пленуму: „Не пристајем на манипулацију називима“

На почетку разговора Златановић је навео упозорење Академског пленума да би Србија могла да уђе у уставну и институционалну блокаду ако председнички избори не буду благовремено расписани и окончани. Шаровић је најпре оспорио сам значај организације која је то саопштила. Рекао је да не зна ко конкретно чини Академски пленум и оценио да је реч о „фантомској организацији“ са звучним називом, иза које се, према његовом виђењу, налази мања група људи.

Он је нагласио да назив „Академски пленум“ може код јавности да створи утисак да је реч о телу које представља све универзитетске професоре у Србији, иако, како тврди, то није случај.

„Нећу у јавном простору да пристајем на ту врсту суштинске манипулације“, поручио је Шаровић, додајући да саопштење такве групе не треба аутоматски представљати као званичан став професора или студентског покрета. Међутим, иако је оспорио ауторитет Академског пленума, Шаровић се сагласио са основном правном примедбом — да је Ана Брнабић, после Вучићеве оставке, морала да распише ванредне председничке изборе.

Да ли је Ана Брнабић морала одмах да распише изборе?

Устав Србије прописује да председника Републике, када му мандат престане пре времена, замењује председник Народне скупштине, али најдуже три месеца. Закон о избору председника Републике предвиђа да се гласање мора одржати најкасније три месеца од престанка мандата претходног председника.

Од дана расписивања избора до гласања не сме да протекне мање од 30 нити више од 60 дана. То значи да председничко гласање мора бити одржано најкасније до 27. децембра, а да би избори морали да буду расписани најкасније крајем новембра. Међутим, члан 267 Пословника Народне скупштине садржи још непосреднију обавезу: када председник Скупштине обавести посланике о оставци председника Републике и преузимању његових дужности, он „истовремено“ расписује председничке изборе. рик.парламент.гов.рс

У тренутку настанка овог текста Ана Брнабић није расписала председничке изборе. Она је изјавила да ће то учинити „када дође време“ и у року који, по њеном тумачењу, предвиђа Устав. тањуг.рс

У интервјуу је 28. новембар наведен као последњи могући дан за расписивање избора. Ако се као крајњи дан гласања узме 27. децембар и рачуна минималних 30 дана кампање, календарски крајњи рок пада око 27. односно 28. новембра, зависно од начина рачунања рокова. Ипак, спор није само у календару: Пословник предвиђа да се избори распишу истовремено са обавештавањем посланика о преузимању дужности.

Кључно питање	Правни оквир	Шаровићев став
Ко замењује председника после оставке?	Председник Народне скупштине, најдуже три месеца	Ана Брнабић је само привремени носилац функције
Када мора бити одржано гласање?	Најкасније три месеца од престанка мандата, до 27. децембра	Одлагање служи политичкој рачуници власти
Када се избори расписују?	Кампања траје од 30 до 60 дана; Пословник тражи истовремено расписивање	Брнабић је већ морала да распише изборе
Шта ако рокови истекну?	Устав ограничава замену председника на три месеца	Србија може ући у неуставно и нерегулисано стање

„Судбина Србије зависи од 25. октобра“

Шаровић је изричит у оцени да Ана Брнабић председничке изборе неће расписати пре него што буде познат исход парламентарних избора 25. октобра. „Судбина Србије зависи од избора 25. октобра и од тога шта ће се тада дешавати“, поручио је он.

Према његовом мишљењу, СНС власт не чека због правних или техничких разлога, већ зато што комплетна политичка стратегија Александра Вучића зависи од резултата парламентарних избора и реакције грађана после затварања биралишта.

Шаровић је изнео тврдњу да Вучић планира да покраде изборе и да, без обзира на стварно изјашњавање грађана, прогласи победу своје листе. Нагласио је да даљи развој догађаја неће зависити само од онога што саопште изборне комисије, већ и од спремности грађана да реагују ако посумњају да њихова изборна воља није призната.

„Од реакције народа зависи шта ће се даље дешавати“, рекао је Шаровић.

Годишњица пада надстрешнице и могући масовни протести

Шаровић је посебно скренуо пажњу на 1. новембар, годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Избори се одржавају 25. октобра, само седам дана пре годишњице трагедије која је покренула масовне студентске и грађанске протесте. Шаровић сматра да би евентуално непризнавање изборне воље грађана могло да доведе до новог таласа протеста и блокаде целе Србије.

Према његовом сценарију, спорни изборни резултати, постојеће неповерење у институције и симболичка снага 1. новембра могли би да се споје у јединствену политичку кризу. Он очекује да би, у случају уверења великог броја грађана да су парламентарни избори покрадени, уследили масовни протести, блокаде саобраћајница и захтев да се изборни резултати не признају.

Шаровић зато упозорава да опозиција и грађани не смеју да прихвате евентуално спорне парламентарне резултате у замену за обећање да ће убрзо бити одржани председнички избори.

„Председнички избори били би нова кост бачена народу“

Према Шаровићевом тумачењу, Вучић би после спорног проглашења победе могао да понуди председничке изборе као нову политичку тему: да од опозиције и јавности затражи да прихвате парламентарне резултате, уз образложење да ће за месец дана добити нову прилику да победе на изборима за председника Србије.

Шаровић сматра да би то била политичка замка и „нова кост“ бачена незадовољним грађанима. Он је нагласио да се власт у Србији у садашњем уставном систему првенствено формира кроз парламентарну већину и Владу, а не кроз функцију председника Републике. Због тога су, према његовој оцени, парламентарни избори неупоредиво важнији од председничких.

Ако опозиција прихвати спорне парламентарне резултате и усмери сву енергију на председничке изборе, Вучићева листа би, по Шаровићевом сценарију, задржала контролу над Владом, Скупштином и већином државних институција, без обзира на то ко би касније постао председник Републике.

Ана Брнабић и питање политичког легитимитета

Шаровић се осврнуо и на положај Ане Брнабић, која је после Вучићеве оставке, као председница Народне скупштине, преузела дужности председника Републике. Он је подсетио да је Брнабић била председница Владе у три мандата, потом председница Народне скупштине, а сада и вршилац дужности председника Републике и врховног команданта Војске Србије.

Шаровић је поставио питање колико је грађана који су гласали за СНС и Александра Вучића икада непосредно гласало за Ану Брнабић да обавља све те функције. Његова теза је да је у Србији створен систем у којем грађани на изборима формално гласају за листе, али о томе ко ће заузети највише државне функције одлучује један човек и уски круг око њега.

У том контексту Шаровић се осврнуо и на порекло Брнабић, реагујући на Вучићеву реторику о наводној опасности од Хрватске и „усташа“. Његова поента није била усмерена на нечије порекло као такво, већ на, како сматра, противречност власти која једне грађане плаши Хрватском, док истовремено на највише функције поставља особу која јавно говори о свом хрватском породичном пореклу.

Шаровић о Ђури Мацуту: Формални премијер без стварне моћи

Говорећи о начину на који је власт постављала носиоце државних функција, Шаровић је као пример навео Ђуру Мацута. Он тврди да Мацут ниједног дана није имао стварну политичку моћ и да није самостално одлучивао ни о саставу Владе, ни о политици коју ће она водити.

Шаровић је карикирао начин на који је Мацут изабран, описујући га као човека којег су непосредно пред избор Владе позвали, понудили му место премијера, дали већ припремљен састав кабинета и експозе, а затим му касније предали нови текст којим је требало да предложи престанак рада Владе. Према Шаровићевим речима, Мацут је после тога поново „враћен у кутију“ и практично нестао из јавности.

„Генерације ће се питати да ли је Ђуро Мацут уопште постојао или је био производ вештачке интелигенције“, рекао је Шаровић, наглашавајући да је то карикатура, али и израз његовог уверења да је функција председника Владе у Вучићевом систему била лишена стварног садржаја.

Могу ли жалбе СНС-а да одложе конституисање Скупштине?

Златановић је отворио и питање могућности да СНС после избора подноси велики број приговора и жалби, да се гласање понавља на бројним бирачким местима и да Србија до краја новембра не добије нови сазив Народне скупштине. Шаровић је оценио да је такав сценарио могућ. Подсетио је да изборни поступци у Србији никада нису били завршавани само неколико дана после гласања и да су се на појединим бирачким местима избори понављали и по неколико пута.

Према његовој процени, власт би жалбама и понављањем гласања могла да одуговлачи проглашење коначних резултата и конституисање Скупштине, док би се истовремено приближавао крајњи рок за председничке изборе. Он очекује да ће Србија ући у стање које је назвао „неуставним“, али сматра да сам тај нови прекршај не треба посматрати издвојено од свега што се дешавало у претходних петнаест година.

„Србија дуже од деценије живи у стању државног удара“

Шаровић је изнео став да Устав Србије у пракси не важи већ петнаест година и да је држава одавно изашла из оквира уставног поретка. Као примере навео је Бриселски споразум, Охридски споразум, пад надстрешнице у Новом Саду, ноћно рушење у Херцеговачкој улици и случај снимка са наплатне рампе, за који је Вучић говорио да га је видео, док снимак није био доступан суду и јавности.

Шаровић је оценио да Србија „дуже од деценије живи у стању константног државног удара“, односно у систему у којем се Устав, закони и институционалне процедуре примењују само када одговарају власти. Због тога би евентуално нерасписивање председничких избора или прекорачење уставног рока, по његовим речима, представљало само „још једно зрно песка на планини безакоња“.

Оптужба да је власт продубљивала поделе у народу

Шаровић је оптужио Александра Вучића да је годинама делио грађане Србије и грубо омаловажавао све који се не слажу са његовом политиком. Посебно је тешка његова тврдња да је Вучић својом реториком подстицао присталице власти да аутомобилима пролазе кроз блокаде и угрожавају демонстранте на улицама. Шаровић је тај став повезао са Вучићевим јавним изјавама у којима је истицао право возача да се крећу улицама током протеста и блокада.

Тајна 26 имена са списка помилованих

Други велики део интервјуа односио се на одлуку о помиловању и аболицији укупно 49 лица, коју је Вучић најавио непосредно пре подношења оставке. Шаровић је рекао да је неприхватљиво што јавност ни после приближно две недеље не зна имена свих људи обухваћених том одлуком.

Овај део његове критике има чињенично упориште: до 11. октобра јавности су била позната 23 имена, док су имена преосталих 26 лица и даље била непозната. Студентска листа и опозициони представници затражили су објављивање комплетне документације. фонет.рс

Према доступним информацијама, одлуке о помиловању нису биле достављене свим надлежним судовима и тужилаштвима. Министарство правде саопштило је да не зна ко се налази на комплетном списку. Новосадски информативни портал 021

Шаровић: Међу помилованима би могли бити Хркаловић и Радоичић

Шаровић је изнео претпоставку да је међу помилованима Дијана Хркаловић. Додао је да је чуо да би на списку могао бити и Милан Радоичић. Он је оценио да су људи блиски Вучићу, који су, како тврди, за њега обављали „прљаве послове“, постали несигурни пред изборе јер верују да би после 25. октобра могло доћи до промене власти.

Према Шаровићевој тези, они су зато инсистирали да помиловање или аболицију добију пре избора, док је Вучић још имао председничка овлашћења. Шаровић тврди да је Вучић био уцењен од људи који знају шта је власт радила и да је зато био приморан да потпише спорне одлуке.

„Као што он њих има у фиоци, тако и они њега имају у фиоци“, објаснио је Шаровић свој став.

За тврдње да су Дијана Хркаловић или Милан Радоичић помиловани у тренутку интервјуа није постојала званична потврда. Њихова имена појављивала су се на незваничним списковима и у опозиционим питањима упућеним бившем председнику, али не и на комплетном, званично објављеном списку. Н1 инфо

Разилажење о статусу Горана Весића

Златановић је упитао да ли би међу помилованима могао бити и Горан Весић. Шаровић је одговорио да не верује у ту могућност, јер је сматрао да Весића нема на оптужници у предмету пада надстрешнице и да зато не би било поступка од којег би могао бити ослобођен помиловањем. Шаровић је такође тврдио да Весић није у кућном притвору и да је, што се правосудних органа Србије тиче, слободан човек.

Редакцијска провера, међутим, захтева исправку једног дела те изјаве: према доступним извештајима из септембра 2026, Горан Весић јесте обухваћен потврђеном оптужницом у предмету пада надстрешнице, али је остао на слободи због онога што је у судским одлукама описано као техничка грешка. Дневни лист Данас

То не доказује да је Весић помилован. Суд и Тужилаштво за организовани криминал почетком октобра нису имали информацију да је одлука о његовом евентуалном помиловању достављена.

Најтежа тврдња: „Вучић је можда потписао аболицију самом себи“

На крају интервјуа Шаровић је изнео најтежу и најспекулативнију тврдњу: да је Александар Вучић можда међу лицима која је сопственом одлуком ослободио кривичног гоњења.

„Убеђен сам да је један од оних који је аболиран од кривичног гоњења и Александар Вучић — да је потписао и сам за себе“, рекао је Шаровић. У тренутку интервјуа није био објављен документ који би потврдио да се Вучић налази међу 49 помилованих или аболираних. Зато се ова изјава мора посматрати искључиво као Шаровићева тврдња и политичка сумња, а не као утврђена чињеница.

Истовремено, чињеница да власт није објавила свих 49 имена оставља простор за спекулације, сумње и политичка тумачења. Управо зато је објављивање комплетних одлука, правног основа и имена свих обухваћених лица питање од несумњивог јавног интереса.

Избори 25. октобра као тачка политичког расплета

Централна теза Шаровићевог интервјуа јесте да питање председничких избора не може бити одвојено од парламентарних избора 25. октобра. Он сматра да власт одлаже расписивање председничких избора како би после 25. октобра могла да прилагоди наредне потезе изборном резултату, протестима и односу политичких снага.

Ако власт прогласи победу, а значајан део јавности резултате оцени као покрадене, Шаровић очекује протесте и блокаде. У том случају би, према његовом тумачењу, накнадно расписивање председничких избора могло да послужи као покушај преусмеравања незадовољства и куповине времена.

Ако се, уз то, коначни парламентарни резултати буду одлагали жалбама и поновљеним гласањем, Србија би се истовремено могла суочити са неконституисаном Скупштином и приближавањем истека тромесечног периода у којем Ана Брнабић може да замењује председника Републике.

Шаровић закључује да решење не лежи само у формалном поштовању једног изборног рока, већ у одбрани стварне изборне воље грађана 25. октобра.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић